Krađe u muzejima u Srbiji: Od slika, do zlata i ličnih predmeta državnika

16. Septembar 2021.
Dva crteža Save Šumanovića i 15 slika Paje Jovanovića, dvojice čuvenih srpskih slikara, zlatni predmeti i nakit koji su pripadali kraljevskim dinastijama, te lični predmeti Josipa Broza Tita - su među predmetima koji su u poslednjih 20 godina bili otuđeni iz muzeja u Srbiji.
c79c4166-8f40-4ab3-99f0-1a4b9e1d8f3d_cx0_cy18_cw0_w1597_n_r1_st
"Trudimo se da ispoštujemo sve standarde. Radimo sistem i analogne i digitalne dokumentacije, imamo i fizičku i tehničku zaštitu“, kaže upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski. Foto: Norbert Šinković, RFE/RL

Piše: Ljudmila Cvetković

Zbog toga je ministarka kulture Maja Gojković krajem avgusta uputila dopis svim muzejima iz muzejske mreže da dostave informacije o svim nestalim i ukradenim delima iz svojih zbirki, kao i da navedu da li je pokrenut postupak u slučaju nestanka ili krađe predmeta iz zbirki. Rok za izjašnjavanje, kako saznaje RSE, bio je dve nedelje.

Ukradeni Šumanovićevi crteži od 2003. nisu pronađeni

Jedan od nerešenih slučajeva je krađa dva crteža Save Šumanovića iz stalne postavke u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu u Vojvodini 2003. godine.

Ova Galerija je u mreži državnih institucija kulture.

Upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ih je taj slučaj osvestio da se moraju aktivno baviti modelima zaštite.

„Mi smo tad uveli alarmni sistem i video nadzor i nakon toga smo stalno radili na usavršavanju tog sistema. A uz sve to imamo i službu zaštite koja je u objektu 24 sata“, rekla je Bugarski.

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković je još u martu iz Skupštine Srbije upozorila da je neophodno razmotriti da li je dosadašnji sistem zaštite i fizičkog obezbeđivanja muzeja u Srbiji adekvatan.

Nije važno samo sačuvati predmete fizički, već je važno voditi i imati adekvatnu dokumentaciju kojom kasnije potvrđujete i dokazujete da je to delo zaista pripadalo vama

Tijana Palkovljević Bugarski dodaje da je slučaj nestanka iz novosadske Galerije Matice srpske prijavljen policiji, ali da do sada nije rešen.

„Nije važno samo sačuvati predmete fizički, već je važno voditi i imati adekvatnu dokumentaciju kojom kasnije potvrđujete i dokazujete da je to delo zaista pripadalo vama“, dodala je upravnica Galerije Matice srpske.

Ova galerija ima kolekciju umetničkih dela nastalih u periodu od 16. do 21. veka i, kako se navodi na njenom sajtu, predstavlja jedan od najbogatijih umetničkih muzeja u Srbiji.

„Trudimo se da ispoštujemo sve standarde. Radimo sistem i analogne i digitalne dokumentacije, imamo i fizičku i tehničku zaštitu“, navela je Bugarski.

Šta je za ministarku ‘enigma’?

Informacije o krađama iz muzeja u novijem periodu iznosila je u par navrata ministarka kulture i informisanja Maja Gojković.

U avgustu 2019. godine iz Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu nestali su zlatni predmeti i nakit iz 14, 17, 19 i sa početka 20. veka, koji su nekada pripadali vladajućim dinastijama u Srbiji, pre svega dinastiji Obrenović. Šteta po proceni zaposlenih u Muzeju je, kako je navela ministarka, 300.000 evra.

Prema rečima ministarke, osumnjičen je jedan od radnika obezbeđenja muzeja koji je taj posao dobio na javnoj nabavci. Ona je poručila da bi trebalo razmisliti da li javne nabavke moraju da budu rešenje i za angažovanje nekog da radi obezbeđenje u ovako važnim ustanovama kulture.

Gojković je navela i da se nada da će se utvrditi da li ima odgovornosti i zaposlenih, „budući da je ključ od depoa sa tako važnim predmetima stajao u običnoj fioci u pisaćem stolu.“

Mediji su u martu preneli da je Tužilaštvo optužilo noćnog čuvara Muzeja primenjene umetnosti za krađu bodeža koji ima status kulturnog dobra.

Tužilaštvo je tada navelo da je prikupilo dokaze samo za ovaj bodež, a da je policiji upućen dodatni zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, povodom nestanka još 40 predmeta iz muzeja.

Javnosti nisu dostupne informacije kakav je ishod tog zahteva.

Gojković je u martu na TV Pink rekla da direktorka Muzeja primenjene umetnosti nije raskinula ugovor sa firmom za obezbeđenje i da je očigledno da je policija zataškavala slučaj.

„Ja sam šokirana što ugovor nije raskinut. Neka naša saznanja su da obezbeđenje vrši jedna od navijačkih grupa, nekog od dva velika kluba“, rekla je ona tada.

Dodala je i da joj je najveća enigma “ne baš veliki angažman” tadašnjeg rukovodstva policije.

„Zamislite da nestane 300 ikona iz nekog muzeja u Italiji ili neko zlato iz Luvra, koliko bi pažnje država pridala tome ili bi ti predmeti bili svuda objavljeni, a ovde se ništa nije desilo“, ocenila je Gojković.

Gojković je rekla i da je Muzej Jugoslavije 2016. godine pokraden od strane radnika iste firme, koja je obezbeđivala i Muzej primenjene umetnosti.

Reč je o ličnim predmetima Josipa Broza Tita, nekadašnjeg predsednika bivše SFRJ, kao i poslužavnik i čaša sa likom Hajla Selasija, bivšeg cara Etiopije.

Na sajtu Ministarstva je u martu objavljeno da je ta firma, „Dobergard“, platila naknadu štete za ukradene predmete u Muzeju Jugoslavije, a da je okrivljeni zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela teške krađe i osuđen je pravosnažnom presudom.

Takođe je u „Beton hali“ u Beogradu, iz prostora koji je dodeljen Muzeju naivne i marginalne umetnosti, ukraden lift vrednosti oko 15.000 evra.

RSE je zatražio od Ministarstva unutrašnjih poslova odgovor na pitanje dokle se stiglo u istrazi u vezi sa slučajevima krađa u Muzeju primenjene umetnosti, Galeriji Matice Srpske i Beton hali, ali odgovor do trenutka objavljivanja ovog teksta nismo dobili.

Šta kažu u muzejima?

Narodni muzej u Aranđelovcu, u centralnoj Srbiji, je od 2001. godine, kada su maskirani i naoružani lopovi ukrali 15 od 47 izloženih slika Paje Jovanovića, do danas maksimalno unapredio sistem bezbednosti, rečeno je RSE u tom muzeju.

Taj muzej ima alarmni sistem i video nadzor, a brigu o brojnim vrednim zbirkama vode i pripadnici profesionalnog obezbeđenja.

U vreme pljačke 2001. godine u muzeju je bio samo nenaoružani portir koga su lopovi pretukli i vezali.

Nepune tri godine kasnije, policija je pronašla svih 15 ukradenih slika u jednom objektu u okolini Aranđelovca.

Ukradene slike Paje Jovanovića pripadale su Narodnom muzeju iz Beograda, a njihova vrednost je procenjena na oko 380.000 tadašnjih nemačkih maraka (190 hiljada eura).

Iz Muzeja grada Beograda, na upit RSE kako funkcioniše sistem obezbeđenja zbirki i da li je nešto do sada nestajalo, odgovorili su da sve svoje depoe fizički i tehnički obezbeđuju, a da su o nestalim predmetima iz ranijih perioda obavešteni nadležni organi. U odgovoru se ne precizira na koje predmete se to odnosi.

„Bezbednosne procedure izrađuju stručna lica, a vršenje takvih usluga obavljaju licencirana preduzeća“, navodi se u odgovoru Muzeja grada Beograda.

Dodaje se da u proces očuvanja i zaštite predmeta spada i redovno dokumentovanje i štampanje kataloga zbirki i vršenje popisa i revizija.

U Muzeju savremene umetnosti Beograd za RSE je rečeno da je u toku postupak prikupljanja podataka radi odgovora na dopis Ministarstva, a da je obezbeđenje umetničkih dela u skladu sa standardima savremene muzeologije, te da se u slučajevima nestanka ili krađe primenjuju zakonom propisane procedure i pokreću odgovarajući upravni i sudski postupci.

U Etnografskom muzeju u Beogradu za RSE je navedeno da će informaciju sa medijima podeliti nakon što odgovore Ministarstvu.

Slavica Stefanović, direktorka Narodnog muzeja u Užicu, u zapadnoj Srbiji, rekla je za RSE da redovno vrše reviziju fondova muzejskih zbirki i obaveštavaju Ministarstvo kulture o muzejskim predmetima, te da imaju alarmni sistem zaštite.

„Naše zbirke se čuvaju u muzejskim depoima i već nekoliko godina pokušavamo da pokrenemo inicijativu kako bi formirali centralni muzejski depo da bismo naše muzejske predmete još bolje čuvali i obezbedili bolje uslove za to“, rekla je ona.

Dodala je da im nije nestao nijedan predmet koji je proglašen za kulturno dobro, već da se dešavalo da ponekad nestane odloženi studijski materijal.

Šta se može uraditi?

Ministarstvo kulture i informisanja nije odgovorilo na upit RSE o krađama iz muzeja niti o tome da li se planira uvođenje drugačijeg sistema obezbeđivanja.

Nenad Đorđević, dugogodišnji direktor Narodnog muzeja i Muzeja 21. oktobar u Kragujevcu, gradu u centralnoj Srbiji, rekao je za RSE da je bezbednost eksponata u muzejskim zbirkama sada mnogo bolja nego ranije, ali da ima prostora da se poradi na još boljoj zaštiti.

„Pogotovu onih najatraktivnijih, a samim tim i najvrednijih“, naveo je.

Ja sam predlagao da se zadrže i klasični čuvari, koji su poznavali svako ćoše u muzeju i znali koji su eksponati najvredniji. Međutim, naši predlozi i zahtevi nisu prihvaćeni jer su lokalne samouprave raspisivale tendere za obezbeđenje, a opštinski činovnici birali najpovoljniju, odnosno najjeftiniju ponudu

Kako je objasnio, muzeji su pre 2000. godine imali naoružane noćne čuvare, a da su u međuvremenu njihova mesta preuzeli pripadnici privatnih agencija za obezbeđenje i postavljene kamere i savremeni alarmni sistemi.

„Ja sam predlagao da se zadrže i klasični čuvari, koji su poznavali svako ćoše u muzeju i znali koji su eksponati najvredniji. Međutim, naši predlozi i zahtevi nisu prihvaćeni jer su lokalne samouprave raspisivale tendere za obezbeđenje, a opštinski činovnici birali najpovoljniju, odnosno najjeftiniju ponudu”, rekao je Đorđević.

On je dodao da je kao direktor Narodnog muzeja u Kragujevcu tokom velikih gostujućih izložbi, sa velikim brojem dragocenih eksponata, uvek duplirao obezbeđenje i obaveštavao policiju da pojača svoje prisustvo na ulicama oko muzeja “u cilju odvraćanja potencijalnih kradljivaca”.

Đorđević je naveo da u vreme dok je bio na čelu Narodnog muzeja u Kragujevcu nije bilo krađa, i koliko mu je poznato, da ih nije bilo ni ranije.

„Koliko znam nije bilo klasičnih krađa, osim krađa pojedinih bronzanih skulptura sa postamenata u dvorištu muzeja. I to se dešavalo 90-tih godina prošlog veka kada su ih lopovi krali i preprodavali za topljenje“, rekao je Đorđević.

Rok koji muzeji imaju da dostave informacije Ministarstvu o nestalim i ukradenim delima je, kako RSE saznaje, dve nedelje, odnosno do sredine septembra.

*Saradnja na tekstu: Norbert Šinković iz Novog Sada, Novka Ilić iz Užica i Branko Vučković iz Kragujevca

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Share