Alkoholizam i lečenje u Srbiji: „Krivo mi je što je moj život krenuo u tom smeru, najradije bih iskočila iz kože”

„Krivo mi je što je moj život krenuo u tom smeru, najradije bih iskočila iz kože”, kaže ona.

Marina prolazi težak i dug put – od bezbrižne mladosti kada je sa prijateljima svakodnevno nazdravljala, do skoro rasturene porodice i borbe da ostane trezna svakog dana.

Dan borbe protiv alkoholizma Srbija dočekuje bez preciznih podataka o broju zavisnika od alkohola, onih koji su na lečenju i umrlih.

Jedno od poslednjih istraživanja, ukazuje da je od 2016. do 2018. godine prosečan broj smrtnih slučajeva povezanih sa alkoholizmom bio oko 2.500.

Na dupla pića i velika točena piva Marina je prešla s odlaskom na fakultet.

Alkohol je postao sastavni deo njenog života i uglavom je pila u posebnim prilikama.

Tokom rođendanskih proslava, na druženjima, koncertima i izložbama, ali i posle svakog položenog ispita, kao i onog koji bi pala.

„Uvek sam bila s čašom u ruci”, kaže.

Nikad nije razmišljala da ima problem, jer su pili i njeni prijatelji i njen tadašnji dečko.

„Bila je najnormalnija stvar da s drugaricom popijem flašu vina, iako smo se dogovorile da samo odemo na kafu”.

Marina je završila fakultet, udala se i zasnovala porodicu, ali su problemi ostali.

Gomilali su se zajedno sa praznim flašama, koje je otvarala čim uspava decu i napravi ručak za sutrašnji dan.

„Često smo se suprug i ja svađali zbog toga, govorio bi mi da je sramota to što žena pije”, kaže ona.

Od njega, kaže, nije imala podršku koja joj je bila potrebna, pa je tonula sve dublje i dublje.

„Ponižavanja su bila svakodnevna”, priseća se Marina.

Zbog toga je sve više pila, sve dok velike svađe pred decom, kad je zamahnula rukom da ga uradi, a on je odgurnuo.

„Sada sam u procesu lečenja i teško mi je o tome da pričam”.

„Svaki dan je borba”, kaže Marina.

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, alkoholizam je uživanje alkohola, stvaranje postepene zavisnosti kod čoveka uz štetne posledice na njegovo društveno i telesno zdravlje.

Marina nije imala poteškoća da završi fakultet, uda se i rodi dvoje dece, iako je alkohol sve vreme bio prisutan u njenom životu.

Kaže da je mislila sam da nema problem, jer „ništa nije patilo zbog pijanstava”.

„Uspevala sam sve da postignem, funkcionisala sam”, dodaje.

Termin „funkcionalni alkoholičar” odomaćen je kod nas, ali psihijatar Stevan Klas iz Vita bolnice za lečenje bolesti zavisnosti u Novom Sadu kaže da je ovaj termin velika zabluda.

„To su takozvani mirni i neupadljivi alkoholičari koji obavljaju posao, ali njihova tolerancija polako raste prema unetom piću, jetra trpi i slabi”, kaže Klas za BBC na srpskom.

Objašnjava da organizam podjednako trpi, bez obzira kako neko funkcioniše u porodičnom i socijalnom smislu.

„Zdravstvene posledice postaju sve gore i gore”, navodi on.

Ističe da je to mač sa dve oštrice, jer se prvo na lečenje prijave oni „problematični, disfunkcionalni alholičari”, koji su ozbiljnim prekršajima u ponašanju bacili svetlo na alholizam.

„Time su ljudi iz njegovog okruženja prodrmani i pre će mu biti pružena pomoć”, kaže Klas.

Zastrašujuća je činjenica da ovaj tip zavisnika od alkohola ne stigne do lečenja.

„Zbog toga je njihov prosečan životni vek između 55 i 60 godina”, kaže Klas.

Prema definiciji alkohologa Branka Gačića, alkoholizam je svako ponovljeno pijenje bez obzira na količinu i učestalost i ono koje stvara medicinske i socijalne probleme i zahteva stručnu pomoć.

Na ovo se nadovezuje Klas i kaže da svi oni koji imaju posledice zbog problema sa alkoholom, kako bi se izlečili treba da potraže pomoć.

Jedna od njih je i Marina, koju je suprug molio da „potraži nekog kako bi joj bilo bolje”.

Ona kaže da je vremenom shvatila da to nije začarani krug i da iz toga može da se izađe.

„Samo se plašim da za to nije dovoljna isključivo čvrsta volja, već podrška porodice i profesionalna pomoć”, dodaje Marina.

Kada se neko odluči na lečenje radi se na tome da se stvori „suštinska motivacija” – da pacijent kaže: „Ja ovo radim zbog sebe i meni je potrebno zdravlje”.

Ono što je veoma važno i što se podstiče od prvog dana je podrška porodice.

„Na lečenje dolaze uz pritisak okoline i to je dobro, jer to znači da su porodični odnosi koliko toliko očuvani”, kaže Klas.

Napominje da su mnogi njihovi pacijenti, pre nego što su došli na lečenje, odlazili kod psihologa ili psihijatra na terapiju, ali sami.

„To nije davalo rezultate”, dodaje.

Što se tiče programa u privatnoj klinici u kojoj Klas radi, lečenje počinje procesom detoksikacije u bolničkim uslovima u trajanju od dve nedelje i uz nadzor psihijatra.

„Tada se pacijent iščisti od te fizičke potrebe da unese alkohol”, objašnjava Klas.

Druge dve nedelje se radi na psihičkom oporavku, kao i na edukaciji na temu alkohola i alkoholizma.

Obrazac pijenja kod mladih uglavnom se razvija se prvenstveno u vršnjačkim grupama između 13. i 17. godine, piše doktor Petar Vojvodić, osnivač i direktor edukativnog centra Psihocentrala u tekstu Mladi i alkohol.

„Pijenjem mladi pokušavaju poručiti da su odrasli, a nekad je to način da se uklope u društvo”,

„Roditeljski dom je uvek mesto prvih saznanja o navikama i kulturi pijenja alkohola, a roditeljske figure su prvi uzori za identifikaciju”, piše u tekstu.

Klas kaže da bilo koja frustracija, poput problema u školi ili ljubavi ili pritisak vršnjačke grupe mogu otvoriti put ka razvoju alkoholizma.

„Naročito u smislu dobijanja informacija o tome kako ta igra s alkoholom može neslavno da se završi”, kaže on.

Prema istraživanju bolnice Vita iz 2019. godine, 92 odsto mladih do 18 godina je probalo alkohol, a najmlađa osoba koja je prošla lečenje u ovoj ustanovi imala je 16 godina.

I dalje borba.

Odvikavanje od alkohola može biti dugoročno, a osnovni motiv je povratak u novi, zdraviji način života – bez alkohola.

Veliku ulogu u tome imaju i klubovi lečenih alkoholičara širom Srbije u koje se uključuju pacijenti koji su prošli određene programe lečenja.

Sprečavanje recidiva (vraćanje bolesti) je najveće bogatstvo koje ovi klubovi pružaju.

Uz one koji su prošlu golgotu odvikavanja i koji pomažu novim polaznicima, klubove vode stručna lica – socijalni radnici ili zdravstveni saradnici.

U klubovima se dele svi životni problemi, koji najčešće nisu povezani sa alkoholom.

„Dobitak za korisnike klubova je veliki”, kaže za BBC na srpskom Aleksandar Vujošević predsednik Zajednice klubova lečenih alkoholičara Srbije.

Ističe da dobrobit imaju i oni koji se nalaze u nekoj vrsti problema, ali i ostali koji kroz te probleme i sami uče kako da se postave u određenim životnim situacijama.

„Mnogi koji dolaze u klubove su dugo u apstinenciji i oni mogu da primete, kada je neko u krizi i kako da mu pomognu”, dodaje Vujošević.

Klubovi u kojima bivši zavisnici dobijaju podršku imaju problema u funkcionisanju i mimo pandemije.

Vujošević kaže da su problemi uglavnom finansijski i da često nema mogućnosti da se plate zakupi prostora i režija.

„Apelujemo na društvo i lokalne samouprave da imaju razumevanje i nekako pomognu, jer je to je zaista za mnoge malo, a za klubove mnogo”, kaže Vujošević.

Zbog uvedenih epidemioloških mera, susreti u klubovima koji funkcionišu po principu okupljanja, odnosno grupnih terapija u kojima učestvuju i korisnici i članovi njihove porodice, nisu mogući.

Iako su na pojedinim mestima organizovane onlajn terapije, rad klubova za vreme pandemije trpi, kaže Vujošević.

„To je zaista problem, za koji se nadam da će popraviti kako se bude popravljala i epidemiološka situacija”, napomenuo je on.

O broju onih koji su imali recidiv od početka pandemije, jer klubovi ne rade po starom režimu, za sada nema podataka.

„Ovo što se dešava u nekom psihološkom smislu ne utiče dobro na sve nas, a oni koji imaju problem zavisnosti, često kombinovanom sa nekim anksioznim stanjima, ponekad čine zgodno tlo za razvijanje alkoholizma ili ponovno pijenje”, kaže Vujošević.

Pre proglašenja pandemije Kovida-19, još početkom marta 2020, Ministarstvo zdravlja je usvojilo plan koji se tiče očuvanja mentalnog zdravlja građana Republike Srbije.

Otvorena je i SOS Linija za pružanje psihosocijalne pomoći u uslovima pandemije.

Sa Klinike za psihijatrijske bolesti Laza Lazarević su u januaru za BBC rekli da se do tada javilo oko 9.000 građana, koji se često žale na pojačanu napetost, simptome depresije, kao i na povećanu konzumaciju alkohola u pokušaju da ublaže ove tegobe.

Zdravstvene vlasti širom sveta – od Indije do Brazila, Amerike i nekoliko evropskih zemalja – izdale su upozorenja pošto su podaci industrije pokazali dramatično povećanje u prodaji alkoholnih pića.

U SAD, na primer, onlajn prodaja alkohola skočila je za 400 odsto krajem aprila, u vreme kad su uvedene mere izolacije.

Neke zemlje, poput Južne Afrike, zabranile su prodaju alkohola tokom izolacije u pokušaju da kontrolišu konzumaciju, ali su 1. februara ove godine promenile tu odluku.

Anketa nevladine organizacije „Alkohol čejndž” pokazala je da gotovo 30 odsto Britanaca smatra da tokom pandemije pije više nego obično.