Ni za veštačku inteligenciju ‘nema lakih rešenja’ na Balkanu

Ajutor: Nevena Bogdanović

Radio Slobodna Evropa (RSE) testirao je platformu pod nazivom ChatGPT – “robota za dopisivanje” (engl. chatbot), kojeg možete pitati šta god vam padne na pamet. I dobićete neki odgovor.

ChatGPT, koji simulira dijalog uz pomoć veštačke inteligencije, pokrenut je krajem 2022. godine. Vlasnici su objavili da je u prvih nedelju dana dobio više od milion korisnika širom sveta, što je rekordno za platforme tog tipa

Svetski mediji, kao što je Washington Post, opisali su da je pokrenuo “oluju na internetu”, a Bloomberg je upitao da li je ChatGPT “početak revolucije veštačke inteligencije”.

Za Ljubišu Bojića iz Laboratorije za digitalno društvo Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, popularizacija veštačke inteligencije putem platforme ChatGPT slična je digitalnoj revoluciji koju je izazvao Ajfon (Iphone), model mobilnog telefona.

Laboratorija istražuje društveno-tehnološke fenomene.

“To znači da više ništa neće biti isto, odnosno da ćemo prisustvovati još bržem razvoju veštačke inteligencije koja će nalaziti primenu u svakodnevnom životu, određenim profesijama. Zato je neophodno razumeti je (funkcionisanje veštačke inteligencije)”, ukazao je.

Da li robot sve zna?

Zna li ChatGPT baš sve i može li biti relevantan izvor informacija, pogotovo na teme o kojima postoje sučeljena politička mišljenja? RSE je u dopisivanju postavljao pitanja o odnosu Srbije i Kosova, i na tom primeru pokazalo se da odgovori nisu sasvim pouzdani.

O aktuelnim dešavanjima na Kosovu, ili bilo gde drugo u svetu, veštačka inteligencija nema informacije, jer sistem nije ažuriran.

ChatGPT odgovore daje na osnovu podataka koji su ubačeni u algoritam, ali poslednji podaci su sa kraja 2021. godine.

To znači da algoritam “ne zna” da su trenutno povišene tenzije između Beograda i Prištine, zbog niza pitanja, a da od novembra 2022. predstavnici srpske zajednice na severu Kosova bojkotuju kosovske institucije.

Srbija ne priznaje nezavisnost bivše pokrajine, a pod okriljem Evropske unije vodi se dijalog dve države koji treba da rezultira konačnim sporazumom.

Robot je na deo pitanja odgovarao i tačno. Za svega nekoliko sekundi, davao je istorijski pregled konflikta i statističke podatke o Kosovu i Srbiji.

Takođe, “sugerisao” je i moguća rešenja spora.

Ipak, kompanija je upozorila da ChatGPT može dati netačne ili problematične odgovore i pokazati pristrasno ponašanje.

“Korisnici nam mogu slati povratne informacije o netačnim odgovorima. Pažljivo procenjujemo ove podatke i planiramo da redovno ažuriramo sistem”, poručili su iz kompanije OpenAI.

Kako radi ChatGPT?

ChatGPT pokušava da razume pitanja koja postavljaju korisnici i daje detaljne odgovore koji liče na tekst koji je napisao čovek, u formatu dijaloga.

“Kao da razgovaramo sa nekom osobom koja ima mnogo znanja koje je pokupila sa različitih onlajn izvora – dakle, neko ko je svestan velike količine različitih podataka”, opisao je Ljubiša Bojić iz Laboratorije za digitalno društvo.

Platformu je razvila kompanija OpenAI, specijalizovana za razvoj veštačke inteligencije. Među osnivačima te kompanije je 2015. godine bio i tehnološki magnat Elon Musk, jedan od najbogatijih ljudi sveta.

Platforma je trenutno u probnoj fazi.

Kompanija je opisala da ChatGPT može da simulira dijalog, odgovara na dodatna pitanja, osporava netačne teze, priznaje greške i odbija neprikladne zahteve.

Sistem funkcioniše tako što ukucate željeno pitanje i na odgovor sačekate par sekundi. Dopisivanje je isključivo na engleskom jeziku.

Ako ne zna odgovor na vaše pitanje, robot će to i “priznati” – odnosno, reći da nema odgovor.

“Ja sam samo kompjuterski program i nemam lična mišljenja ili uverenja, tako da sve odgovore koje dam treba posmatrati isključivo iz neutralne i činjenične perspektive”, jedna je od napomena iz dopisivanja.

“Robot analitičar”

“Ne postoje laka i direktna rešenja”, odgovor je na pitanje kako bi robot “rešio” višegodišnje probleme Srbije i Kosova.

Prema oceni robota, “rešenje će zahtevati kompromis i volju obe strane i verovatno uključiti niz teških i osetljivih pitanja”, a upozorava se da za obostrano prihvatljiv ishod “može biti potrebno vreme”.

Dao je i konkretne sugestije:

• Nastavak pregovora između dve strane, uz posredovanje međunarodne zajednice.
• Mere i sporazumi za izgradnju poverenja, kao što je Briselski sporazum iz 2013. godine, koji je uspostavio okvir za normalizaciju odnosa dve zemlje.
• Inicijative ekonomskog i društvenog razvoja koje se fokusiraju na bolji kvalitet života građana Kosova i Srbije i stvaranje mogućnosti za saradnju.

Nakon nabrajanja predloga, robot se “ograđuje” – da “možda postoje i drugi pristupi koji mogu biti efikasni”.

Da li se primenjuje Briselski sporazum?

Briselski sporazum, kojeg su Srbija i Kosovo potpisali 2013. godine uz posredovanje Evropske unije, na četu je opisan kao “važan korak” i “prekretnica” ka pronalasku mirnog rešenja spora.

“Briselski sporazum je uspostavio okvir za dalje pregovore i otvorio put za niz mera i inicijativa za izgradnju poverenja”, dodaje se.

Robot, međutim, na pitanje da li se sporazum primenjuje – odgovara da “nije siguran da je u potpunosti primenjen”.

A ovo su, prema podacima kojima raspolaže veštačka inteligencija, moguće prepreke:

• Otpor “tvrdih struja” sa obe strane, koje se protive Briselskom sporazumu i njegovim odredbama.
• Ekonomski ili logistički izazovi za primenu.
• Pravne ili zakonske prepreke, kao što je potreba za donošenjem novih zakona ili propisa za sprovođenje sporazuma.
• Društvene prepreke – postojanje duboko ukorenjenih predrasuda ili nesporazuma, ili nedostatak poverenja između dve zemlje.

Robot nije dao preciznija objašnjenja.

A ovako stoje stvari na terenu: Briselski sporazum, deset godina nakon potpisivanja, ne primenjuje se u celosti. Srbija i Kosovo se međusobno optužuju za njegovo kršenje, a postoje i odredbe sporazuma koje dve strane drugačije tumače.

Dok, primera radi, Beograd insistira na Zajednici opština sa srpskom većinom (ZSO) na Kosovu, na Kosovu je formiranje ZSO ocenjeno kao neustavno i štetno.

Šta kad robot da potpuno netačan odgovor?

Na pitanje ko na Zapadnom Balkanu podržava stav Srbije oko Kosova, na četu se dobija odgovor da je to, pored ostalih, Crna Gora.

Sledeći je odgovor da Crna Gora nije priznala nezavisnost Kosova – iako je to učinila još 2008. godine.

Kada mu je napisano da to nije tačno – usledilo je izvinjenje:

“Izvinjavam se ako informacije koje sam dao nisu bile tačne ili korisne… Nemam mogućnost da proverim tačnost informacija koje dajem, pa je moguće da neke budu netačne ili nepotpune”, pisalo je na četu.

Ko su “cenzori” odgovora?

RSE je kompaniji OpenAI uputio pitanja – da li će ispraviti netačne odgovore na koje je RSE ukazao i da li planiraju da u odgovorima navode izvor informacija.

Konkretan odgovor kompanije nije stigao, već su uputili na opis programa ChatGPT koji je dostupan na zvaničnom sajtu.

Izvori koje algoritam koristi nisu pobrojani, a na sajtu kompanije je navedeno da su koristili ogroman broj podataka sa interneta kako bi robota obučili za dopisivanje.

“Mi ne znamo na kojim tačno podacima je istreniran ChatGPT. U tom procesu postoji određeni broj instrukcija koje su date algoritmu, kako da ostane neutralan i kako da odgovara na određena pitanja”, ukazuje Ljubiša Bojić iz Laboratorije za digitalno društvo.

Kako naglašava, nemoguće je za svako pojedinačno pitanje dati instrukciju algoritmu.

“On je do neke tačke ograničen, a od te tačke ima svoju slobodu da sam na neki način ‘razmišlja’ – zato što je to veoma slično ljudskom razmišljanju, i da daje odgovore. Ne možemo baš na svako pitanje da ga istreniramo da bude objektivan”, istakao je Bojić.

Kompanija OpenAI za RSE nije odgovorila ni ko i kako vrši selekciju – šta je istinita informacija, a šta ne.

Ljubiša Bojić ukazuje na opasnost “cenzure” podataka unutar algoritma.

“Moguće je da oni (kompanija) budu cenzori i to je baš opasnost – jer mi ne znamo da li jesu. Oni mogu da se fokusiraju na određenu oblast i daju instrukcije algoritmu kako će da odgovori na neka pitanja i kakav će stav da zauzme”, opisao je.

Bojić je naglasio i da se stručnjaci za veštačku inteligenciju širom sveta zbog toga zalažu da ona bude javno dobro i da se zakonski uredi njeno funkcionisanje.

Može li ChatGPT da zameni Google pretragu?

Uticaj ChatGPT je u ovom momentu neuporediv sa Gugl (Google) pretragom, koju milijarde korisnika širom sveta koriste svakodnevno.

Ali, od pojavljivanja ChatGPT, postavljeno je pitanje da li on u budućnosti može da zameni Gugl pretraživač.

Ljubiša Bojić iz Laboratorije za digitalno društvo objašnjava da u poređenju sa Google pretraživačem ChatGPT pokazuje “određene bolje karakteristike” – na primer, razume pitanje koje mu se postavlja.

Najveća mana je to što ne nudi izvore podataka u svom odgovoru.

“Pitanje je da li će u budućnosti biti prevaziđen taj nedostatak”, rekao je.

Kako se robot “sam ispravio”?

Na pitanje da li postoje avionski letovi Beograd – Priština, robot je odgovorio potvrdno.

Međutim, kada mu je rečeno da to nije tačno, uz izvinjenje je stigao i sledeći odgovor.

“Nisam u mogućnosti da pretražujem internet, tako da možda nemam najažurnije podatke”, poručio nam je.

Pola sata kasnije, postavljeno je isto pitanje – postoje li avionski letovi između Srbije i Kosova.

“Koliko znam, nema direktnih letova”, bio je novi odgovor robota.

Kompanija navodi da robot može da pamti interakciju sa korisnikom u okviru istog dopisivanja. RSE ne zna da li ga je to navelo da “ispravi” odgovor.

U tom slučaju se postavlja pitanje – da li robot veruje korisniku bezrezervno, ili postoje “cenzori” koji će proveriti istinitost tvrdnji korisnika.

“ChatGPT ponekad piše odgovore koji zvuče uverljivo, ali su netačni ili besmisleni. Rešavanje ovog problema je izazovno, jer tokom obuke platforme trenutno nema izvora istine”, objašnjenje je sa sajta kompanije OpenAI.

Iz kompanije su poručili i da odgovor može da zavisi od načina na koji postavljate pitanje.

Na primer, ako isto pitanje neznatno gramatički preformulišete – promenite red reči u rečenici, moguće je da dobijete drugačiji odgovor.