Euronews veče o slobodi medija u Srbiji: I dalje ima nerazjašnjenih slučajeva ubistava i napada na novinare

Samo ove godine prijavljen 61 slučaj pritiska na novinare, 30 verbalnih pretnji i jedan fizički napad. Prošle godine situacija je bila još gora. Prema izveštajima Reportera bez granica, Srbija se nalazi na 93. mestu od 180 zemalja po slobodi medija.

Drugog novembra obeležava se Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti napada na novinare, dok se Srbija i dalje nalazi na listi zemalja u kojima se novinari nekažnjeno ubijaju. Tri su  slučaja koji nisu dobili sudski epilog ili su nerazjašnjeni – ubistva  Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.

Uz podršku Ministarstva kulture 2008. godine napravljena je baza podataka napada na novinare. Od tada do danas zabeleženo je 210 fizičkih napada na novinare u Srbiji.

Veran Matić je rekao da je član obe radne grupe i predsednik Grupe za istraživanje ubistava novinara. On je naveo da od 2001. u Srbiji nije ubijen nijedan novinar, već da su i dalje ostalii nerazjašnjeni slučajevi ubistava. Objasnio je da je razrešen samo slučaj Slavka Ćuruvije, i da je prvopostojala prvostepena presuda, a da se sada čeka presuda u ponovljenom suđenju.

“Nadam se da će ponovljeno suđenje dati iste rezultate i da ćemo na kraju celog ovog procesa imati presudu. Kao i u slučaju ubistva Milana Pantića, jer mislimo da je policijski rešen ovaj slučaj. Postoje problemi sa dokazima i tužilaštvom, sa sklapanjem optužnice, ali verujem da se neće odustati. Komisija za istraživanje ubistava novinara od 2013. kada je osnovana, radi i ima posla”.

Stalna radna grupa osnovana 2016.

Stalna radna grupa je osnovana 2016. i  sastavljena je od predstavnika svih udruženja novinara, predstavnika Republičkog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova. Nastala je u okviru Poglavlja 23. i insistiranja EU da se rešavaju slučajevi efikasnije.

“Ali, Stalna radna grupa ne služi za rešavanje slučajeva, ona razmatra rad Republičkog javnog tužilaštva i MUP-a na rešavanju slučajeva. Nema neku aktivnu ulogu kao što ima Komisija za istraživanje ubistava novinara koja ima radne grupe koje su podeljene po pojedinim slučajevima”, objašnjava Matić.

Njegov kolega Branko Čečen tvrdi da nije dobro paušalno govoriti o nameri da se slučajevi sabotiraju jer veliki broj članova radnih grupa želi da radi taj posao. Ali je, kako navodi, neozbiljno govoriti o ozbiljnim namerama vlasti da se problemi rešavaju kada u isto vreme gaje tabloide kao što su Informer ili Srpski telegraf, ili televizije kao što su Pink ili Hepi.

“To što se u navedenim medijima može videti ili pročitati je zapanjujuće. Društvo koje želi zdravo društvo i normalne građane ne bi dozvolilo 15 minuta da postoje. Ako vlast ima nameru da uređuje medijski prostor mislim da bi podzakonska akta koja regulišu to zašto možete tužiti neki medij ili ne, morala biti regulisana. Može da se desi da neko javno uvredi neku grupu, recimo našu, ali ja ne mogu ni privatno da tužim za duševni bol jer sudstvo smatra da grupa nema dušu”, navodi Čečen.

Čečen je podsetio da je u decembru prošle godine prećeno smrću njihovoj glavnoj i odgovornoj urednici Milici Šarić, ali da do danas Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal nije htelo da im kaže šta se zbiva sa tim slučajem.

“Tu ozbiljne namere da se nešto uradi nema. Naši tekstovi su često veoma kritički jer utvrđuju činjenice koje ukazuju na krivična dela funkcionera, partija pa i same vlasti. Kada se u civilizovanom društvu ubije novinar, svi političari se zgražavaju i stavlja se robusni državni sistem u funkciju i traži krivce jer žele da imaju slobodne medije”, zaključio je Čečen.

Veran Matić je objasnio da je, upravo zbog toga  što ne postoji mogućnost aktivnog delovanja i reagovanja kod Stalne grupe, osnovana radna grupa od strane premijerke Ane Brnabić, Radna grupa za zaštitu i bezbednost novinara sa ciljem da se reaguje svakodnevno i da se ubrzavaju postupci i da se radi na prevenciji.

“Već u prvih mesec dana se nije odreagovalo na pravi način na prvi slučaj, na pretnje našim kolegama iz Krika. Stoga se deo udruženja povukao iz grupe, ali je grupa nastavila sa radom. Osnovan je u međuvremenu i SOS telefon, ali rad u krnjem sastavu postaje besmislen. Važno bi bilo da se napravi ozbiljna strategija za prevenciju. Imamo situaciju kada tužilaštvo i MUP sa više ili manje uspeha rešavaju ove slučajeve ali je izuzetno važna prevencija.

Tu dolazimo do generatora, koji generišu svaki govor mržnje i proizvodi određenu vrstu atmosfere a to su političari, predstavnici vlasti i mislim da tu postoji problem da oni prelome u ovom trenutku da zaista rade da grupa dobije pun značaj.  U ovom trenutku na potezu je vlast i vlada”, navodi Matić.