Rio Tinto, projekat Jadar, litijum i Gornje Nedeljice: „Ništa nije gotovo, borba tek predstoji”

Napolju je prohladno i tmurno, kao da se sprema kiša, ali u selu je prilično živo.

Automobili i kamioni prolaze, sviraju u znak pozdrava, dok žamor njihovog razgovora odjekuje okolinom.

Samo jedna tema postoji – Rio Tinto, projekat „Jadar” i potencijalni rudnik litijuma koji ta kompanija namerava da izgradi na ovom području.

„Mora rudnik da bude ovde, kažu… E pa ne mora i neće”, kaže odlučno Dragan Karajčić, predsednik mesne zajednice Gornje Nedeljice.

„Odlučni smo da ih isteramo, po cenu života”, dodaje.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, najavio je u sredu povlačenje i izmenu dva zakona – o eksproprijaciji i referendumu – koji su ekološki aktivisti videli kao uvod u izgradnju rudnika, zbog čega se protestovalo širom zemlje.

Mnogi to povlačenje zakona vide kao pobedu demonstranata i meštana.

„Jeste to neka mala pobeda, usporeno je sve, ali opet smo na nuli, ništa nije rešeno… Borba tek počinje”, kaže Živko Petković iz Gornjih Nedeljica.

Međutim, poslednja dešavanja dodatno su začinila ionako komplikovanu situaciju u Nedeljicama, pa su četiri novinarske ekipe stigle u selo ovog jutra.

„Od 1. januara naplaćujemo izjave”, kaže Karajčić uz osmeh.

Po kojoj tarifi?

„Biće povoljna”, odgovara.

„I fiskalni račun dobijete”, ubacuje se Petković, takođe uz osmeh.

Automobil zagrebačkih tablica staje ispred crkve.

„Evo ih i Hrvati”, kaže jedan od meštana.

Dvojica muškaraca prilaze – novinar i fotograf.

I Karajčić ubrzo počinje priču.

„Sve je počelo pre dve godine, upravo u porti ove crkve”, kaže dok pokazuje iza sebe.

„Predstavnik kompanije je izneo plan i program rudnika, a ja sam kao predsednik mesne zajednice pozvao ljude iz svih sela da se dogovorimo šta ćemo”, dodaje.

Kako navodi, odmah su se usprotivili rudniku i deponiji u njihovom poljima, zbog čega su otišli u gradsku upravu.

„Tako je krenulo, a posle je napravljeno udruženje Ne damo Jadar”, navodi.

„Nije osnovano da se sruši Vučić, Srpska napredna stranka ili bilo ko, već da se zaštitimo od okupatora Rio Tinta”, dodaje.

Karajčić tu tvrdnju podvlači činjenicom da je i on u isto vreme član Srpske napredne stranke, ali i Ne damo Jadar.

Ima 51 godinu, tamne brkove i bavi se poljoprivredom.

Obrađuje osam hektara zemlje, na kojoj proizvodi soju.

Vučićeva konferencija, navodi, nije mnogo toga promenila u selu.

„Izaći ćemo u petak sa saopštenjem, veće staraca večeras zaseda”, kaže uz osmeh.

„Jedno je sigurno – nastavljamo borbu protiv Rio Tinta”.

Istraživanja i potragu za jadaritom, mineralom bogatim litijumom, koji Rio Tinto želi da eksploatiše, mnogi meštani ne dozvoljavaju na njihovoj zemlji, pa ni on.

„Što bih ja išao iz svog sela, iz svoje Srbije?

„Na ovom groblju mi leži otac, koji je učestvovao u Sremskom frontu, deda koji je prošao Solun i Krf, jeo opanke da bi preživeo…

„I onda neka kompanija hoće to da uzme, a da se mi ne pitamo… Ne može!”

Pre nekoliko dana u Nedeljicama bio je i predsednik Vučić.

Više hiljada ljudi u protekla dva vikenda blokiralo je mostove i saobraćajnice širom zemlje tokom protesta zbog zakona o eksproprijaciji i referendumu, ali i zbog namere da se u zapadnoj Srbiji izgradi rudnik litijuma.

Upravo se u porti crkve sastao sa delom meštana.

„Okupili se ljudi koji su minorne teme nametali, mi smo bili na blokadi Valjevskog puta”, kaže Slaviša Rosić iz Nedeljica.

Stisak ruke mu je čvrst, na glavi nosi kačket, na grudima bedž „Ne damo Jadar”.

Predstavlja se kao poljoprivrednik i muzičar – svira harmoniku.

Njegova porodica posebno je osetila komplikovanu situaciju oko projekta Jadar.

Dok su on i njegovi sinovi bili na blokadi, Vučić je ručao kod Rosićevog strica.

„Ima ljudi u selu koji nisu u dobrim odnosima zbog svega što se dešava”, navodi.

„Stariji uglavnom neće da prodaju kuće i zemlju, ali mlađi hoće, jer ko da održava ta domaćinstva, lakše je kupiti stan”, dodaje.

Stotinak metara dalje dvadesetak kuća zvrji prazno.

Krova nema i sa njih je skinuto sve što se može skinuti – ostale su samo ljušture.

„Rio Tintu treba 600 hektara zemlje za rudnik, kupili su pedesetak kuća, što je oko 140 hektara i dalje ne mogu”, objašnjava Karajčić.

„Od tih pedesetak kuća, 25 do 30 bile su vikendice ljudi koji žive u Beogradu, Loznici”.

Kuće su ograđene trakama i tablama sa upozorenjima da im se ne prilazi.

„Pričao sam sa jednim čovekom što je prodao imanje”, priča Rosić.

„Nije, kaže, mogao da se izbori sa porodicom, pustio ih je da odluče i prodali su.

„Znam da mu nije lako, njegov otac je pred tom kućom streljan u Drugom svetskom ratu”.

Sat vremena kasnije meštani i predstavnici Udruženja „Ne damo Jadar” krenuli su sa novinarima u obilazak okoline.

Zemljanim putem dolazi se do njiva na kojima je Rio Tinto već vršio istraživanja.

Mesta bušenja se jasno vide – jarkoplavi metalni stubovi vire iz rastinja.

U obilasku polja bio je i Bogdan Šolaja, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

„To je struka, mi smo motika”, kažu meštani uz osmeh.

Šolaja smatra da bi otvaranje rudnika dovelo do potpune devastacije okoline.

„Prvo, zato što bi doveo do rasejavanja velikog broja stanovništva, pa zbog trovanja podzemnih voda, a onda i zbog deponije i otpadnog materijala koji bi rudnik ostavljao ovde”, navodi.

„Ovo nije teritorija na kojoj bi trebalo da se otvori rudnik”, dodaje.

Iz kompanije Rio Tinto ranije je saopšteno da se „radi na tome da uticaj na životnu sredinu bude u okvirima dozvoljenog zakonskim rešenjima u Srbiji”.

Isto tvrde i predstavnici vlasti.

Iz Vlade Srbije poručili su da je razvoj projekta od izuzetnog značaja za Srbiju i Loznicu i da će „samo u fazi izgradnje rudnika i postrojenja za preradu biti angažovano više od 2.100 radnika”.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, izjavila je da će svi projekti koji se budu realizovali u ovoj oblasti morati da zadovolje najviše ekološke standarde, kako bi se uskladili ekonomski razvoj i očuvanje zdrave životne sredine.

„Postoji mnogo dilema i pitanja u vezi sa, recimo, jadaritom, ali ono što sa sigurnošću mogu da kažem – Vlada Srbije neće potpisivati nikakav ugovor ukoliko on ne bude u potpunosti odgovarao svim ekološkim standardima.

„To je zajednički interes svih nas i zato je jako loše kad neki ovo pitanje pokušavaju da politizuju”, rekla je Mihajlović.

Međutim, meštani su skeptični, pa i Vladan Jakovljević, šezdesetogodišnji pčelar iz Loznice.

„Pčelar profesionalac”, ističe kratko.

„Živim samo od toga… Troje dece, supruga i ja, nas petoro”.

Posao sa pčelama počeo je njegov tast, a najmlađi sin želi da nastavi.

Međutim, kako kaže, njegove pčele i košnice ugrožene su zbog Rio Tinta.

„Pčelinjak se nalazi ne nekoliko kilometara od predviđenog postrojenja”, ističe.

Konferenciju predsednika Vučića odgledao je jutros.

„Možemo reći da smo dobili vreme, ali šta mi to znači ako na kraju ipak naprave rudnik… Ostaje nam da se borimo da ne dođe do toga”.

„Rudnik ne može da bude ovde”.

Ne zna se.

Ali meštani gotovo uglas ističu – borba neće prestati.

„Mora se prvi korak napraviti da bi se stiglo do cilja”, kaže Živko Petković, praveći dug korak kao demonstraciju.

„Ali ovo je trka na 10 kilometara”, dodaje.

Ima dvoje dece, a takođe se bavi poljoprivredom – najviše gaji paradajz.

„Nastavićemo borbu, ojačani smo, osnaženi, imamo podršku naroda”, navodi.

Odmah iza crkve pruža se dug pogled na dolinu Jadra.

Sa druge strane doline viri Cer, planina čuvena po borbama u Prvom svetskom ratu.

„Znaš kako je leti, uh”, kaže Petković uz uzdah.

„Zamisli sada da celu ovu dolinu zatrpa jalovište”, dodaje, pokazujući rukama ispred sebe.

„Trista godina je moja porodica ovde, išli su preko Albanije i preživeli, zasnovali porodice i njihov pelcer je ostao.

„Bićemo i dalje ovde”.