Romi u Srbiji: Identitet se gradi u odnosu sa drugima

Teško je prihvatiti romski nacionalni identitet – prihvatiti da si Romkinja ili Rom. Jer sva društva imaju većinsko stanovništvo – Romi su manjina u svim državama u Evropi. Da su isti, a opet drugačiji, spoznaja je do koje Romi dolaze vrlo rano.

Bojan Branković (34) za DW priča da je kao dete iz mešovitog braka, odrastao je u maloj sredini, u Trsteniku. Diskrimianciju je prvi put osetio u školi.

„Obzirom da sam dete različitih kultura, predrasuda je bilo u mojoj osnovnoj školi, na račun majke koja je romske nacionalnosti”.

Branković koji je magistar prirodnih nauka, i radi kao menadžer kontrole i analize otpadnih voda, kaže da nije shvatio o čemu se radi kada ga je jedan dečak iz razreda prvi put nazvao pogrdnim imenom koje se u tim krajevima koristi za Rome.

„Upitao sam mamu šta zapravo znači taj izraz. Ona mi je objasnila i na moje pitanje – šta je Rom – odgovorila: sve ono što tebe čini čovekom”, ispričao je za DW Bojan Branković koji se bavi se i integracijom Roma.

Ime i obeležja

Prvi svetski kongres Roma održan je 8. aprila 1971. u Londonu. Tada je usvojen naziv Rom, što u prevodu sa romskog jezika znači čovek.

Nenad Vladisavljev sociolog, u razgovoru za DW kaže da je priznanjem romske zastave i himne, prepoznat nacionalni identitet romskog naroda.

„Romska zastava sastoji se od plave i zelene boje i crvenog točka. Plava boja predstavlja nebo, koje simbolizuje slobodu, beskonačno prostranstvo i život pod vedrim nebom. Zelena boja predstavlja travu i put, simbolizuje život obeležen stalnim putovanjem, točak predstavlja simbol stalnog kretanja. Romska himna Đelem, Đelem, govori o beskonačnom putovanju čoveka i o njegovom ujedinjenju”, priča Vladisavljev za DW i dodaje da nije retkost da pojedini integrisani Romi u društvo ne otkrivaju lični nacionalni identitet.

„Jedan od razloga zašto je to tako je da ljudi koji se ne izjašnjavaju povodom svog nacionalnog identiteta usvajaju vrednosti većinskog društva. Između ostalog stvara se zabluda društva o Romima odnosno predrasude. I u procesu integracije usvajaju se stavovi većinskog stanovništva i dolazi do predrasuda prema sopstvenom narodu”, rekao je sociolog Vladisavljev za DW.

Važno je samopouzdanje, ali ne samo to

O romskom nacionalnom identitetu ne postoje istraživanja, gradi se u odnosima sa drugima. Zato se o tome najčešće se govori na osnovu svakodnevnog života Romkinja i Roma.

Sanida Samaržić (35), iz Novog Sada je frizerka i ima u svoj salon. Taj posao koji voli i kojim se bavi osam godina, ne donosi joj samo novac, već joj je pomogao da u potpunosti prihvati svoj nacionalni identitet – da je Romkinja.

„Ukoliko želite da vas ljudi cene i ne gledaju drugačije, jednostavno ste prinuđeni da pored svog stava koji treba zauzeti, imate i samopouzdanje. Takođe je važno i da tečno govorimo srpski, da smo uvek uredni u fizičkom smislu – moderno ili poslovno, kako i lice tako i frizura, odelo…”, kaže ona u razgovoru za DW

Samardžić nam priča da je sampouzdanje počela da stiče tek kada je završila osnovnu školu, da je tek tada shvatala da nije drugačija od drugih. Jer, kada je bila mlađa, bila je izolovana i diskriminisana kao Romkinja.

„Imala sam problem u osnovnoj školi. Odmore sam uglavnom sama provodila ili eventualno sa jednom drugaricom. Kada bi neko slavio rođendan svi bi bili pozvani, osim mene.”

Kaže da su i neki nastavnici imali predrasude prema njoj:

„Sećam se jednom smo imali iz likovnog zadatak da na gumi izrezbarimo sliku koju smo potom preslikali na papir pomoću bojica. Moj rad je bio proglašen za jedan od najboljih, ali me je profesor napao da nisam sama slikala, jer ja nisam sposobna za tako nešto.”

Frizerski salon je tretnuno zatvoren, jer je na porodiljskom: očekuje drugo dete.

„Najviše me podržava suprug David, pomagao mi je oko osnivanja firme i papirologije. Trenutno me podržavaju i moji bliski prijatelji”, ispričala je Sanida Samardžić za DW.

Znamo ko smo i odakle smo

U Srbiji, je došlo je do „buđenja” nacionalne svesti, pa je identitet kod mnogih, a naročito romske zajednice, pod velikim uticajem trenutnih društveno-političkih prilika.

Jelena Reljić (25), sociološkinja iz sela Pukovac, u okolini Niša, aktivna je u pokretu Opre Roma i za DW kaže da Romi nemaju problem sa prihvatanjem svog nacionalnog identiteta.

„Mi znamo ko smo, odakle smo došli, znamo naše pretke i koliko smo doprinosili našim državama. Od rođenja nas roditelji, bake i deke uče ko smo i odakle smo došli, kao i našoj tradiciji i kulturi. S tim u vezi, od malena sam učena da sam Romkinja i šta to znači. Biti Romkinja kao kategorija po sebi ne može da stoji bez društvenih faktora i istorijskog konteksta koji oblikuje naše življenje”, rekla je ona.