Srbija i zdravlje: Kako vakcina protiv gripa štiti od bolesti srca – svetsko otkriće naučnika sa Instituta Vinča

5. Oktobar 2021.
Vakcina protiv običnog gripa može da zaštiti od bolesti srca i to na specifičan način, pokazuje istraživanje naučnika beogradskog Instituta za nuklearne nauke Vinča koje od 2009. sprovode u saradnji sa kolegama iz Španije, Nemačke i Amerike.
jesse-orrico-Us3AQvyOP-o-unsplash
Ilustracija. Foto: jesse orrico / Unsplash

Jovana Georgievski, BBC novinarka

Iako je i ranije bilo poznato da vakcina protiv gripa ima ulogu u zaštiti kardiovaskularnih bolesti, mehanizam odbrane nije bio poznat, a srpski naučnici uspeli su uspeli da pronađu objašnjenje.

„Vakcina protiv gripa omogućava organizmu da napravi antitela koja napadaju virus gripa, a ista antitela dovode do jačanja zidova krvnih sudova”, kaže doktorka Sanja Glišić, rukovoditeljka Labotorije za bioinformatiku i računarsku hemiju Instituta za nuklearne nauke Vinča, za BBC na srpskom.

Srpski naučnici su snalaze objavili još 2014. u naučnom časopisu Vakcina (Vaccine), a svetsko priznanje naučne zajednice stiglo je tek nedavno, kada su avgustu svrstani u najznačajnijih 2.5 odsto od skoro 19 miliona radova objavljenih u svim naučnim oblastima.

Kardiovaskularna oboljenja su među najčešćim bolestima u svetu i vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji.

U svetu od bolesti srca, vaskularnih bolesti mozga i bolesti krvnih sudova godišnje umre skoro 18 miliona ljudi.

Kako vakcina protiv gripa štiti od bolesti srca?

Vakcina protiv gripa pomaže ljudskom organizmu da stvara antitela koja napadaju virus gripa.

Antitela su veoma važan deo imunološke odbrane organizma – poput malih, ali jakih stražara, ona sprečavaju virus da uđe u ćelije.

Ovi „mali stražari” rade tako što se „vezuju za određeni protein na ćelijama krvnih sudova”, objašnjava doktorka Glišić.

„To pokreće niz biohemijskih reakcija u tim ćelijama koje dovode do jačanja zidova krvnih sudova”, dodaje.

Srpski naučnici su istraživanje, u saradnji sa kolegama iz inostranstva, započeli 2009. godine, u vreme pandemije svinjskog gripa.

Do otkrića su došli koristeći bioinformatički pristup razvijen na Institutu Vinča – metod informacionih spektara, navodi se u saopštenju ove naučne institucije.

Presentational grey line

Šta je metod informacionih spektara?

„Radi se o metodu za analizu osobina proteina koji omogućava da se bolje razume njihova uloga u organizmu”, kaže doktorka Glišić.

Pomoću ovog metoda, dodaje, naučnici mogu da „dizajniraju lekove, vakcine i antitela kojima se može uticati na aktivnost proteina”.

Metod je otkriven u Institutu Vinča osamdesetih godina prošlog veka i danas se koristi u mnogim laboratorijama širom sveta, navodi.

Presentational grey line

Pomoću ovog metoda, analizirali su veze između proteina virusa gripa i proteina čoveka.

Tako su došli do još jednog zaključka – zaštitni efekat vakcine zavisi od osobina virusa koji se koristi za proizvodnju cepiva, piše u saopštenju Instituta Vinča.

To znači da izbor virusa ili njegova modifikacija mogu da posluže kao osnov za razvoj nove, specifične vakcine koja bi bila efikasnija od sezonske vakcine za grip, navodi se.

Virusa gripa ima na stotine, a Svetska zdravstvena organizacija klasifikuje ih u četiri osnovne grupe – influenca A, B, C i D.

Kome sve vakcina može da pomogne?

Vakcina može da pomogne i onima koji već pate od bolesti srca, ali i da posluži kao prevencija, objašnjava doktorka Glišić.

„Smanjuje verovatnoću za infarkt i šlog kod osoba koje su sklone kardiovaskularnim obolenjima, ali deluje i kao terapija kod osoba koje su imale infarkt”, kaže.

Prema njenim rečima, „jedna nedavno završena studija, koja je trajala pet godina u šest evropskih zemalja, pokazala je da davanje vakcine protiv gripa pacijentima u toku prvih 72 sata posle prvog infarkta smanjuje verovatnoću da dobiju drugi za čak 50 odsto”.

Zaštita se odnosi na razne kardiovaskularne bolesti, dodaje Glišić.

„Štiti od infarkta, ali takođe smanjuje opšti procenat smrtnosti kod kardiovaskularnih bolesnika u odnosu na nevakcinisane pacijente”, navodi.

Da li će se pacijenti u Srbiji lečiti na ovaj način?

U ovom trenutku, to nije izvesno.

Institut Vinča je o otkriću još 2014. obavestio Ministarstvo zdravlja Srbije, kaže doktorka.

Dodaje da je održan sastanak sa predstavnicima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, gde su naučnici predstavili istraživanje.

„Informisali smo ih o pozitivnim efektima i potrebi da se stanovništvo informiše o tome, ali daljih reakcija države nije bilo”, navodi.

BBC novinari su kontaktirali Ministarstvo zdravlja za komentar, ali do trenutka objavljivanja teksta, odgovor nije stigao.

Prethodno su iz „Instituta Batut” za BBC rekli da je za ovo pitanje nadležno Ministarstvo zdravlja.

Glišić tvrdi da je „potrebno uvesti vakcine protiv gripa u standardnu terapiju pacijenata koji pate od kardiovaskularnih bolesti”.

„Srbija će prvenstveno slediti ono što se na tom planu dešava u zemljama Evropske unije, mada bi bilo dobro da je ona bila inicijator i da je pravovremeno reagovala pre nekoliko godina”, smatra ona.

Korišćenje vakcine protiv gripa u prevenciji bolesti srca još nije praksa u svetu.

Evropsko udruženje kardiologa u avgustu ove godine predložilo da vakcina protiv gripa počne da se koristi kao uobičajena terapija za pacijente koji su imali prvi infarkt, kako bi se smanjio rizik da se to ponovi.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.

Share