Alma Zadić – Lice i naličje austrijskog sna

„Ti to ionako ne možeš”, bile su reči koje je učiteljica uputila devetogodišnjoj Almi Zadić nakon što ju je zamolila da joj objasni šta treba da uradi na testu iz matematike. Zadić u tom trenutku nije imala problem sa znanjem matematike. Niej znala njemački jezik. Jer, kao izbjeglica s porodicom je tek bila stigla u glavni grad Austrije. U tom trenutku Zadić je jedina migrantkinja u razredu i jedina koja ne govori nemački.

Bilo je to prvi put, rekla je Zadić jednom prilikom kasnije, da je osetila da je drugačija. Ironija je da je Zadić u Beč upravo stigla iz društva u kojem su ljudi u tom trenutku doslovno gubili život jer su bili drugačiji. Zadić je rođena u Tuzli, koju je napustila s porodicom u vreme rata u BiH.

„Šta bi bilo da nisam promenila školu?”

Nakon te nesrećne epizode sa učiteljicom Zadić uskoro „na sreću” menja mesto stanovanja u Beču, a time i školu. U novoj školi je puno dece-migranata među kojima su i oni koji znaju, ali i oni koji tek uče nemački. Učiteljice takođe imaju više iskustva u radu s migrantskom decom. Nemački savladava brzo, ali što je još važnije, počinje da „oseća da je kod kuće”.

„Šta bi bilo da nisam promenila školu”, zapitala se Alma Zadić godinama kasnije u svom govoru za TED Talk.

Šta bi bilo ne znamo, ali znamo šta je bilo: Zadić je na Univerzitetu u Beču, završila studije prava magistrirala i doktorirala, godinu dana boravila na Kolumbija univerzitetu u Njujorku gdje je dobila zvanje „master of laws”.

Najvažnije pitanje: Odakle si?

Zadić, nakon završetka studija, najprije kao advokat radi za međunarodnu advokatsku kancelariju, a onda se odlučuje za političku karijeru i pridružuje se Listi Pilz: „U momentu kada sam otišla u politiku sve drugo je otišlo u pozadinu i najvažnije pitanje je bilo: odakle je, kad je došla u Austriju, kako je došla? Sve se fokusiralo na to pitanje”, kaže Zadić u ekskluzivnom intervjuu za LIMTless Dojče velea.

Sa Listom Pilz Zadić ulazi u Nacionalno veće Parlamenta Austrije. Pitanje odakle je i tu igra važnu ulogu. Tokom jedne debate o sigurnosti u Austriji, dok izlaže za govornicom, jedan od poslanika joj dobacuje: „Nije ovo Bosna”. U replici Zadić reaguje vrlo emotivno i pomenutom poslaniku poručuje: „U debati zasnovanoj na činjenicama Vi niste izneli argumente, Vi ste se pozvali na moje poreklo i to poreklo upotrebili protiv mene, reducirali ste me na moje migrantsko poreklo i ja Vas pitam zašto”, rekla je Zadić, a onda i postavila pitanje: “Kada se postane Austrijanac?”. Odnosno: “Šta je potrebno učiniti da bi neko bio prihvaćen kao Austrijanac?”.

To pitanje će se tek postati relevantno – nakon što je nastavila politički angažman i doslovno ušla u istoriju. Zadić naime nakon članstva u Listi Pilz menja politički dres i prelazi u Zelene s kojima naravno ima i veću šansu za politički napredak. Upravo to se i događa: Zeleni početkom 2020. prvi put u svojoj istoriji ulaze u austrijsku Vladu, a Zadić postaje prva ministarka migrantskog porekla u istoriji Austrije.

Desetine hiljada pretnji

No, od trenutka kada postoje ministarka pravosuđa Austrije napadi na nju postaju češći i brutalniji: do oktobra 2020. registrovano je oko 28 000 krivično relevantnih pretnji. Pretnje su dovele do toga da je dobila 24-satnu policijsku zaštitu. „Puno te mržnje koju sam dobila je bilo u nekoj jakoj formi jer sam ja u javnosti. Međutim dosta naših ljudi i ljudi koji imaju migrantsku pozadinu imaju ista iskustva”, kaže Zadić.

Ona međutim kaže da je paralelno s pretnjama naišla i na veliki talas solidarnosti. Kaže da je veliki broj građana Austrije zvao u Ministarstvo kako bi joj dali podršku: „Ima mali broj ljudi koji misli da to što neko ima migrantsku pozadinu ne može postati ministar u Austriji, ali velika većina misli drugačije”, kaže ona.

Hoće li uvesti šerijat, glasila je jedna od provokacija koja aludira na to da je Zadić u relgijskom smislu muslimanka. Njena stranka je međutim već nakon prvih napada požurila da saopšti – Zadić nije muslimanka. Da li je to bio pravi odgovor, pitamo. Zašto je to pitanje relevatno? Zadić kaže da se slaže da to pitanje ne bi trebalo biti relevantno: „U pravoj sekularnoj državi kao što je Austrija ili kao što su države EU to treba da bude ni problem, ni relevantno pitanje”.

Zadić je napustila jednu zemlju bežeći od rata i razaranja, bežeći od činjenice da su u to vreme ljudi ubijani zbog drugačijeg imena i prezimena. No godinama kasnije u demokratskoj, industrijski razvijenoj zemlji se susreće sa tim da ponovo ne biva prihvaćena (ma makar bila i u pitanju, kako kaže, manjina građana) upravo zbog drugačijeg imena i prezimena, porekla, nacije, vere,… „To frustrira, to veoma frustrira”, kaže Zadić.

Bolan kompromis ili …

No to nije jedini razlog za frustraciju: Bivša izbeglica danas je u vladi sa koalicionim partnerom koji vrlo jasno odbija prijem izbeglica u Austriju. Kancelar Sebastijan Kurc vrlo jasno kaže da je izbeglička politika iz 2015. bila pogrešna.

Koliko je bolan bio kompromis za ulazak u vladu, pitali smo Zadić. „Ne bih to nazvala kompromisom”, kaže ona. „Kada smo u koaliciji imamo i mogućnost nešto promeniti, kada smo u opoziciji ne možemo ništa promeniti”. Ne zvuči uverljivo, ali zato paralela koju pravi sa sadašnjim i nekadašnjim izbeglicama, među kojima je i sama bila, zvuči isto:

„Puno toga što se dešava sadašnjim izbeglicama, pre 25 godina dešavalo se nama”, kaže Zadić i dodaje kako se i tada govorilo da je Austrija puna i postavljalo pitanje zašto se primaju izbeglice.

Kada je reč o tome gde je domovina, Zadić kaže da je takođe imala krizu identiteta i da je odgovor zapravo pronašla tokom boravka u Njujorku: „Tu sam videla da se čovek ne mora odlučiti. Ne moram reći: Ja sam Austrijanka, nisam Bosanka, nego sam oboje. To što sam rođena u Tuzli je isto tako deo mene kao i to što sam što sam odrasla u Austriji”, kaže Alma Zadić, bivša izbeglica iz BiH, koja je u Austriji dobila 24-satnu policijsku zaštitu nakon pretnji koje je primila od kako je pre nepunih godinu dana postala ministarka pravosuđa u toj zemlji.