Borba za Radio Slobodu

Autor: Dejan Kožul, Izvor: Novosti

Prvo su ubili radio i niko se nije bunio. Sad ubijaju televiziju pa se neko još i pobuni, ali za radio i dalje gotovo da niko ne mari.

Otkako je primiren B92, a što se radija tiče, možemo reći i ubijen, radio je postao loš džuboks, bez ikakvog programa, uz povremene vesti koje dolaze iz jednog centra. Tek povremeno, po pravilu van Beograda, pojavi se poneka radio stanica koja poželi izaći van tog bledog okvira. Novosadski Radio 021 je jedna stanica, a kraljevački Radio Sloboda druga. Oprostićete mi ako postoji još koja stanica, a da nije samo internetska, koja ima svoju frekvenciju, a da pokušava povratiti radio iz mrtvih.

A ako ih i nema, jasno je zašto ih nema jer i spomenute stanice funkcionišu sa mnogo teškoća, pre svega finansijske prirode. To se posebno odnosi na Radio Slobodu, jednu od nekoliko radio stanica iz Kraljeva.

Ukucate li na pretraživaču “radio stanice u Kraljevu” izbaciće sledeće:

– Radio Sloboda (87.6 FM): Nezavisni lokalni medij koji donosi vesti, aktuelnosti i priče iz Kraljeva i okoline.

– Radio 996FM: Urbana gradska radio stanica fokusirana na aktuelne teme iz grada i specifičan muzički miks.

– Bum Radio: Tradicionalna lokalna stanica sa sedištem u Kraljevu koja emituje zabavnu i narodnu muziku.

– Naxi M Radio (102.5 FM): Stanica koja kombinuje popularnu, zabavnu i domaću muziku za široku publiku.

– Radio Šljivovica: Internet i FM radio prepoznatljiv po narodnoj, folk i mejks muzici.

– Radio Melos: Radio specijalizovan je za pravu folk muziku…

Vratimo li se na onaj uski okvir u kom radijske stanice funkcionišu, primećujemo da jedino Radio Sloboda donosi nešto drugo, od čega smo se možda i odvikli.

To nije bilo dovoljno da dobiju novac na gradskim konkursima gde su od, ukupno 30 miliona dinara (oko 255.000 EUR), 81 % dobili dva medijska subjekta: Radio Televizija Kraljevo i RTV Melos.

Zato je usledio apel za pomoć. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) upozorava na tešku finansijsku situaciju u kojoj se nalazi Radio Sloboda i poziva građane, organizacije i donatore da pomognu ovom profesionalnom lokalnom mediju da nastavi rad. Dalje navode da Radio Sloboda nema obezbeđena sredstva za rad u narednim mesecima, dok čeka rezultate konkursa na koje je aplicirao, a koji se ne očekuju pre oktobra ili novembra.

Ukazuju i da je deo troškova u julu pokriven ličnim sredstvima članova redakcije, ali već u avgustu neće imati novca za zarade, zakup prostora, internet, struju, knjigovodstvo, predajnik, striming i druge osnovne troškove poslovanja. Stoji i da su minimalni mesečni troškovi rada oko 3.500 evra. Navode i da je Radio Slobodu osnovala grupa prijatelja koja je prikupila novac za kupovinu praktično ugašene radio-stanice sa dozvolom i predajnikom, ali bez funkcionalne opreme.

Inicijator osnovanja je Željko Božović, koji je ujedno i direktor Radija Slobode, kako nam kaže, veliki je zaljubljenik u radio. – Neko u mojim godinama kupi Harley Davidsona, neko nađe švalerku, a ja sam kupio radio – kaže Božović za Novosti. A kupili su već postojeću radijsku stanicu koja je, kako nam kaže Željko, emitovala folk muziku i koja je dobila lokalnu frekvenciju na osam godina. Oni su upali u poslednju godinu od tih osam, preimenovali su radio i stvorili to što je Radio Sloboda danas.

Problema ima na više nivoa. Jedan predstavlja činjenica da već skoro dve godine emituju program bez nove dozvole zbog blokade Regulatorne agencije za elektronske medije (REM), o čemu smo u više navrata pisali. Dopunimo, svi kojima su istekle višegodišnje dozvole emituju bez dozvola, što ometa bilo kakvo planiranje.

Naš sagovornik ističe da ima problem sa stanarima zgrade na kojoj se nalazi prijemnik, jer traže da ga ukloni, a to ne može učiniti bez nove dozvole, jer kaže da bi ih, u slučaju da izmeste prijemnik, vodili kao piratsku radio stanicu.

Kako je to u pozivu ANEM-a rečeno, Radio Slobodu je pokrenula grupa prijatelja. Sam Božović naglašava da on nije čovek iz medija, već tzv. IT-jevac. – Kad smo kupili radio, sami smo se finansirali uz pomoć ljudi koji su želeli da pomognu. Čak su i radnici koji su tad radili bili u fazonu da dignemo radio, da to prvo krene. I u početku je to sve išlo lepo – navodi on.

To samofinansiranje je moglo donekle, ali ne može večno. Godinu dana su radili na sličan način kako bi stekli i iskustvo, ali pre svega poverenje, te kako bi konačno mogli aplicirati za neka sredstva, jer svi traže preporuke, istoriju i slično. Novac od grada, kao što već znamo, nisu dobili, ali bez podrške nisu ostali.

Na njihovom sajtu stoji: “Određeni sadržaji i programske aktivnosti Radija Sloboda i portala radiosloboda.rs za 2025 realizovani su uz podršku European Endowment for Democracy, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima.”

Uz domišljatost, uspeli su da razvuku priču i duže od godinu dana. Zaposlili su dva novinara, obnovili opremu, i to je držalo i sajt i radio. Božović kaže da su mislili da će imati malo praznog hoda, što bi opet iz sopstvenih džepova nadomestili, a onda su počele da otkazuju i stranke, partneri jer kaže, “neće niko da se reklamira” i sad imaju samo dva oglašivača “kojima reklama nije ni potrebna, ali da nas podrže”, ukazuje naš sagovornik.

Aplicirali su ponovo evropskom fondu, ali to će možda dobiti u oktobru, a do tad valja preživeti i naći 3.500 evra da bi preživeli jedan mesec. A onda opet i naredni mesec. – Do tad moramo da preživimo i to sa umanjenim kapacitetom jer sam neke novinare poslao kući da rade nešto. Otišli su u neke druge redakcije, jer mi je glupo da ljudi rade besplatno – napominje on.

Do sad su, pre svega uz veliku pomoć ANEM-a, sakupili polovinu novca potrebnog za jedan mesec. Ljudi uplaćuju od 500 do 1000 dinara, a jedna devojka je uplatila čak 50.000 dinara. Koliko je Božović pozitivno iznenađen tom uplatom, kao i jednom uplatom iz Siska, toliko je razočaran nepostojanjem interesovanja od strane opozicionih stranaka i organizacija i udruženja u samom Kraljevu.

Radio Sloboda se čuje i u Čačku, Vrnjačkoj Banji, Trsteniku, a putem interneta slušanost je raširena i van Srbije. Od oko 3.000 IP adresa sa kojih se sluša Radio Sloboda, oko 40 % njih je iz Kraljeva, 40 % je iz ostatka Srbije, a preostalih 20 % dolazi iz inostranstva. Radio inače sarađuje i prenosi sadržaje Njuz.neta, FoNeta, Peščanika, Bete, KUPEK-a, emisije “Brakus i Banjac” i studentskog podkasta “Slika jed(ne) demokratije”. U saradnji sa kraljevačkim časopisom Sidža pokrenuli su i emisiju “Sidža klub”, koja je brzo stekla prepoznatljivost među publikom.

Pored toga, imaju i svoj program, a portal kao i radio daje šansu i onima čiji se glas inače ne bi ni čuo jer su preostale stanice i mediji, kako kaže naš sagovornik, “razglasni centri SNS-a”.

– Nama je cilj da informišemo građane, nije važno ko je šta prvi objavio. Bitno je da informacije prođe – kaže on, ali naglašava da ih predstavnici vlasti i institucija ignorišu pa im ne šalju ni informacije o isključenju vode, struje itd.

Veruje da bi problem sa finansiranjem lakše rešili da se nalaze u Beogradu, a ne u Kraljevu, ali i da nije reč o radio stanici nego nekom drugom mediju. – Lako je da imaš samo portal. To možeš da radiš i iz stana. Nama je ove u startu trošak uvećan zbog struje i plaćanja autorskih prava – objašnjava Božović.

Paradoks vremena u kom živimo nudi različiti spektar mogućnosti. Cenzura je svakako jedna od njih i sveprisutna je otkako je medija. Svoj vrhunac doživela je u vreme Miloševića, a Vučićevo vreme karakteriše drugačiji vid pritisaka, pa Božović ne isključuje čak ni mogućnost da u novoj preraspodeli frekvencija, ako profunkcioniše Savet REM-a i ako opstanu do tad, Radio Sloboda dobije lokalnu frekvenciju, ali opet ne i novac iz gradske kase koji je predviđen za medije.

Sami pali, sami se ubili, što bi rekao narod.

Tekst je prenet sa portala Novosti..