Centralna Amerika, fudbal i sto sati rata: Dan kada je utakmica izazvala sukob u kojem je stradalo hiljade ljudi

12. Februar 2020.
Dodir Hozea Antonija Kvintanile neznatno je skrenuo loptu, ali to je bilo sasvim dovoljno.
fudbalska lopta
Ilustracija

Ona je uspela da savlada golmana i donese El Salvadoru pobedu u produžecima od 3:2 protiv susednog Hondurasa, 27. juna 1969. godine, izborivši tako plasman na Svetsko prvenstvo 1970. godine.

Utakmica bi verovatno ostala fusnota u istoriji da se ne smatra zaslužnom za izbijanje rata.

Tokom maničnih 100 sati u julu iste godine, dve centralnoameričke zemlje upustile su se u žestok oružani sukob.

Procenjuje se da je stradalo i do 4.000 ljudi, najmanje 10.000 je ranjeno, a stotine hiljada raseljeno.

Trajanje okršaja nije bilo toliko važno za istorijske čitanke. Štampu je najviše zanimala činjenica da je takvu eskalaciju sukoba izazvao jedan sport i ovaj sukob je tako postao poznat kao Fudbalski rat.

„To je preterani naziv”, rekao je Marko Antonio Mendoza, kapiten reprezentacije Hondurasa na tim utakmicama, za argentinski list Pagina 12. avgusta 2017. godine.

„Nije fudbal izazvao rat. On je bio posledica problema između dve zemlje zbog agrarne reforme.”

Problematična prošlost

Fudbalski rat, fascinantna knjiga Rišarda Kapušćinjskog, herbarijum je uzbudljivih reportaža o Nkrumahu, Ben Beli, Lumumbi, južnoafričkom aparthejdu, o ratu između Hondurasa i Salvadora, sukobima Grka i Turaka na Kipru. Naslovna reportaža je Kapušćinjski u punom sjaju: to je priča o fudbalskom ratu između Hondurasa i Salvadora 1969.

Honduras i El Salvador, dve zemlje koje spadaju među najsiromašnije na svetu, imaju komplikovan zajednički istorijat.

Obe su deo bloka pet centralnoameričkih država koje su proglasile nezavisnost od Španije istog dana – 15. septembra 1821. godine – iako su formirale federaciju koja je trajala do 1838. godine.

Posle konačnog razlaza, Honduras je završio sa teritorijom više od pet puta većom od salvadorskih suseda i dolazilo je do često teritorijalnih sporova zbog toga.

El Salvador je imao mnogo veću populaciju – do 1969. godine veću od Hondurasa za više od milion ljudi.

Demografski pritisak je od početka 20. veka prisilio stotine hiljada Salvadoraca da emigriraju u Honduras, uglavnom da bi radili u poljoprivredi.

Proterivanja

Međutim, zakon o agrarnoj reformi koji je Honduras usvojio 1962. i sproveo 1967. godine rezultirao je masovnim oduzimanjem zemljišta u vlasništvu salvadorskih emigranata, koje je potom dodeljivano rođenim Hodurašanima.

Zemlja je podjednako oduzimana imigrantskim zemljoradnicima i bespravno naseljenim licima, bez obzira na njihova vlasnička prava ili imigrantski status.

To je stvorilo probleme za Salvadorce i Hondurašane koji su bili u braku.

Zaplena je bio čin koji su zagovarali veleposednici u Hondurasu, uključujući međunarodne korporacije kao što je Ujedinjena voćna kompanija.

Hiljade salvadorskih radnika proterano je iz Hondurasa, što je mera koja ja naišla na proteste salvadorske vlade, koja je iznela optužbe za zlostavljanje i torturu.

A onda su došle kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1970. godine.

Timovi su se sreli u polufinalu, gde je bilo nerešeno.

Honduras je prvo 8. juna kod kuće pobedio sa 1:0, ali tek nakon što su se navijači postarali da naprave najveću moguću buku ispred hotela u kom je odsela salvadorska delegacija u Tegusigalpi.

„Njihovi navijači zatvorili su puteve oko hotela i svi koji je tu trebalo da prođu morali su glasno da trube. Oka nismo sklopili”, rekao je za BBC 2009. godine bivši salvadorski igrač Salvador Mariona.

Nedelju dana kasnije, Salvador je dobio revanš utakmicu sa 3:0, na kojoj je domaća publika stvorila jednako neprijateljsku atmosferu – što je dovelo do održavanja dodatne utakmice u Meksiko Sitiju.

Bodrenje igrača

Čak i pre nego što su ekipe krenule sa centra, napetosti su bile prisutne na sve strane.

Štampa u Hondurasu iskoristila je izveštaje o tome da su dva honduraška navijača ubijena pred drugu utakmicu i da su uništeni automobili sa honduraškim registracijama.

Takođe, vojna vlada El Salvadora (Hondurasom je takođe vladala vojska) objavila je 26. juna, pred susret u Meksiku, prekid svih diplomatskih veza između dve zemlje.

Vlasti su se postarale i da održe upečatljiv motivacioni govor igračima.

Granični sukobi

„Pozvani smo na večeru u predsednikov dom. On nam je rekao da moramo da dobijemo utakmicu i da će naša pobeda biti posvećena ‘svim Salvadorcima koji su se napatili u Hondurasu'”, prisetio se Mariona.

Nekoliko dana kasnije, već su počeli da pristižu izveštaji o graničnim sukobima.

Četrnaestog jula vazdušne snage El Salvadora napale su mete u Hondurasu, kao uvod u invaziju kopnene vojske.

Za 24 sata, salvadorske trupe uspele su da zađu dovoljno duboko na hondurašku teritoriju da ugroze Tegusigalpu.

Honduras je zatražio intervenciju Organizacije američkih država (OAS), koja zagovara saradnju na kontinentu.

Sa hitne sednice zatraženo je momentalno primirje i povlačenje trupa.

Iako je sporazum postignut 18. jula, trebalo je da prođu još dve nedelje da se El Salvador potpuno povuče.

Teške posledice

Rat je trajao nešto više od četiri dana, ali je bilo potrebno 11 godina da Tegusigalpa i San Salvador potpišu mirovni sporazum.

Izgledalo je da je teritorijalne sporove razrešio Međunarodni sud pravde odlukom iz 1992. godine, ali još 2014. između ove dve zemlje i dalje su se razmenjivale teške reči i provokacije.

Za El Salvador, Fudbalski rat imao je teške posledice – prisilni povratak raseljenih emigranata doprineo je padu životnog standarda u zemlji.

A potpirio je i nezadovoljstvo u društvu koje je dovelo do građanskog rata 1979. godine – koji je potrajao 13 godina i izazvao smrt više od 75.000 osoba, prema podacima Ujedinjenih nacija.

Državna reprezentacija na kraju jeste učestvovala na Svetskom prvenstvu 1970. godine, ali je ispala u grupnoj fazi takmičenja, posle tri poraza i nijednog postignutog gola.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.

Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.