Guverner Razvojne banke Saveta Evrope za RSE: Srbija neće osetiti teške posledice krize

21. Maj 2020.
9e865a6f-0cf7-42a6-b5d6-9456b41236c8_tv_w800_h450.jpg

Srbija neće biti teško pogođena ekonomskom krizom usled pandemije, ali će kriza uticati na nju, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Rolf Venzel (Rolf Wenzel), guverner Razvojne banke Saveta Evrope (The Council of Europe Developement Bank – CEB).

On predviđa ekonomski pad u prvoj polovini 2020. godine u mnogim evropskim državama, pogotovo onim koje zavise od turizma i napominje da je neizvesno koliko brzo će se evropske države izvući iz krize.

Prema rečima Venzela, evropske institucije su jasno pokazale podršku zemljama Zapadnog Balkana, a Razvojna banka Saveta Evrope, finansijska institucija koja okuplja 41 državu članicu, prošle nedelje je odobrila Srbiji zajam od 200 miliona evra, koji je namenjen za podršku zdravstvenom sektoru u borbi protiv korona virusa.

Guverner Venzel za RSE ističe da će među troškovima Vlade Srbije iz tog zajma biti i nabavka zaštitnih odela, maski i neophodne medicinske opreme.

“Sada ćemo pregovarati o uslovima za zajam, i nadam se da ćemo moći da vrlo brzo da izvršimo transfer, u skladu sa pravilima koja imamo kako bismo osigurali da će novac tačno namenski biti utrošen”, rekao je Venzel.

Najveći zajmodavci državama Zapadnog Balkana

RSE: Na koje načine je CEB prisutna u ostalim zemljama Zapadnog Balkana tokom pandemije?

Venzel: Već smo odobrili zajam Kosovu, za istu namenu kao i u Srbiji – borbu protiv COVID-19. Pregovaramo sa Vladom Albanije i vrlo smo prisutni u čitavom regionu Zapadnog Balkana. U stvari, mi smo među najvećim, ako nismo i najveći zajmodavac zemljama zapadnobalkanske šestorke. Mi nismo institucija Evropske unije (EU). Mi se dosta razlikujemo od EU, imamo znatno šire članstvo i sve zemlje Zapadnog Balkana su naše članice. I one imaju benefite ne samo od finansijske podrške, već i od naše stručne ekspertize tokom sprovođenja projekata.

Zašto je Srbija u boljem položaju?

RSE: Ovde u Srbiji tokom pandemije, dok se uzimaju zajmovi i emituju obveznice, mogli smo čuti od političara da će Srbija biti prva ili druga po ekonomskom rastu u Evropi ove godine. Kako to da tumačimo – hoće li biti ekonomske krize i da li će ona pogoditi Srbiju?

Venzel: Mislim da je jasno da će sve zemlje biti pogođene, zato i govorimo o pandemiji, to je globalna zdravstvena kriza, a sve evropske zemlje su na ovaj ili onaj način međusobno povezane. Lanci snabdevanja su prekinuti, turizam nije moguć.

U Srbiji turizam nije toliko važan, pa ona nije toliko pogođena u tom sektoru, kao što je na primer Hrvatska, ili druge države – Grčka, Španija, Italija koje zavise od turizma. Srbija je među zemljama koje neće biti tako teško pogođene, ali će osetiti posledice pandemije.

Sa druge strane, u Srbiji turizam nije toliko važan, pa ona nije toliko pogođena u tom sektoru, kao što je na primer Hrvatska, ili druge države – Grčka, Španija, Italija koje zavise od turizma.

Srbija je među zemljama koje neće biti tako teško pogođene, ali će osetiti posledice pandemije.

Jasno je da će i Srbija biti sa nižim ekonomskim rastom, ako ne padom. Kada pogledam brojke koje projektuje Međunarodni monetarni fond za 2020. godinu, mislim da ćemo videti pad u mnogim državama, pad ekonomskih performansi. Međutim, u drugoj polovini 2020. godine i tokom 2021. države će izaći iz krize.

Ipak, sve ove projekcije pune su neizvesnosti, jer još ne znamo koliko su mere izolacije i vanrednog stanja bile efektivne u Srbiji. Moraćemo da sačekamo i da vidimo.

Sa druge strane, istina je da je Srbija imala snažne ekonomske performanse, ekonomski rast je bio dobar u poređenju sa drugim državama regiona tokom proteklih nekoliko godina. Fiskalna situacija je bila prilično zadovoljavajuća, ponovo se pozivam na podatke Međunarodnog monetarnog fonda, i to Srbiju stavlja u bolji položaj u borbi protiv krize koju je izazvala pandemija.

Ali opet, naglasiću, postoji velika neizvesnost u tome koliko brzo države mogu da izađu iz krize, podstaknu potrošnju i koliko brzo ekonomski rast može biti uspešan.

Brza i stručna podrška

RSE: Na početku pandemije mogli smo čuti izjave političara, ne samo u Srbiji već širom Evrope, u kojima su kritikovali „nedostatak evropske solidarnosti“. Šta je Razvojna banka Saveta Evrope uradila da pomogne državama da se izbore za pandemijom?

Venzel: Mogu reći u ime institucije koju predstavljam da smo bili među prvima, ako ne i prva evropska finansijska institucija koja je ponudila podršku. Ne samo tako što ćemo reći ‘izvolite naše zajmove’, već smo bili veoma brzi, veoma fleksibilni u odobrenju zajmova, pružili stručnu podršku.

I mi sami radimo od kuće, ali to nije uticalo na naše funkcionisanje i podršku našim državama članicama. Tako da smo vrlo brzo odgovorili sa zajmovima i tehničkom ekspertizom, ne samo Srbiji. Pomenuo sam Kosovo, tu su i Španija, Italija, države centralne Evrope.

Sada vidimo sve više evropskih finansijskih instrumenata koji postaju dostupni. Podsetiću na samit zemalja Zapadnog Balkana (i EU) koji je održan početkom maja, gde su evropski lideri i evropske institucije jasno iskazali svoju podršku državama Zapadnog Balkana.

Poznato vam je da postoji napredak koji je započet Berlinskim procesom, u kojem se lideri Zapadnog Balkana sastaju sa liderima EU i Evropskom komisijom, kako bi diskutovali o susedskim odnosima, ali i o perspektivama za članstvo u Uniji.

Najavljena je i dodatna finansijska pomoć ovim državama. Kada pogledam sve brojke Evropske investicione banke, institucija Evropske unije, naše Razvojne banke Saveta Evrope, mislim da je bilo dosta finansijske podrške koja je ponuđena ovim državama (Zapadnog Balkana prim.aut), i mislim da je to bilo dobro prepoznato.

Ali to uvek zahteva dva partnera, jednog koji ima finansijsku i tehničku ekspertizu, koji nudi pomoć, ali to zahteva i vlade i agencije u državama koje žele da budu dostupne za ovakav vid podrške.

Zajmovi za zdravstveni sektor

RSE: Dakle, da li su države Zapadnog Balkana spremne da apliciraju za novac?

Venzel: Mislim da jesu. Kao što rekoh, vrlo smo aktivni u ovom regionu. Srbija je izvanredno aktivna članica naše banke. Pomenuo sam zajam od 200 miliona evra koji je odobren prošle nedelje, zatim zajam od 200 miliona evra za čitav zdravstveni sektor koji je odobren prošle godine. Takođe, pomenuo sam projekat za Dečju bolnicu u Beogradu. Imamo vrlo dobru saradnju sa vlastima.

RSE: Prošlonedeljni zajam nije jedina pomoć zdravstvenom sektoru Srbije. Postoji još nekoliko projekata. Kako ste zadovoljni njihovim razvojem i da li ste nadgledali šta je urađeno u Srbiji?

Venzel: Zaista smo vrlo aktivni u zdravstvenom sektoru Srbije. Prošle godine smo odobrili 200 miliona evra zajma i pružili stručnu podršku za obnovu bolnica širom države. Vrlo blisko sarađujemo sa Vladom i njenim agencijama, posebno Ministarstvom finansija, kako bismo osigurali da je novac potrošen na pravi način i da je namenski utrošen.

Naglasio bih da smo u Beogradu finansirali jedan projekat, u pitanju je Dečja bolnica u Tiršovoj („Tiršova 2“, prim.aut.), gde smo odobrili zajam od 54 miliona evra za izgradnju nove zgrade bolnice. Do sada smo opredelili više od 500 miliona evra zajma za zdravstveni sistem Srbije.

Da li je transparentnost investiranja upitna?

RSE: Neki od zadataka Saveta Evrope (krovne organizacije čiji je deo i Razvojna banka prim.aut.) su monitoring i promocija ljudskih prava, vladavine prava, slobode medija. Na koji način projekti CEB-a pomažu ne samo Srbiji, već i drugim zapadnobalkanskim zemljama da unaprede stanje na ovim poljima?

Venzel: Mi smo banka društvenog razvoja i imamo vrlo specifičan mandat – da promovišemo socijalnu koheziju u državama i između njih. Mi smo evropska institucija, ne radimo van Evrope, i pomažemo državama u razvoju socijalne infrastrukture. To su, primera radi, izgradnja bolnica, škola, vrtića, uvođenje energetske efikasnosti na javnim objektima.

Kada sarađujemo sa vladama i lokalnim vlastima, mi takođe obezbeđujemo da se poštuju određeni standardi kao što su procedure za javne nabavke, odgovornost, transparentnost, uključenje lokalne zajednice. Jer to mora biti prihvaćeno od strane građana.

Mi ne uplaćujemo samo novac u budžet, mi finansiramo projekte korak po korak, kako vidimo da se oni primenjuju u skladu sa onim što je dogovoreno. Na primer, u banci imamo inženjere koji sa našim partnerima u vladama diskutuju o napretku, posećuju teren kako bi bili sigurni da sve napreduje kako je dogovoreno, i onda prebacujemo novac u korak sa primenom projekta.

RSE: I kako ocenjujete transparentnost i odgovornost (nosilaca javnih funkcija, prim.aut.) tokom sprovođenja projekata u Srbiji?

Venzel: Kad na našem sajtu pogledate koliko smo projekata od 2004. godine kad je Srbija postala članica finansirali i podržali u bliskoj saradnji sa Vladom, to je jasan indikator da smo vrlo zadovoljni saradnjom i načinom na koji Vlada sprovodi ove projekte.

Kako se dalje nositi sa migrantskom krizom?

RSE: Banka je takođe 2016. godine pomogla Srbiji tokom migrantske krize. Ali kako gledate na odgovor Srbije u zaštiti migranata i izbeglica sada tokom pandemije? Mnoge nevladine organizacije u Srbiji su upozoravale na loše uslove u kampovima, jer su migranti i izbeglice tokom vanrednog stanja bili u 24-časovnom karantinu.

Venzel: Što se tiče migrantske krize, mi smo 2015. i 2016. godine podržali Srbiju, jer smo videli da pristiže veliki broj migranata i izbeglica i da je zemlja pogođena tom krizom. Obezbedili smo značajnu podršku, ja sam lično posetio nekoliko prihvatnih i tranzitnih centara za migrante.

Sada migranti ne mogu da nastave dalje, ne mogu da nastave ka državama u koje žele da idu, gde imaju rođake i članove porodice, bilo da su to Nemačka, Švedska, gde god. Ne mogu da nastave put jer su granice zatvorene. Razumem da su zaglavljeni u državama u kojima su se zadesili i moramo da im pružimo podršku.

Nisam upoznat sa situacijom u svakom kampu, ali je jasno da je pomoć migrantima potrebna, medicinska podrška takođe. I to je ono što smo obezbeđivali. Sada imamo i druge institucije, takođe i organizacije Ujedinjenih nacija pružaju pomoć prihvatnim i tranzitnim centrima, vrlo pažljivo posmatramo situaciju.

Zapazio sam šta ste rekli u vezi sa apelom nevladinih organizacija za većom podrškom, ali to nije jedinstvena situacija samo u Srbiji. Takođe sam čuo za izbegličke centre u Grčkoj ili Turskoj, na primer. Tako da svi zajedno moramo da pomognemo tim državama gde izbeglice pristižu i odakle ne mogu dalje.

RSE: Kada je u pitanju prezentovanje finansijske podrške i tekućih projekata, da li su CEB ali i druge evropske institucije dovoljno aktivne u Srbiji, da predstave ono što rade?

Pretpostavljam da uvek možemo da uradimo više, to je sigurno. Pomenuo sam medicinski sektor, tu je i podrška malim i srednjim preduzećima koja će biti važna u narednim nedeljama i mesecima zbog ekonomskog uticaja krize koju je izazvao COVID-19.

Takođe, finansiramo i pravosuđe, obišao sam pritvorsku jedinicu koja je uz druge zatvorske objekte obnovljena novcem CEB-a u vreme kada se Vlada suočavala sa mnogim izazovima. Ali ovo je bila jedna stvar koja unapređuje vladavinu demokratije, vladavinu prava, ljudska prava.

Čak i u zatvorskim objektima morate osigurati da zatvorenici imaju svoja prava, imaju prava da borave u zatvorskom smeštaju koji nije prenatrpan, gde nisu izloženi mučenju ili mogućnošću da se zaraze.

Imamo širok portfolio u Srbiji i drugim državama. Možemo li više? Naravno da možemo, spremni smo. Hajde da razgovaramo o tome šta je potrebno.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.

Članak je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa.