Partizan i vaterpolo: Zašto je potonuo beogradski gigant i može li Filipović da ga spase

Sada je klub dobio novo rukovodstvo u kojem su i legende Filip Filipović, Slobodan Nikić, Milan Aleksić i Stefan Mitrović, a glavni cilj biće vraćanje kakve-takve stabilnosti u klub koji, prema tvrdnjama dosadašnjeg rukovodstva, duguje oko 6,5 miliona evra.

Klupski vaterpolo u Srbiji već godinama muku muči sa finansijskim problemima i infrastrukturom, a nije redak slučaj ni da se ovi sportski kolektivi gase.

Filip Filipović, koji je u državnom timu osvojio veliki broj trofeja, bio je inicijator promena i mobilisao je bivše igrače Partizana da nešto pokušaju da urade.

„Dolazimo u teškim vremenima. Sada je nova era Partizana, ciljevi su isti, povratak na pravi put. Znamo šta Partizan predstavlja u sistemu srpskog sporta”, rekao je on novinarima posle skupštine.

„Partizan zaslužuje svetlije dane koji su pred nama”, dodao je.

Upitan kako će sanirati dug koji je, kako je ranije saopšteno 6,5 miliona evra i ko će pomoći, Filipović je odgovorio:

„Videćemo koliki je dug i onda ćemo objaviti cifru. Tada ćemo reći i kako ćemo sanirati probleme kojih ima više nego dovoljno”.

Uveren je da za promene nije kasno.

„Najteže će biti novim ljudima, imaju mnogo problema ali znamo ko stoji sa nama i bićemo uspešni. Da li će neko da odgovara za ovakvo stanje nije pitanje za nas. Gledamo u budućnost, da izvučemo pouke i da idemo napred”.

Na vanrednoj sednici kluba koja je održana u nedelju, 30. avgusta na stadionu Partizana, odlučeno je da klub ubuduće vodi potpuno novo rukovodstvo.

Novi predsednik Upravnog odbora je Jovan Lazarević, a direktor će biti nekadašnji reprezentativni golman i kapiten crno-belih Nikola Kuljača.

Poslednju titulu klupskog prvaka Evrope Partizan je osvojio 2011. godine u Rimu, ali već sledeće sezone polako, ali sigurno krenuo je pad beogradskog kluba.

Od tada su se dešavali odlasci igrača i rasla su dugovanja po raznim osnovama – neisplaćene zarade bivšim igračima, dugovi za struju, vodu, mazut, klub je doveden na ivicu opstanka.

Od rimskog uspeha 2011. godine do danas, iz Partizana je otišlo 87 igrača (bilo je i dolazaka, ali odlazile su čitave generacije), a trenutno u pogonu ima tek desetak igrača prvog tima.

Klub je svih ovih godina nekako opstajao, oslanjajući se na sopstvenu školu, koja je oduvek bila među najcenjenijim u svetu, ali je funkcionisanje kluba bilo sve teže.

Dešavalo se i da klub nema novca da plati mazut neophodan za grejanje vode u bazenu na Banjici, pa su timovi raznih selekcija morali da se snalaze na drugim bazenima.

Partizanu je potrebno oko 250.000 evra godišnje samo za mazut, rečeno je ranije u klubu.

Uz to, posle niza decenija, Opština Voždovac otvorila je pitanje vlasništva nad sportskim objektom na Banjici, tvrdeći da Partizan na taj bazen više nema pravo, što su iz kluba poricali.

Kulminiralo je 2. decembra kada su na sednici Skuštine kluba smenjeni dotadašnji predsednik ovog tela Zoran Avramović i predsednik Upravnog odbora Aleksandar Šoštar, kao i dotadašnji trener prvog tima Stefan Ćirić.

Klub su tada preuzeli nekadašnji igrač Partizana Mirko Bradajić (godinama je bio u klubu na raznim pozicijama), kao i finansijska direktorka Tatijana Rakas, koja je optužila Šoštara da je ostavio više od šest miliona evra duga.

Međutim, na vanrednoj sednici Skupštine kluba, svih 26 delegata je jednoglasno odlučilo da izglasa nepoverenje kako Rakas, tako i Šoštaru i Avramoviću.

Pre četiri godine nakon osvojene zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Brazilu, srpski vaterpolo as Andrija Prlainović dao je izjavu koja je uzburkala javnost.

Prlainović je tada rekao da medalje u Rio de Žaneiru „nisu plod sistemskog ulaganja u sport” i ukazao na to da klubovima u svim sportovima treba veća podrška društva i države.

„U Srbiji praktično više nema profesionalnih vaterpolo klubova, svi su pred stečajem”, rekao je Prlainović 2016. godine.

Ukazao je nekadašnji vaterpolista Partizana, Crvene zvezde, Pro Reka na stanje u gotovo celokupnom srpskom sportu, pa tako i u vaterpolu, kao jednom od najtrofejnijih, nije ružičasto.

Nekadašnji trofejni vaterpolista, danas političar Aleksandar Šapić takođe je tada pričao o srpskom sportu.

„Problem je sistemsko finansiranje klupskog sporta iz kog treba da izniknu budući šampioni, a koji je neprofitabilan i generalno sporta uopšte. Neophodno je da bavljenje sportom postane dostupnije svim slojevima društva, da deca lakše i jeftinije ulaze u sport i tako sklanjaju sa ulice”, napisao je Šapić pre četiri godine na Fejsbuk profilu.

Klupski vaterpolo u Srbiji pokušava da opstane, ali je bilo klubova koji su nastajali, pa se gasili.

Vaterpolo klub Bečej je 2000. godine osvojio klupsku titulu prvaka Evrope, a zapravo to je bio početak sunovrata kluba i gotovo brisanja sa vaterpolo mape zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Vaterpolo klub Partizan godinama unazad oslanja se na igrače iz podmlatka.

Svojevremeno, kada je trener bio legenda srpskog vaterpola Vladimir Vujasinović, odveo je ceo tim na pljeskavice, jer igrači nisu imali novac.

Vaterpolo klub Vojvodina je dala mnoga, mnoga značajna imena srpskom vaterpolu. Duško i Gojko Pijetlović, Miloš Ćuk, golman Branislav Mitrović – olimpijski šampioni, ponikli su u Vojvodini.

Golman Slobodan Soro je takođe počeo karijeru u novosadskom klubu, a bio je i član zlatne generacije Bečeja, potom Partizana… Ali, i Novom Sadu imaju finansijske probleme.

Beogradski vaterpolo klub Crvena zvezda je imao bio jednoročni projekat osvajanja evropske titule i u tome je uspeo.

Možda jedini vaterpolo klub u Srbiji trenutno koji se nosi sa svim izazovima jeste Radnički iz Kragujevca, osnovan 2012. godine u eri nekadašnjeg ministra finansija Srbije Mlađana Dinkića.

To je bio skup projekat, koji je okupio mnoga velika imena srpskog vaterpola. Između ostalih, u toj ekipi igrao je i sadašnji ministar sporta Vanja Udovičić.

Radnički je na tom talasu prvih godina postojanja beležio uspehe – osvojen je Len kup (vaterpolo pandan fudbalske Lige Evrope), bio je vicešampion Evrope. Ali čim su velika ulaganja, Radnički je spao na margine.

Taj klub postoji, postoji i vaterpolo škola i jedna je od retkih vaterpolo oaza i baza u Srbiji.

Pobuna roditelja dece koja treniraju u klubu

Početkom jula 2020. godine, Bradajić i Rakas su sazvali konferenciju za novinare na Banjici kako bi predočili svoje viđenje poslovanja kluba, ali su ovaj događaj prekinuli ljuti roditelji dece koja su ostala da treniraju u Partizanu.

Tada je rečeno da je od od 300 dece koliko ih je bilo u mlađim kategorijama u klubu do pre dve, tri godine, sada ih je ostalo tek oko 100, 120.

A roditelji su poručili da će i njih da ispišu ako se ovakvo stanje u klubu ne promeni.

Njihov jedinstveni stav i zahtev bio je da iz kluba odu i jedna i druga „struja”, a da ga preuzme neko ko će imati plan, strategiju, ko će dovesti one koji bi mogli finansijski da utiču da klub prodiše.

Predstavnik roditelja Blagoje Bodiroga u ime svih je saopštio stav da je stanje u klubu katastrofa i to već dugi niz godina i da “niko ništa ne radi da se takvo stanje promeni”.

Roditelji su tada rekli da uredno plaćaju članarinu (6.000 dinara mesečno), ali da deca ne treniraju u bazenu na Banjici, jer je voda hladna i zato ih vodaju od bazena do bazena po gradu.

Početkom jula, bivši igrači, legende kluba, predvođene Filipom Filipovićem, Živkom Gocićem i Slobodanom Nikićem, oglasile su se pismom u kojem su zatražile momentalne ostavke svih rukovodećih ljudi u klubu i stvaranje uslova za održavanje vanredne skupštine.

Pred održavanje vanredne Skupštine kluba, dosadašnje rukovodstvo, predvođeno Tatijanom Rakas i Mirkom Bradajićem, osporilo je legitimitet ovog tela.

Dugogodišnji funkcioner Partizana Aleksandar Šoštar u izjavi za BBC na srpskom ističe da o legitimitetu nemaju pravo da pričaju oni koji su nelegalno i došli u klub.

„Onaj ko ima najmanje prava da priča o legitimitetu bilo čega je Tatijana Rakas. Da se ovo ne bi shvatila kao moja lična borba protiv nje – da podsetim da su državni organi su doneli rešenja da ono što je ona uradila u decembru na skupštini potpuno van zakona”, rekao je Šoštar.

Na pitanje šta današnja skupština kluba i njene odluke znače, Šoštar je rekao da se na ovo čekalo od decembra i da sada novo rukovodstvo, kojem je poželeo sreću, da spreči dalje posrtanje kluba i odliv dece i igrača.

Ali kako kada je dug kluba višemilionski u evrima?

„To sad više nije pitanje za mene, već za novo rukovodstvo. Mislim da ima načina kako to može da se uradi, ima rešenja”, odgovorio je Šoštar.

Posle više decenija, Šoštar više nema funkciju u klubu. Na pitanje kako se sada oseća, odgovorio je:

„Ja sam uvek sam u klubu. Uradio sam sve što je trebalo da se ova skupština održi. Ja sam uvek prisutan, nemam problem ni sa čim. Partizan je moja druga kuća i tako će uvek da bude”.