Slovenija i životna sredina: Kako se Slovenci na referendumu bore za vodu

„Kada u vodu baciš nešto malo, odmah se vidi da je voda primila signal, da se dogodila razlika – nastali su neki talasi.

„A kada baciš nešto na kamen, ne desi se ništa – vlasti su kamen, pa ljudi traže način da tom kamenu nešto pokažu, ali kamen ostaje kamen”, slikovito objašnjava Uroš Macerl čija je organizacija „Eko krug” deo „Pokreta za pijaću vodu” koji čine srodne organizacije suprotstavljene ovom zakonu.

Na referendumsko izjašnjavanje izašlo je 46 odsto biračkog tela, od čega je 86,7 odsto glasalo protiv zakona koji je predložila konzervativna vlada Janeza Janše.

Zbog tako ubedljivog poraza, opozicione stranke već traže odlazak premijera.

„Mislim da je referendum pokazatelj promena, ali s druge strane i njihovog odsustva.

„Janša inače i nije bio ubedljivi izborni pobednik, a ni kad je preuzimao vlast nije imao veliku podršku – i ovaj referendum je to pokazao.

„Izlaznost je rezultat rastućeg nezadovoljstva ljudi koji su i onako protiv Janše”, kaže urednik lista Finance Peter Frankl.

Stranka Janeza Janše bila je pojedinačno najjača na izborima 2018. godine, ali je on na vlast došao tek u proleće 2020, pošto se raspala prethodna vladajuća većina.

Ubedljiv poraz na referendumu došao je samo nekoliko dana pošto je Slovenija preuzela šestomesešno predsedavanje Evropskom unijom.

A upravo je vlada Janeza Janše bila na meti kritika evropskih parlamentaraca kako zbog vladavine prava, tako i zbog optužbi da guši slobodu medija.

Na dan kada je Slovenija preuuzela predsedavanje EU, ispred Evropskog parlamenta u Srbiji desetak demonstranata je istaklo transparent na engleskom jeziku: „Zaštitite vladavinu prava u Sloveniji”.

Vlada Janeza Janše tvrdila je da izmenama Zakona o vodi želi da pribavi više sredstava za odbranu od poplava, pooštri pravila za gradnju, očuva reke i jezera.

„Drugi cilj je da isključivo zgrade za javnu upotrebu mogu da se grade blizu vode, i to pod striktnim uslovima”, rekao je pre referenduma agenciji Rojters ministar životne sredine i prostornog planiranja Andrej Vizjak.

Aktivisti su imali dve primedbe – na proceduru donošenja izmenjenog zakona, kao i na njegov sadržaj.

„Ako bismo mi prihvatili ovakav način donošenja zakona, prihvatili bismo razgrađivanje demokratske države.

„To ne bi bilo prvi put da se u javnoj raspravi predstavi jedan novi zakon, a onda, kad se javna rasprava završi, na glasanje dođe sasvim drugi tekst koji niko nije video”, kaže Uroš Macerl.

On kaže da su primedbe na sadržaj bile usmerene na dva člana zakona za koja kaže da su se naknadno pojavila u predlogu.

„Jedan je dozvoljavao gradnju fabrika koji rade sa opasnim hemijskim materijama na vodozaštićenim područjima – jedna nesreća takve fabrike zatrovala bi mnogo vode i ljudi.

„Drugim članom bi bila dozvoljena gradnja objekata za javnu upotrebu u priobalnom pojasu – ali iako su oni govorili o biciklističkim i šetnim stazama, takvi objekti mogu biti i hoteli, restorani, šoping centri.”

Promene pravila bile su neprihvatljive i za opozicione stranke koje su se uključile u kampanju protiv zakona.

„Zakon je favorizovao interese privatnih investitora, ograničavao bi pristup vodama, a ugrozio bi i kvalitet voda.

„Tvrdimo da bi ovakav zakon bio protiv prava na vodu koje je upisano u Ustav Slovenije”, kaže Neva Grašič iz Socijaldemokrata, opozicione stranke koju od nedavno predvodi Tanja Fajon, ujedno i posrednica u dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji.

Na navode vlasti da su u kampanji obmanjivali birače tvrdnjama koji i ne postoje u samom zakonu, ona kaže da referendumski rezultat mnogo govori.

„Ministar za životnu sredinu i premijer potcenili su volju i znanje ljudi.

„Jasno je da su mnogi mladi ljudi bili deo ove kampanje, da su glasali više nego ikad pre – unuci su ubeđivali svoje bake i deke da izađu na glasanje i ja to ne bih potcenjivala.”

Front koji se ujedinio protiv zakonskog predloga vladajuće većine nisu predvodile političke stranke već jedanaest organizacija koje su stvorile savez „Pokret za pijaću vodu”.

„Nevladine organizacije su i pre referenduma rekle da tema vode nije stranačka tema i da mi nemamo leve i desne vode.

„Znali smo da će politika pokušati da svađa ljude, ali smo ljudima objašnjavali da nema prostora za svađu jer će to iskoristiti loš kapital da dođe do naših obala”, kaže Uroš Macerl iz organizacije „Eko krug”.

On dodaje da je recept za uspeh podrazumevao saradnju, ali ne i zajednički rad sa opozicionim strankama.

„Opozicione stranke su nama pomogle, ali smo mi pozvali sve ljude i sve stranke da se bore – pisali smo ista pisma strankama i vlasti i opozicije.

„Ali mi nismo dozvoljavali da opozicione stranke ulaze u naš štab i da radimo zajedno – mi smo radili sami, a oni su radili njihov deo posla da taj zakon ne zaživi.”

Predstavnica opozicije Neva Grašič kaže da su stranke imale ulogu u organizaciji sakupljanja više od 52 hiljade potpisa za pokretanje referenduma.

„Civilno društvo vodi proteste u Sloveniji zajedno sa sindikatima, mladim aktivistima.

„Političke partije učestvuju u ovim protestima, ali nismo u prvim redovima – to je glas naroda protiv vladajuće koalicije koja nema podršku društva.”

Ipak, duboke podele na bar dve političke struje opterećuju društvo u Sloveniji.

„Zelene teme i priroda su nešto što nas sve povezuje, a te teme su iznad političkih podela na leve i desne.

„Mi jesmo politički podeljeni, ali ovo je nešto što nas je ujedinilo – i desni birači stranke Janeza Janše i njegovog koalicionog partnera glasali su protiv ovog zakona.

„Ipak, nisam sigurna da li nas ovo može zbližiti na političkom nivou”, kaže ona.

Zbog svega toga, urednik lista Finance kaže da stvari neće biti nimalo lakše.

„Slovenija je uvek i bila podeljeno društvo, a sada je sve to samo dodatno produbljeno”, zaključuje Peter Frankl.

Nevladine organizacije bile su jasne – njihov protest bio je usmeren na sporni zakon.

„Naša poruka je da ovo nije borba protiv vlade već za vodu i prirodu koja pripada svim Slovencima.

„Bilo koja vlada da je ovo uradila, mi bismo nastupili protiv nje”, kaže Uroš Macerl.

Socijaldemokratkinja Neva Grašič kaže da je za opoziciju ovakav referendumski rezultat ujedno i signal kako da deluje u budućnosti.

„Nikad nisam videla toliko ljudi koji strpljivo čekaju red da glasaju – bila je to borba za javno dobro, prirodne resurse, ali i kao borba protiv populističke desne vlade Janeza Janše.

„To je bila prva šansa građanima da pokažu svoj stav o vlasti i oni su rekli šta misle o zaštiti vode, a na nama je da radimo da i dalje radimo na zaštiti demokratije u Sloveniji.”

Premijer Janša odgovorio im je čim su rezultati glasanja bili objavljeni.

Na Tviter profilu, retorski je upitao pratioce da li znaju neku levu vladu koja je odstupila kad je izgubila referendum, zahvalio se svima koji su glasali i poručio – „bez drame”.

I tu se politička priča vratila na kontroverznu figuru Janeza Janše, lidera Slovenačke demokratske stranke (SDS) koji je na mesto premijera došao u jeku korona krize jer prethodna koaliciona vlada levih stranaka nije mogla da se dogovori oko ključnih tema.

„Fenomen Janša je u mnogočemu posledica deficita intelekta i vođstva na levoj strani – da levica ima potencijal vođstva, Janša ne bi imao priliku da preuzme vlast.

„Veći problem od Janše u Sloveniji je intelektualna impotencija leve struje”, kaže urednik Financea Peter Frankl.

On kaže da je Slovenija u stalnoj izbornoj kampanji, iako se tek približava 2022. godina, termin redovnih parlamentarnih izbora.

„Mislim da Sloveniju na jesen čekaju još veći protesti.

„Nije Slovencima teško da protestuju, naprotiv, posebno kad je Janša u pitanju – lako je protestovati i za i protiv njega.”

U sličnom tonu, opozicija već najavljuje da razmatra pokretanje pitanja poverenja vladi u parlamentu i borbu za vanredne izbore, a na ulicama slovenačkih gradova se svakog petka i dalje protestuje protiv Janše.

Ipak, izbornog, Slovenci bi na glasanje mogli još jednom – referendumski.

Opozicione Socijaldemokrate navode da su se sa sindikatima i civilnim društvom dogovorile da pred građane iznesu vladin predlog zakona o Demografskom fondu, kao pitanju budućnosti mladih generacija.