Protest podrške aktivistkinjama koje su jajima gađale mural Mladića u Beogradu

Oni su se uputili ka Njegoševoj ulici, gde se nalazi mural, ali im kordon policije nije dozvolio da mu priđu.

Policija je privela ranije 9. novembra aktivistkinje Aidu Ćorović i Jelenu Jaćimović nakon što su na Dan brobe protiv fašizma, uprkos zabranama, gađale jajima mural.

Nakon nekoliko sati Ćorović i Jaćimović su puštene iz policije.

Aida Ćorović u izjavi za medije na protestu rekla je da je gađanje murala jajima bio “simbolički čin”.

“Naša reakcija je bila potpuno spontana, nismo mnogo razmišljale, bilo mi je žao da budemo tu i da mediji odu”, rekla je Ćorović.

Ona je navela i da se policija koja je privela dve aktivistkinje nije predstavila, te da je mislila da je reč o “huliganima”.

„Niko se nije predstavio, tražili su nam lične karte, policijski kombi je došao, stavili su nas kao dve izgrednice i odveli u Policijsku stanicu Vračar“, dodala je.

Ćorović je rekla i da ima dobro iskustvo sa policijom i podsetila da je bila dve i po godine štićeno lice.

„I sada, mi remetimo javni mir zato smo gađale mural osuđenog zlatnog zločinca, bićemo kažnjene simbolično, a mural se štiti“, dodala je.

Desničari skandirali Ratku Mladiću, građani odgovarali ‘Mural mora pasti’

Na mestu gde je policija zaustavila nevladine aktiviste i građane pojavila se i grupa od desetak desničara koji su uzvikivali poruke podrške Ratku Mladiću.

Građani su uzvratili skandiranjem “Ua fašisti” i “Mural mora pasti”.

Time je došlo do verbalnog sukoba, a jedan od desničara je upućivao i verbalne pretnje građanima.

Policija u opremi za razbijanje demostracija je ovu grupu, kako je javila reporterka RSE, okružila i nije dozvolila kontakt sa okupljenim građanima.

Ubrzo su se građani i aktivisti razišli.

U toku večeri je ispred murala Ratka Mladića, osuđenom za genocid u Srebrenici, progon, zločine protiv čovečnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini, ostavljen buket cveća.

Osude privođenja aktivistkinja

Grupa od oko 20 nevladinih organizacija osudila je hapšenje u saopštenju i ocenila da “svrstavanje na stranu osuđenih ratnih zločinaca pokazuje pravo opredeljenje vlasti u Srbiji”.

Privođenje su osudile i opozicione stranke Zajedno za Srbiju, Liberalno demokratska partija i Stranka slobode i pravde.

Policija kontrolisala zadržavanje kod murala

U saopštenju MUP-a koje je medijima prosleđeno 9. novembra uveče navodi se da je policija očuvala javni red i mir u Beogradu.

Kako se navodi, policija je u toku tog dana uhapsila šest osoba “zbog narušavanja javnog reda i mira u zoni nedozvoljenog javnog okupljanja, a povodom uklanjanja murala Ratka Mladića”.

“Privedeni su J.A., A.Ć. i još jedno lice, koje su dale podršku Inicijativi mladih za ljudska prava, kao i navijači (fudbalskog kluba) Partizana D.K., L.M. kod kojih su pretresom pronađeni nož i dva biber spreja, i Đ.P”, dodaje se.

U saopštenju se dodaje i da policija ne štiti mural već “javni red i mir od svih koji žele da ga ugroze, bez obzira na to da li se zalažu za uklanjanje murala ili se tome protive”.

Kako je navedeno pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su bili angažovani, obišao je u toku večeri ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin sa pomoćnikom direktora policije i načelnikom Policijske uprave Beograd Veselinom Milićem.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) su tokom 9. novembra u Njegoševoj ulici u Beogradu kontrolisali zadržavanje kod murala posvećenom Ratku Mladiću, osuđeniku za ratni zločin i genocid pred Haškim tribunalom.

Aktivisti su prethodno najavili da će na Međunarodni dan borbe protiv fašizma 9. novembra održati akciju prekrečavanja murala, ali je MUP skup zabranio.

Obrazlažući odluku policija je navela da postoji opasnost od međusobnog fizičkog sukoba (pristalica i protivnika najavljenog skupa) i narušavanja javnog reda i mira.

Zbog takve odluke, organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava pokrenula je tužbu u Upravnom sudu u Beogradu protiv Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Mladićev lik stoji gotovo četiri meseca na fasadi zgrade na uglu ulica Njegoševe i Alekse Nenadovića.

Nepoznati autor ga je naslikao krajem jula ove godine, mesec dana nakon što je sud u Hagu 8. juna potvrdio doživotnu zatvorsku kaznu Ratku Mladiću.

On je kao komandant vojske bosanskih Srba osuđen za genocid u Srebrenici, progon, zločine protiv čovečnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.

Aida Ćorović od početka devedesetih godina u javnosti Srbije poznata je kao mirovna aktivistkinja angažovana u Beogradskom krugu, Centru za antiratnu akciju i organizaciji Žene u crnom. Jedna je od osnivačica NVO Urban in, čija direktorka je bila do 2013. godine. Dobitnica je nagrade “Osvajanje slobode” koju dodeljuje Fond Maja Maršićević Tasić.