‘Ratni dnevnici’ Ratka Mladića na izložbi u Beogradu

Izložba “Dnevnik“ sastoji se od serije uramljenih stranica, koje je autor Vladimir Miladinović pojedinačno iscrtavao tušem, u formatu u kojem su korišćene na suđenjima pred Haškim tribunalom.

“Ovo je neko novo ispisivanje, novo ocrtavanje tragova prošlosti”, rekao je Miladinović za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Hronološke ‘radne beleške’ aktivnosti i sastanaka, Ratko Mladić vodio je između 1991. i 1996. godine, prvo kao oficir Jugoslovenske narodne armije, a potom kao komandant Vojske Republike Srpske.

Zaplenjene su 2010. godine u stanu njegove supruge u Beogradu, uz mnoštvo audio i video kaseta, fotografija i dokumenata koji svedoče o ratnim dejstvima. Iste godine, 18 svezaka prosleđeno je Haškom tribunalu gde su, nakon potvrde autentičnosti, prevedene na engleski jezik i korišćene kao dokazi u više procesa protiv haških optuženika.

“Način na koji smo postavili ovaj rad i količina svih tih crteža ima aluziju na nemogućnost suočavanja sa svim tim materijalom. Čak i onda kada imamo dokaz pred sobom, pitanje je da li smo u stanju i da li imamo simbolički prostor šta sa tim dokazom da radimo. Drugim rečima, da li nam je dokaz uopšte potreban ako želimo u nešto da verujemo ili je dokaz namenjen onima koji ne veruju, pa ih treba ubediti u suprotno. To su sve pitanja koja sam i ovom izložbom hteo da postavim”, rekao je Miladinović.

Miladinović, koji se godinama bavi arhivskim istraživanjem istorijskih perioda oko kojih se teško postiže širi društveni konsenzus, iscrtavao je stranice Mladićevog dnevnika iz perioda rata u Bosni i Hercegovini. Zapisi na izložbi počinju u maju, a završavaju se u julu 1992. godine.

“Ono što je neki moj osnovni utisak jeste ta vojnička disciplina, ta užasno striktna i stroga birokratija. Ima tu raznih stranica, recimo da se vidi koliko je potrebno goriva, koliko je potrebno municije, koji je kapacitet pekare na Lukavici (Sarajevo) za prehranu vojske”, naveo je Miladinović.

Ratko Mladić je zapisivao sve, od transkripata sa sastanaka sa vojno-političkim vrhom i stranim izaslanicima, do trebovanja čizama i pritužbi podoficira.

Tužilaštvo u Hagu ocenilo je da zapisi pokazuju sliku planiranja i sprovođenja udruženih zločinačkih poduhvata.

“Mi vjerujemo da drugačiji put može biti da se na ovaj način ljudi pozovu da zamisle šta je iza ovih šturih i skoro banalnih zapisa, vojnički preciznih. Iza tih zapisa su odluke da će nekih ljudi nestati, da će neke porodice prestati da postoje, da će se hiljade ljudi raseliti. Teško je onom koji ne vjeruje pružiti snažan dokaz i nadamo se da putem imaginacije dolazimo do mogućnosti empatije, da je to momenat u kojem čovjek u srcu može odlučiti da svi mi zajedno moramo učiniti sve što je unutar naših mogućnosti da se takve stvari nikada, nigdje i nikome ne ponove”, rekla je za RSE Nataša Govedarica, direktorka za Srbiju nemačke organizacije Forum ZfD, koja je suorganizator izložbe.

Ratko Mladić osuđen je u novembru 2017. godine pred Haškim tribunalom na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, progona Bošnjaka i Hrvata, terorisanja građana Sarajeva tokom opsade tog grada i uzimanja pripadnika UNPROFOR-a za taoce.

Od hapšenja i ekstradicije krio se duže od decenije. Uhapšen je 25. maja 2011. u selu Lazarevo u Srbiji, devedeset kilometara od Beograda. Šest dana kasnije izručen je Hagu.

Izložba “Dnevnik” biće otvorena za posete od subote 6. juna do kraja jula, sredom do 17 do 19 sati i subotom od 14 do 18 časova.