Beogradska Nedelja ponosa: ‘Solidarni i u 4 zida’

Organizatori su poruku koju su neretko pripadnicima LGBT+ zajednice upućivali oni koji se protive ostvarivanju njihovih prava – da svoju seksualnost mogu da “ispoljavaju u svoja 4 zida”, iskoristili da pokažu kako je pandemija korona virusa ogolila probleme sa kojima se LGBT+ zajednica i druge marginalizovane zajednice suočavaju.

Ovogodišnja 10. jubilarna Nedelja ponosa održava se od 14. do 20. septembra digitalno, a centralni događaj – Parada ponosa, koja je bila planirana za 19. septembar, pomera se za sledeću godinu.

Ograničenja uvedena zbog epidemioloških mera dovela su do toga da ljudi shvate koliko biti „u 4 zida“ uopšte nije zabavna stvar, poručuju organizatori.

“Vi ne možete ’u 4 zida’ da podignete kredit, ne možete ’u 4 zida’ da dobijete zdravstvenu zaštitu, ne možete ’u 4 zida’ da nasledite ili posetite u bolnici svog partnera ili partnerku”, kaže za RSE Aleksandar Savić, iz udruženja „Da se zna“, koje obezbeđuje podršku LGBT+ osobama.

Situacija izazvana pandemijom korona virusa je u nekim slučajevima dodatno otežala položaj pripadnika LBGT+ zajednice.

“Recimo, trans osobe sada imaju teži pristup hormonima koji su im potrebni, takođe su mnogi mladi morali da se vrate svojim kućama gde često imaju homofobične roditelje, odsečeni su od svojih prijatelja koji su im podrška”, nabraja Savić, koji se takođe nalazi u organizacionom odboru Nedelje ponosa.

Dodaje da je tu strah od nesigurnosti šta će se desiti ukoliko im partner umre od korona virusa, navodeći da istopolni partneri u Srbiji nemaju pravo da donesu bilo kakvu odluku u vezi sa zdravljem svog partnera ili da preuzmu telo svog partnera u bolnici i sahrane ga.

Pomaci u prethodnih godinu dana

Jedino što se promenilo u prethodnih godinu dana jesu izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama što je olakšalo transrodnim osobama da bez hirurške intervencije prilagođavanja pola mogu da promene dokumenta, navode predstavnici LGBT+ zajednice.

“Osobe koje su u tranziciji nakon godinu dana mogu da promene svoja dokumenta. Njihov izgled će se poklopiti sa onim što im piše u ličnoj karti. Time će im biti dosta olakšano da se zaposle, da putuju, prelaze granice i bilo šta zbog čega vam treba lična karta”, navodi Jovan Ilić.

Šta još nije urađeno?

“Mi čekamo da institucije urade novu Strategiju za prevenciju diskriminacije koja bi trebalo da obuhvati Zakon o rodnom identitetu i Zakon o registrovanim istopolnim partnerstvima, ali se na tom planu ništa nije desilo, barem ne da mi znamo”, kaže Aleksandar Savić.

“Oni (ti zakoni, prim. aut.) regulišu gomilu nekih svakodnevnih stvari koje su ljudima koji nisu LGBT+ na dohvat ruke, a nama su nemoguće”, dodaje Savić.

Labris, organizacija za lezbejska ljudska prava, u junu je predstavio Model zakona o građanskom partnerstvu, kojim se zakonski regulišu istopolna partnerstva u Srbiji.

Prava istopolnih parova, koja obuhvata ovaj Model zakona tiču se, između ostalog, prava na izdržavanje, imovinske odnose, nasleđivanje, prava na naknadu štete, na poresko oslobođenje i druge olakšice, ali i prava u slučaju bolesti, te prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja.

Ovaj Model zakona predviđa da se građansko partnerstvo može sklopiti pred matičarem na osnovu izjava dva lica istog pola u cilju ostvarivanja zajednice porodičnog života.

Model zakona reguliše i registar, koji predstavlja jedinstvenu evidenciju o registrovanim partnerstvima, koji ustanovljava Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a vodi matičar jedinice lokalne samouprave.

U Labrisu navode da se ovaj Model zakona neznatno razlikuje od Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama koji su predstavili 2012. godine.

RSE se obratio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja sa pitanjima da li se radi na usvajanju Zakona o registrovanim partnerstvima i Zakona o rodnom identitetu, ali do trenutka objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Takođe od Ministarstva nismo dobili ni odgovor na pitanje da li su upoznati sa predloženim Modelom Labrisa, te kakav je njihov stav o tom predlogu.

“Kod ove vlasti nikad nije problem da mi nešto predložimo i da oni prepoznaju da je to važno. Problem je rezultat, da ta njihova dobra volja ne bude samo deklarativna nego da ima neke rezultate”, navodi Aleksandar Savić iz udruženja “Da se zna”.

Labris je, nakon izrade novog Modela zakona o građanskom partnerstvu, pozvao Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja i Vladu Srbije da iniciraju usvajanje zakona koji bi regulisao istopolna partnerstva u čim se formira novi saziv Skupštine Republike Srbije. Naime, nakon parlamentarnih izbora 21. juna u Srbiji još uvek nije konstituisana nova vlast, tako da Skupština Srbije nije počela sa radom, a Vlada je u tehničkom mandatu.

Početkom 2019. godine, opoziciona Liberalno demokratska partija (LDP) je Narodnoj skupštini uputila paket zakona o pravima LGBT+ osoba. Bili su predloženi Zakon o registrovanim istopolnim zajednicama, Zakon o rodnom identitetu i Izmene i dopune Porodičnog zakona.

“Ovim zakonima bi, osim registrovanja istopolnih zajednica i priznavanja pravnih posledica promene pola, bilo omogućeno i da partneri u istopolnim zajednicama usvajaju decu”, naveo je tada LDP.

“Međutim nije bilo nikakvog pomaka”, kaže Jovan Ilić iz Prajd info centra.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je u septembru prošle godine da se radi na izradi zakona o registrovanju partnerstava i rodnom identitetu i da su u toku razgovori sa nevladinim organizacijama.

Brnabić je tokom učešća na prošlogodišnjoj beogradskoj Paradi ponosa rekla agenciji Beta da ne može da precizira tačno kada će zakon biti donet, ali da se radi na tome.

LGBT prava tačka Vašingtonskog sporazuma

Sporazumom o normalizaciji ekonomskih odnosa, potpisanim 4. septembra u Vašingtonu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti obavezali su se da će obe strane raditi na tome da 69 država koje su kriminalizovale homoseksualnost, istu dekriminalizuju.

Upitan kako vidi ovu obavezu koju je Srbija preuzela, Aleksandar Savić kaže da ga je to nasmejalo.

“Meni se nekako najviše čini da je to deo nekog Trampovog (Trump, američki predsednik Donald Tramp) dodvoravanja nekoj liberalnijoj struji u Americi zbog izbora. Što se nas tiče apsolutno je smešno da se Srbija, koja ima LGBT+ prava na vrlo nezavidnom nivou, bavi dekriminalizacijom homoseksualnosti u bilo kojoj drugoj državi”, smatra Savić.

Zahtevi LGBT+ zajednice

LGBT+ zajednica zahteva usvajanje Zakona o registrovanim partnerstvima i Zakona o rodnom identitetu i poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe, zatim usvajanje lokalnih Akcionih planova za LGBT+ zajednicu.

Takođe se zahteva brza i adekvatna reakcija državnih organa i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBT+ zajednici, kao i izvinjenje svim građanima Srbije koji su pre 1994. bili sudski i na drugi način progonjeni zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Među zahtevima su i obrazovanje i edukacija mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu.

Događaji Nedelje ponosa

Svi događaji u okviru Nedelje ponosa na neodređenim lokacijama održavaju se uživo na Fejsbuk i Instragram stranicama Belgrade Pride.

Govori se, između ostalog, i o kvir identitetu, putu kroz tranziciju, o tome zašto je u borbi za ljudska prava važno savezništvo. Problemi i život LGBT+ populacije biće predstavljeni kroz seriju fotografija “Samo hrabro”, predstavu “Fine mrtve devojke” i čitanje homofobičnih komentara i izjava.

U okviru programa je i video “Hej ti” posvećen svim neautovanim LGBT+ osobama. U ovom videu 20 osoba čita pismo i direktno se obraća gledaocima sa ciljem da ih ohrabri i da im stavi do znanja da nisu sami.

“Molim te znaj ovo – s tobom je sve u redu, ti si sasvim normalna osoba, samo je društvo u kome živimo još nespremno da razume važnost različitosti. Zbog toga je važno da ti prihvatiš sebe. I da u teškim trenucima stisneš zube i znaš da bolje sutra dolazi”, neke su od poruka iz ovog videa.

Na čelu odlazeće Vlade Srbije nalazi se Ana Brnabić, autovana lezbejka. U pomenutom nedavnom pozivu Vladi za iniciranje usvajanja zakona koji bi regulisao istopolna partnerstva, Labris je naveo da iako je “premijerka privilegovana u brojnim aspektima, i ona živi u zakonski nepriznatoj zajednici sa svojom partnerkom i odgaja dete kojem po zakonu ove države ne može da bude roditelj”.

Povodom početka beogradske Nedelje ponosa, Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji posetio je Prajd info centar u Beogradu.

“Nedelja ponosa i srodni događaji značajni su jer šalju poruku da svi građani, bez razlike, imaju ista prava i slobode, uključujući pravo na mirno okupljanje i slobodu izražavanja”, poručio je ambasador Fabrici.