Crna Gora i ekonomija: Kako su Turci osvojili „mora i planine”

„Došli smo u Crnu Goru zbog blizine Turske – tamo će uvek biti deo posla jer je Turska jedan od važnih igrača, ne samo u tekstilnoj industriji.

Snažna motivacija je i postojanje evra kao valute – velika je prednost raditi i unovčavati svoj posao u snažnoj valuti”, kaže ovaj biznismen uz napomenu da se sve što prodaje pravi u Turskoj, a dizajnira u Crnoj Gori.

I dok statistika beleži više od 3 600 preduzeća čiji vlasnici imaju turski pasoš, crnogorska Agencija za investicije ove brojeve posmatra nijansiranije.

„Na tržištu je aktivno 300-400 privrednih subjekata čiji su vlasnici turskog porekla, a od toga mi ozbiljnim investitorima smatramo četiri, pet firmi koje su uložile veliki kapital u Crnoj Gori i još pedesetak koji se bave turističkim uslugama”, kaže za BBC na srpskom Andrej Lakić iz ove agencije.

U izveštaju Uprave za statistiku, koji predstavlja situaciju u 2019. godini, navodi se da u Crnoj Gori na drugom mestu po brojnosti posluju ruske firme, a potom srpske i ukrajinske.

Ako se uporedi statistika koja broji strana preduzeća u Crnoj Gori u 2018. i 2019. godini, dolazi se do zaključka da se za samo godinu dana njihov broj uvećao gotovo za 50 odsto.

„Način na koji Crna Gora privlači investicije je veoma primamljiv – otvaranje firme uz početni kapital od jednog evra, jednostavne procedure, po devet odsto poreza na dobit i dohodak fizičkih lica, činjenica da se domaći i strani investitori tretiraju jednako”, kaže Lakić.

On tvrdi da je turski kapital prisutan kroz nekoliko ključnih investicija.

„Imamo Zirat banku koja učestvuje u finansijskom sektoru, turskog investitora koji je kupio hotel Fjord u Kotoru što bi ovom gradu konačno trebalo da donese veliki smeštajni kapacitet, a turska firma Toščelik gazduje železarom u Nikšiću.”

Spisak mera kojima crnogorska vlada privlači turske i druge strane investitore preklapa se umnogome sa sličnim projektima vlada u regionu.

Turska Halkbanka posluje u Srbiji, a njen predsednik Izvršnog odbora Kenan Bozturk za BBC na srpskom nabraja šta je to što privlači kompanije iz njegove zemlje u region jugoistočne Evrope.

„Pogodnosti u regionu, relativno niska cena rada, relativno niska cena struje i gasa, prihvatljivi nivoi poreza i PDV-a, kao i razvijenost i raznovrsnost tržišta.

Tu su i lak pristup trećim tržištima zahvaljujući trgovinskim sporazumima, strateški dobra lokacija, geografska i kulturološka bliskost i evropska perspektiva ovih zemalja”, navodi Bozturk.

„Sukob” kvantiteta i kvaliteta investicija

Koliko statistika može biti varljiva, najbolje se vidi iz poređenja izveštaja dve institucije u Crnoj Gori.

Prema podacima za 2019. godinu, broj preduzeća sa stranim vlasnicima uvećao se za čak 47,8 odsto u odnosu na 2018. godinu.

Ipak, neto priliv stranih direktnih investicija u istom periodu uvećao se daleko manje – za 6,9 odsto.

Dok su kompanije sa turskim vlasnicima najbrojnije, ukupne investicije iz ove zemlje su tek na desetom mestu.

Kada opisuje ekonomsku klimu u regionu, turski bankar Bozturk reći će da je ambijent u jugoistočnoj Evropi generalno povoljan.

„Vlasti u regionu čine značajne napore da bi popravile poslovno okruženje.

Ipak, i dalje postoji prostor za smanjenje birokratije i bolju primenu propisa.”

Crnogorska Agencija za investicije svesna je da statistika otkriva neke od nejednakosti koje dodatno opterećuju privredu.

Čak četvrtina preduzeća sa stranim vlasnicima bavi se trgovinom, petina je u stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima, da bi tek na treće mesto došle firme iz oblasti građevine – industrije nema ni na vidiku.

„To je jedna od stvari za koje ćemo u narednom periodu imati sastanke i inicijative, da bismo radili na diverzifikaciji ponude i prelaženje na sektore koji su manje ranjivi na spoljne prilike poput pandemije.

Kao ključne vidimo sektore proizvodnje, gde je drvoprerada veliki potencijal Crne Gore, kao i poljoprivreda”, kaže Andrej Lakić.

Ništa manje problematična nije ni geografska nejednakost.

Po nešto manje od trećine stranih preduzeća registrovano je u Podgorici i Budvi – ostatak se nalazi na primorju, dok na severu Crne Gore nema nijedne opštine koja je sedište za bar jedan odsto stranih preduzeća.

„Za sever su važni razvojni projekti u oblasti turizma kroz dodelu ekonomskog državljanstva, gde bi se u tom delu zemlje gradili hoteli i tako privukle investicije”, kaže Lakić iz Agencije za investicije.

Projekat dodele ekonomskog državljanstva predstavlja inicijativu Vlade Crne Gore da stranim državljanima omogući sticanje crnogorskog pasoša u zamenu za investiranje u projekte koji su označeni kao posebno značajni za privredu zemlje.

Sa turskim pasošem u džepu, Bertan je u Budvi naučio da primorje nudi velike poslovne mogućnosti, ali i donosi izazove.

„Teško je prilagoditi se ritmu života obale – zima je jako tiha, a leto baš dinamično pa mi je bilo potrebno vremena da pravilno rasporedim posao tokom godine.

Kada su mi potrebni delovi za mašine ili sirovine, moram da čekam – a na to nisam navikao, pa sam morao i da promenim koncept zaliha.”

Ipak, morski život učinio je stvari lakšim.

„Ne mogu reći da su prirodne lepote Crne Gore bile faktor u donošenju odluke, ali ubrzo po dolasku otkrio sam ih, pa i dalje uživam u njima”, kaže on.