Srbija, prezime i razvod: „Zašto sam u toku braka vratila devojačko prezime”

„Nisu se promenili odnosi između mene i muža. Jednostavno, prvi put nisam dobro razmislila i shvatila sam da ne želim da promenim lično prezime, da se ne osećam tako”, kaže Dejana za BBC na srpskom.

„Ali, nisam mogla samo da vratim staro prezime, već su me u opštini zaveli kao da menjam lično ime. Tako sam dobila treće prezime – koje je isto kao moje devojačko”.

Drugačiji put prešla je Ivana Marinković, koja se razvela, ali je zadržala prezime bivšeg muža. I njen razlog je jednostavan.

„Samo mi je preskupo i previše mučno da provedem mesec dana po hodnicima da bi promenila sva moguća dokumenta, a i zbog deteta. Već sam to jednom radila kada sam se udala”, kaže Ivana.

Promena prezimena u braku u Srbiji je običajno pravo, ali može da košta i do 15.000 dinara i da zahteva ozbiljno čekanje u redovima, kažu pravnici.

Za one koji se nakon razvoda odluče da sve to ponovo urade – ovaj proces se duplira, a papirologija samo može da bude veća.

Iako zvuči nerazumljivo, kada je Dejana otišla u opštinu i tražila da vrati devojačko prezime, ispostavilo se da to nije bilo moguće.

„Morala sam da pišem izjavu, navedem razloge za promenu prezimena i zvanično tražim dozvolu da to uradim”, kaže ona.

„Zapravo se radi o tome da u papirima ja nisam vratila devojačko prezime već sam promenila lično ime – kao da imam novo.

„Taj osećaj je bio malo čudan”.

Morala je da čeka na pet šaltera i da plati oko 10.000 dinara da bi promenila dokumenta, kaže ona.

„Sva sreća je da nisam menjala dokumenta kada sam uzela muževljevo prezime, već mi je samo istekla lična karta.

„Jer, u suprotnom bih morala dva puta sve to da menjam, a i troškovi bi bili mnogo veći”, dodaje.

Ivana se posle sedam godina braka i zajedničkog deteta nije odrekla muževljevog prezimena.

„Navikla sam se na njega, a i želim da imam isto prezime sa detetom kada putujemo negde, da nam ne prave probleme na granici”, kaže.

„Takođe, kada sam se udala morala sam da menjam sva živa dokumenta i tog perioda se sećam kao turobnog čekanja u brojnim redovima. Već mi je razvod dovoljno stresa i papira napravio, nisam želela da idem i dalje”.

Nakon razvoda, država omogućava da se u roku od 60 dana svako ko želi da promeni prezime obrati matičaru u opštini, kažu za BBC iz Službe matičara u Zrenjaninu.

„Papirologija je komplikovanija ako prođe taj rok, pa preporučujemo svima da ne čekaju”, dodaju iz ove službe.

„Ako neko hoće da promeni prezime ili da ga vrati, mora da napiše izjavu i da se ona odobri. Taj zahtev za menjanje ličnog imena i prezimena je više procedura”.

Razlozi Kristine Cvejanov nisu prevashodno čekanje u redovima, ali jesu proceduralni. Ona je zadržala prezime bivšeg muža najviše zbog zajedničke dece.

„Sa bivšim mužem sam ostala u prijateljskim odnosima. Jedino o čemu sam razmišljala jeste da je prednost imati isto prezime sa decom kada prelazimo granicu ili kada ih vodim kod lekara. Jer, u nekim slučajevima se vidi samo ko je otac u dokumentaciji, ali ne i ime majke”, kaže Kristina.

Ona kaže da, pošto su joj deca već malo porasla, uskoro neće imati potrebe da ima sa njima isto prezime.

„Ima i toga da sam se za sve ovo vreme srodila sa tim prezimenom i sada ga doživljavam kao svoje”, kaže ona.

Već osam godina živi u nevenčanoj zajednici sa novim partnerom. O uzimanju novog prezimena i sklapanju braka kaže da ne razmišlja mnogo.

„To je za mene sada samo protokol, ne suština”, dodaje Kristina.

Taksa za promenu prezimena, ako se rok od 60 dana ispoštuje, staje 250-350 dinara, kaže pravnica Katarina Golubović iz Jukoma.

„Nakon toga slede pojedinačne promene prezimena u ličnim dokumentima: lična karta, pasoš, vozačka dozvola, zdravstvena knjižica, pa i bankovni računi ili spisak nepokretnosti.

„Ovi troškovi mogu ići do 15.000 dinara”, kaže Golubović.

„Posle razvoda ne postoji obaveza vraćanja prezimena, već je ova mogućnost predviđena Porodičnim zakonom”.

Golubović savetuje da se rok od 60 dana ispoštuje jer je papirologija koja zatim treba da se podnese komplikovana – treba sakupiti i uverenje da se protiv lica ne vodi krivični postupak i uverenje o izmirenju poreskih obaveza.

Advokatica Biljana Bjeletić, koja se bavi porodičnim pravom, pa i razvodima, kaže da iako Dejanin slučaj možda jeste specifičan, Ivanin zapravo ni malo nije jedinstven.

„Žene se odlučuju da promene prezime mahom ako nađu novog partnera pa se udaju ponovo”, kaže Bjeletić.

„Veliki broj njih, zapravo mnogo više nego što nam se čini, ostavlja muževljevo prezime, posebno ako imaju zajedničku decu. Žele da se prezivaju isto kao njihova deca, a i sve to košta”.

Tako, za promenu prezimena na ličnoj karti potrebno je 1.200 dinara, prema pisanju medija, dok je za pasoš potrebno platiti 3.600 dinara. Nova vozačka dozvola staje 800 dinara.

Tu su još i troškovi promene imena na vlasničkim listovima nepokretnosti, što je oko 870 dinara, kao i za ime na brojnim računima za komunalije.

Ono što se menja jeste i provera promene upisa u Biračkom spisku.

Godišnje se u Srbiji sklopi oko 35.000 brakova, a oko 10.900 parova se za isto vreme razvede, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Da bi se venčali u Beogradu, na primer, par treba da izdvoji 320 dinara za administrativnu taksu za matičara, stoji na sajtu grada.

U tom slučaju se brak zaključuje u opštini.

Ukoliko par želi da se venča van sedišta opštine, izlazak matičara na neko drugo mesto je 13.071 dinar.

Razvod je ipak malo skuplji.

„Postoje različite varijante, ali ono što mora da se plati jeste tužba za razvod braka koja je 16.500 dinara i jedno ročište, koje je 18.000 dinara”, kaže advokatica Bjeletić.

Međutim, tu je i taksa na tužbu i taksa na presudu, koje su obe po 2.660 dinara.

„Uvek kažem, bolje da platite deci izdržavanje nego da plaćate advokata”, dodaje Bjeletić savet koji daje parovima kada vidi da će problema oko razvoda biti.

„Postoje sporazumni i razvodi koji to nisu. Tako advokati često dele razvode na jeftine i skupe. Ako oni nisu sporazumni – sve postaje skuplje po klijente”.

Ukoliko je razvod sporazumni, iznosi taksi mogu i da se podele.

Ako se par dogovori oko starateljstva nad decom i izdržavanja, procedura je mnogo jednostavnija.

„Kada par ima decu i ako dogovora nema, sve to može da potraje”, kaže Bjeletić.

„Onda se čeka mišljenje Centra za socijalni rad, oko starateljstva i visine izdržavanja”.

Država omogućava i besplatnu pravnu pomoć za žrtve nasilja u porodici ili primaoce socijalne pomoći.

Bjeletić kaže da ne mogu svi da se bave razvodima.

„Porodično pravo je specifično i treba imati senzibilitet za to.

„Po pravilu, što duže traje spor i što je on skuplji – odnosi su lošiji”, kaže ona.

„Pogotovo kada na sudu supružnici treba da odgovore na teška pitanja, a među njima je i ono – koliko vas vaše dete mesečno košta?”.

Dejana je shvatila da želi da vrati staro prezime kada joj se prijateljica iz Srbije udala za Italijana.

„Njoj su se u Italiji smejali jer je promenila prezime i uzela muževljevo”, kaže Dejana.

„Tada sam shvatila da je to samo običaj, a ne pravilo i da je najbitnije da se ti dobro osećaš. To država ne brani, iako je procedura naporna.

„Jer, ti ipak nosiš to ime svaki dan”.