70 godina Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj

15. Septembar 2020.
Jevrejski život je ponovo deo svakodnevice u Nemačkoj. Pokretačka snaga je Centralni savet Jevreja, koji je osnovan pre 70 godina. U Berlinu u najvećoj sinagogi u Nemačkoj danas je tim povodom govorila i Angela Merkel.
54932606_303
Foto; picture-alliance/dpa/B. v. Jutrczenka

Na centralnoj proslavi jubileja, u Berlinu, u najvećoj sinagaogi u Nemačkoj, kancleraka Angela Merkel je između ostalog rekla: „Možemo se radovati procvatu jevrejskog života. Istovremeno, mnogi Jevreji u Nemačkoj više se ne osećaju sigurno ili poštovano. To je sramota i veoma se stidim zbog ispoljavanja rasizma i antisemitizma u ovim vremenima.”

Rasizam i antisemitizam su uvek postojali, ali su već neko vreme vidljiviji i nesputaniji. Uvrede, pretnje i teorije zavere otvoreno su usmerene protiv jevrejskih građana. „O tome ne smemo da ćutimo”, upozorila je kancelarka, „znamo koliko brzo od reči mogu postati dela”.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer je povodom jubileja rekao da je Centralni savet Jevreja „važan glas koji je potreban i koji se čuje”. Jevrejski život se tokom proteklih decenija razvio „u svojoj kompletnoj raznolikosti”.

No i Štajnmajer ističe da su Jevreji ovde u Nemačkoj bili i ostali ugroženi.

Samo pet godina posle Holokausta

Pet godina posle Holokausta, masovnog ubistva šest miliona Jevreja, predstavnici ponovno oživljenih jevrejskih opština osnovali su Centralni savet Jevreja. Bio je to znak postojanja jevrejskog života u zemlji ubica.

Prve jevrejske opštine zaživele su 1945. samo nekoliko sedmica posle okončanja Drugog svetskog rata i pobede Saveznika nad nacističkom Nemačkom. „Izraelska kulturna opština” u Minhenu danas je jedna od najvećih jevrejskih opština u Nemačkoj, poslednjih dana jula je obeležila je 75. godišnjicu svog ponovnog osnivanja.

Do kraja 1945. u Nemačkoj je ponovo osnovana ukupno 51 jevrejska opština. U trenutku osnivanja Centralnog saveta Jevreja, u Nemačkoj živelo ukupno 15 000 Jevreja. Na samom početku 19.07.1950. bili su prisutni i predstavnici istočnonemačkih opština. Međutim, u DDR-u je broj Jevreja opadao, pa je 1989. u pet opština bilo samo oko njih 500.

Pomoć za preživele

„Centralni savet Jevreja nije osnovan da predstavlja interese Jevreja u Nemačkoj pod aspektom – jevrejski život za 50, 70, 100 godina”, kaže Jozef Šuster, 66-godišnji medicinar koji je poslednjih šest godina predsednik Centralnog saveta Jevreja. Šuster objašnjava da je to bila provizorna „ogranizacija za podršku” koja je trebalo da olakša „migraciju” preživelih Holokausta iz srednje i istočne Evrope, kao i „iseljavanje” Jevreja iz Nemačke.

Ispalo je drugačije. Jevrejke i Jevreji su ostali tamo gde su vekovima živele njihove porodice. Ili su se u Nemačku vratili iz drugih delova sveta gde su se bili sklonili za vreme progona.

Jozef Šuster je jedan od njih. Njegov otac i deda su preživeli koncentracione logore Dahau i Buhenvald i potom se iselili u palestinske oblasti. Šuster je rođen 1954. u Haifi. Kada je imao tri godine, njegova porodica se vratila u Nemačku.

Svesna odluka – život u Nemačkoj

„Dugo vremena je i u jevrejskim krugovima bilo veoma problematično priznati da neko od nas želi da živi u Nemačkoj”, kaže Šuster. To se promenilo tek 70-ih, kada je predsednik Centralnog saveta Jevreja bio Verner Naman. „On je bio prvi koji je otvoreno rekao: Da, u Nemačkoj postoji jevrejski život.”

Iz Izraela je stalno stizala kritika – mnogima je bilo potpuno nezamislivo da u zemlji zločinaca postoji jevrejska svakodnevnica. Kasnije, 90-tih, predsednik Centralnog saveta Jevreja, Ignjac Bubis, rekao je važnu rečenicu: „Ja sam nemački državljanin jevrejske veroispovesti.”

U jevrejskim opštinama u Nemačkoj dugo je bilo jedva 30 000 članova. Posle pada Gvozdene zavese, dolaskom Jevrejki i Jevreja iz srednje i istočne Evrope, taj broj je porastao.

Danas Centralni savet Jevreja predstavlja interese 105 opština sa, prema zvaničnim navodima, skoro 100 000 članova. Njegovi predstavnici imaju veliki ugled u Nemačkoj, traženi su u medijima i međunarodno umreženi. Tako je Šuster istovremeno i zamenik predsednika Svetskog jevrejskog kongresa i Evropskog jevrejskog kongresa.

Svakodnevnica samo uz policijsku zaštitu

Ipak – pretnje i antisemitizam spadaju u svakodnevicu jevrejskog života u Nemačkoj.

Ispred kancelarija Centralnog saveta Jevreja u centru Berlina uvek stražari policija. Isto je slučaj i sa brojnim sinagogama i drugim jevrejskim institucijama u Nemačkoj. Uvredljivi grafiti i pretnje su redovna pojava, često ima i napada na Jevrejke i Jevreje. Najčešće su ti napadi ekstremnodesničarski motivisani, ali su među počiniteljima i migranti, navode vlasti.

Nedavno, u oktobru 2019, javnost je bila šokirana pokušajem navodno desničarskog ekstremiste da počini masovno ubistvo u sinagogi u Haleu u kojoj se u tom trenutku nalazilo više destina ljudi. Nije uspeo da uđe u sinagogu.

Ubio je jednu slučajnu prolaznicu i jednog zaposlenog u kiosku gde se prodaje turski „giros”.

Nema ih više, ali su artikulisaniji

„Nemam osećaj da je broj antisemita porastao u odnosu na vreme pre deset, dvadeset ili trideset godina”, kaže Šuster. „Ali imam osećaj – i za to krivim AfD – da su ljudi sada itekako ponovo spremni da artikulišu svoje antisemitske ideje”.

Jevrejska zajednica u Nemačkoj priprema se za još jedan veliki jubilej: 2021. se obeležava 1700 godina jevrejskog života u Nemačkoj.

Članak je prenet sa portala Deutsche Welle.

Članak je prenet sa portala Deutsche Welle.