“Mikis svih Grka” slavi 95. rođendan

29. Jul 2020.
Grčka muzika svoju svetsku slavu treba da zahvali njegovim kompozicijama. Muzika Mikisa Teodorakisa vam ostaje u ušima. Ko je jedanput čuje više je ne zaboravlja.
54322052_303
Mikis Teodorakis. Foto; picture-alliance/ANE

Niko drugi do sada nije na tako originalan način interpretirao grčki muzički mentalitet i učinio ga poznatim širom sveta kao Mikis Teodorakis. Ali, Mikis Teodorakis nije samo kompozitor, muzičar i dirigent. On je član pokreta otpora i političar.

Kada se nešto u Grčkoj događa, svi žele da čuju šta on o tome misli. On je „Mikis” svih Grka. Danas slavi 95. rođendan.

Kritika vlasti

Više ne nastupa javno, ali na svojoj internet stranici Teodorakis komentariše ono što se događa. Kada je izbila pandemija korona virusa, on je oštro kritikovao grčke vlasti, jer su zaboravile da dotacijama podrže muzičare, koji su izgubili posao.

Muzika koju je Teodroakis pisao za film „Grk Zorba”, postala je za mnoge Grke nešto poput nacionalne himne.

Ali, godine su se izbrojale. Legendarni koncerti ovog čoveka, visokog skoro dva metra mogu da se vide samo na starim filmskim trakama i video snimcima. „Mikis”, koji je oženjen, otac dvoje dece, sina i kćeri, i deda četvoro unučadi navjiše vremena provodi u svojoj kući u podnožju Akropolja u Atini odakle prati šta se u svetu dešava.

Izgnanstvo

Teodorakis je rođen 25. jula na ostrvu Hios. Muziku je otkrio u jednom starom filmu o Betovenu. „Gledao sam film zajedno sa svojim ocem. Bio sam fasciniran”, ispričao je u jednom intervjuu grčkoj televiziji. „Molio sam oca, koji je poslom išao u Atinu, da mi donese sve što nađe o muzici. I tako je počelo.” Kasnije je studirao muziku na Konzervatorijumu u Atini.

Tokom Drugog svetskog rata pridružio se dominantno komunističkom pokretu otpora. Tokom građanskog rata (1947-1949) bio je na strani Levice. Prognan je i mučen.

„Grk Zorba” i svetska slava

Svetsku slavu stiče 1960-ih godina muzikom za film „Grk Zorba” Mihaila Kakojanisa sa Entonijem Kvinom u naslovnoj ulozi. Potom se ponovo prilključuje pokretu otpora. Ovaj put protiv Grčke vojne hunte (1967-1974), poznatije pod imenom „Režim pukovnika”. Njegova muzika se zabranjuje. Ali, Grci su je slušali tajno kod kuće ili preko inostranih radio stanica, koje su tada bile izvor nezavisnih informacija.

Teodorakis na kraju biva uhapšen. Nakon protesta širom sveta, mogao je da napusti zemlju i do 1974. živi u egzilu u Parizu. Tamo je komponovao „Aksion Esti”, „Pesmu mrtve braće” i „Kanto general”.

Komunista, konzervativac, socijalista

Nakon ponovnog uspostavljanja demokratije 1974. vraća se u domovinu i počinje da se bavi politikom. Teodorakis postaje poslanik komunista. Ali, njemu se nije dopadala tadašnja politika Komunističke partije koja je bila podložna Moskvi i zbog toga se povlači. Nešto kasnije se priključuje Konzervativcima i ulazi u palament. Jedno vreme je bio i ministar Konzervatine partije. Kada su ga i Konzervativci razočarali priključuje se Socijalistima.

Kada je Aleksis Cipras sa svojim savezom radikalne Levice 2015. pobedio na izborima, Teodoraksi je dao svoj blagoslov mladov premijeru. „Uz tebe sam”, rekao je on Ciprasu kada ga je ovaj posetio u njegovoj kući podno Akropolja. Sastanak dvojice levičara snimala je televizija. Ali, Teodorakis se nije ustezao da nekoliko meseci kasnije oštro kritikuje Ciprasa. Kada je u leto 2015. pristao na novi strogi program štednje, kao preduslov za sredstva EU koja su Grčku trebalo da spasu bankrota, Teodoraksi je prekinuo odnos s njim.

On iz protesta osniva pokret protiv, kako je tada rekao – „podjarmljivanja Grčke”. Međutim, njegova partija, za razliku od njegove muzike, nije imala odjeka. Jer, bez njegove muzike su u Grčkoj nezamisliva ni rođendanska slavlja ni velike političke manifestacije.

Članak je prenet sa portala Deutsche Welle.

Članak je prenet sa portala Deutsche Welle.