30 godina od smrti Fredi Merkjurija, pevača grupe Kvin
Piše: Nik Levin
Fredi Merkjuri je 1984, dve godine nakon što je u Njujorku osnovana organizacija koja pruža zdravstvenu pomoć homoseksualcima (Gay Men’s Health Crisis) radi borbe protiv side, snimio Love Kills, prvi hit kao solo izvođač.
Tekst pesme ne aludira na bolest koja će biti ustanovljena kod pevača sedam godina kasnije, ali je moguće da njen naslov predstavlja blagu referencu.
„Kod Fredija Merkjurija je sve u podtekstu”, kaže Martin Aston, autor knjige Rušenje zidova skrhane ljubavi: kako je muzika obznanila svoju seksualnu orijentaciju (Breaking Down the Walls of Hearthache: How Music Came Out).
Love Kills je uvrštena u Never Boring, novi boks set na kom se nalazi gotovo sve što je Merkjuri snimao van matičnog benda, pa tako i njegov jedini solo album Mr Bad Guy iz 1985, kao i ambiciozni zajednički album Barcelona, koji je snimio zajedno sa operskom pevačicom Monserat Kabalje.
Izdanje nudi pravovremenu priliku za proučavanje Merkjurijevog složenog identiteta i statusa kvir ikone, s obzirom na to da je prošlogodišnji biografski film Bohemian Rhapsody, koji je postigao ogromni uspeh na blagajnama, bio kritikovan zbog ublažavanja, ili „strejtvošinga” pevačevih odnosa sa muškarcima.
Nemoguće je znati kako bi Merkjuri definisao svoju seksualnost, jer nikada, makar u javnosti, nije direktno govorio o tome.
U vreme dok je bio živ, britanski dnevnik The Sun ga je okarakterisao kao „biseksualnu rok zvezdu”, a poslednjih godina mediji ga često određuju kao geja.
Kada ga je 1974. Novinar magazina Nju mjuzikal ekspres (NME) pitao: „Da li imate nešto da kažete povodom toga što ste gej?”
Merkjuri je odgovorio: „Baš ste prepredeni. Hajdemo ovako: nekada sam bio mlad i neiskusan. To je nešto što se događa dečacima u školi. I ja sam učestvovao u raznim nestašlucima. Ne bih dalje komentarisao.”
U drugoj prilici, na slično pitanje je odgovorio razdragano: „Dušo, ja sam gej koliko i narcis!”
Iako je Merkjuri šest godina živeo sa partnerom Džimom Hatonom, pred smrt je veliki deo nasledstva ostavio Meri Ostin, ženi sa kojom se zabavljao gotovo isto toliko vremena tokom 70-ih i sa kojom je ostao blizak.
Ostin i danas živi u Garden lodžu, gregorijanskom zdanju u Kingstonu, gde je Merkjuri proveo poslednje godine života.
Retko daje intervjue, ali je dnevnom listu Dejli mejl (Daily Mail) 2013. rekla da joj je Merkjuri pred smrt kazao: „Da je bilo drugačije suđeno, ti bi bila moja žena i sve ovo bi svakako pripadalo tebi.”
Novi identitet
Merkjurijeva seksualnost nije bila jedini problematičan aspekt njegovog života.
Rođen je kao Farok Bulsara 1946, roditelji su mu bili indijski Parsiji, živeli su na ostrvu Zanzibar, koji je u to vreme bio britanski protektorat, a danas je deo Tanzanije.
Pohađao je škole u Indiji slične britanskim internatima, i tamo je počeo da koristi ime Fredi.
Prezime Merkjuri je preuzeo kasnije, nakon što je porodica emigrirala u Britaniju 1964, kada je počeo da gradi muzičku karijeru u zapadnom Londonu.
„Mislim da je deo njega verovao da je sa promenom imena promenio i kožu”, rekao je njegov kolega iz benda Brajan Mej u dokumentarcu iz 2000.
„Mislim da mu je to pomoglo da bude ta željena osoba. Čovek s imenom Bulsara je još uvek bio tu, ali će za javnost on biti taj drugi lik, taj bog.”
Taj lik mu je takođe pomogao da izbegne pojedine rasne predrasude karakteristične za to doba.
„Za ljude tamne boje kože nije bilo mesta u zapadnoj muzičkoj industriji, i Fredi je to na neki način znao”, kaže Leo Kalijan, kvir britanski kantautor pakistansko-indijskog porekla koji slavi Merkjurija kao „najvećeg performera svih vremena”.
Kalijan kaže da je Merkjuri bio „dovoljno pametan da razume da jednostavno treba da se maskira u belog čoveka da bi uspeo”, i dodaje da njegovo južnoazijsko poreklo do danas nije u dovoljnoj meri uzeto u obzir „jer zapadna muzička industrija još uvek namerno ignoriše Južne Azijate”.
Merkjurijeva seksualnost se danas ne ignoriše kao što se to radilo tokom njegovog života, ali još uvek ne postoji ustaljen način njenog određenja.
„Da je Fredi danas sa nama i da živi onako kako je živeo, najverovatnije bismo ga zvali ‘kvirom’ pre nego ‘gejem’ ili ‘biseksualcem'”, kaže Rajan Bučer, urednik LGBT vebsajta Pink njuz.
„Kod njega se ne radi samo o seksualnosti; reč je o celokupnom njegovom identitetu i bombastičnoj ličnosti koju je konstruisao za nastupe, po kojima je, između ostalog, bend bio poznat.”
Međutim, zbog toga što se Merkjuri nikada nije javno deklarisao kao pripadnik LGBT populacije ili se svrstao na stranu pokreta za borbu za njihova prava, moglo bi se tvrditi da je njegov status kvir ikone problematičan.
Njegov kolega iz benda Brajan Mej je 2008. izjavio: „Znam da je Fredi tokom života smatrao da pitanje da li je on gej nije važno.”
Međutim, Aston primećuje da je Merkjuri postao poznat 1970, u vreme kada su umetnici retko govorili otvoreno o svojoj seksualnosti.
„Dejvid Bouvi jeste [javno] opisao sebe kao biseksualca”, kaže on, „ali je iza sebe imao ženu i dete kao sigurnu odstupnicu.”
Aston takođe podseća da bez razmišljanja hvalimo Džudi Garland kao kvir ikonu “iako ona nikada u javnim nastupima nije komentarisala probleme u vezi sa homofobijom iIi prihvatanjem LGBT osoba”.
Do 1986, kada su Merkjuri i Queen održali legendarni nastup na Lajv ejd koncertu (Live Aid) u mejnstrimu se pojavilo nekoliko izvođača koji su bili otvoreno gej; najprodavaniji singl u Britaniji te godine bila je pesma Don’t Leave Me This Way sastava Communards, čiji frontmen Džimi Somervil se ponosio gej orijentacijom i bio aktivista pokreta za prava LGBT pokreta.
Ipak, Džordž Majkl, pevač sastava Wham!, nije otkrio svoju seksualnost javnosti, dok je Boj Džordž iz Culture Club prvi nalet slave, četiri godine ranije, iskoristio za marginalizovanje svoje homoseksualnosti.
„Iako sam postao čuven po izjavi da bih radije popio šolju čaja nego imao seks, moj seksualni život je zapravo bio vrlo živopisan”, rekao je on za Gardijan 2007. „Ali vaspitan sam tako da mislim da je to nešto prljavo i pogrešno, i da o tome ne treba javno govoriti.”
Merkjuri je na vragolast i sofisticiran način izmiro protivrečnosti između svog privatnog života i javne ličnosti kao frontmena rok benda sa pretežno muškom strejt orijentisanom fanovskom bazom.
Budući da nikada nije reagovao na glasine o svojoj seksualnosti, njegovim najvećim fanovima je bilo lako da njegov superbombastičan i teatralan stil nastupa protumače kao nešto što Aston naziva „kemp humor” radije nego kao nešto što upućuje na kvir kulturu.
Pesma Living On My Own, objavljena 1985, koju je objavio kao solo izvođač i koja je, kao klupski remiks, zauzela prvo mesto britanske liste dve godina nakon njegove smrti, vispren je izraz usamljenosti koji portretiše Merkjurija kao neženju, ali ne nužno „potvrđenog neženju” u danas već pomalo zastarelom značenju.
„Bio je toliko neobuzdano kemp, gotovo kao da je dvostruko blefirao” , dodaje Aston.
Rajan Bučer iznosi još hrabriju ocenu, Merkjuri je za njega „nalik tajnom agentu LGBT zajednice, neko ko je posejao svo to sitno seme kvir kulture u heteroseksualni način razmišljanja.”
Tokom 80-ih, Merkjuri je bio poznat po uskoj majci na bretele i brkovima – njegovoj verziji imidža koji potiče iz kvir distrikta Kastro u San Francisku, veoma popularnog u andergraund gej krugovima, ali mnogo manje bliskog mejsntrim muzičkim fanovima.
Može se reći da se Merkjuri krio na najvidljivijem mestu.
Svakako, ogromna popularnost ga nije sputavala kad je reč o posećivanju popularnih londonskih gej okupljališta, poput Hevena i Kraljevske taverne u Voksolu.
Glumica Klio Rokos je u svojim memoarima iz 2013. napisala da su Merkjuri, komičar Keni Everet i ona čak uspeli da krišom uvedu princezu Dajanu u Kraljevsku tavern tako što su je maskirali u dreg kraljicu.
Šta je nagovestio
Možda je jedan od najsmelijih načina na koji je Merkjuri izrazio svoju prirodnu sklonost kempu bio spot za singl I Want to Break Free iz 1984, u kom su se on i njegovi drugovi iz benda Queen obukli kao ženski likovi iz britanske sapunice Koronejšn strit, što je ugrozilo njihovu karijeru u Americi.
Brajan Mej je 2017. opisao tu situaciju: „Sećam se da smo bili na promotivnoj turneji po američkom srednjem zapadu i da se ljudima menjao izraz lica, rekli bi: ‘Ne možemo to da puštamo. Nikako ne smemo to da pustimo. Znate, to liči na homoseksualnost.'”
U muzici sastava Queen, međutim, uvek je bilo nagoveštaja o Merkjurijevom privatnom životu za fanove koji su želeli – ukoliko su poznavali gej scenu – da ih otkriju.
U hitu Don’t Stop Me Now iz 1978. Merkjuri peva o tome kako želi da „napravi supersoničnu ženu od tebe” i „supersoničnog muškarca od tebe”.
U video-spotu nosi majicu iz njujorškog „sado-mazo” gej bara Majnšaft (Mineshaft), veoma popularnog u to vreme.
Čak i ime Queen se može razumeti kao iskričava aluzija na identitet frontmena. „Očigledno je na šta ‘Queen’ cilja”, kaže Kalijan, „ali kada sam pre par godina to rekao majci, nije mogla da veruje. Rekla mi je da je uvek mislila da ‘Queen’ znači prosto sjajno ili veličanstveno.”
Slično tome, Kalijan kaže da u Merkjurijevoj muzici možemo naći naznake njegovog južnoazijskog nasleđa, navodeći kao primer korišćenje islamske reči ‘Bismilah’ u Bohemian Rhapsody.
„Jedino osoba sa svešću o islamskoj kulturi može znati tu reč, kojom započinje Kuran [u prevodu: U ime Boga], i umetnuti je u pesmu kao što je Bohemian Rhapsody “, kaže on.
Kalajan dodaje da pripadnici južnoazijske zajednice „obično podrazumevaju da je Fredi bio Indijac i da je bio pod snažnim uticajem bolivudskih pevača poput Late Mengeškar, poznate po velikom rasponu glasa, sličnog Fredijevom.”
Ali kada je reč kako o njegovoj seksualnosti tako i o njegovom identitetu, Merkjuri je više voleo privatnost od direktnih objava, i taj princip je sledio do kraja života.
Prema Kalijanu, „on nije pričao o pohađanju škole u Indiji ili o svojoj ljubavi prema Lati Mangeškar. To nije bio deo njegovog narativa”.
Isto važi i za temu seksualnosti: 22. novembra 1991, nakon, prema njegovim rečima „brojnih nagađanja” u medijima, Merkjuri je na kraju objavio saopštenje u kom je potvrdio da je dobio pozitivan rezultat testa na HIV, da ima sidu, ali nije pominjao svoj odnos sa Džimom Hatonom.
Preminuo je 24 časa kasnije.
„Imajte u vidu neumitnost – jedna od najvećih zvezda na planeti najavljuje da ima sidu, zatim umire od te bolesti”, kaže Rajan Bučer, koji to opisuje kao „kulturološki šok koji danas deluje nezamislivo”.
Privatno gledano, Merkjuriju je dijagnostikovan HIV nekoliko godina ranije, a Bučer iznosi slobodniju pretpostavku da je prijateljstvo između Merkjurija i pokojne princeze Dajane, princeze od Velsa, u vreme dok je imao HIV i sidu, u mnogome doprinelo njenoj odluci da promoviše svest o bolesti.
Ali to je, kao i mnogo toga drugog, nešto što verovatno nikada nećemo pouzdano znati.
Gotovo 28 godina nakon njegove smrti, pravi Fredi Merkjuri ostaje voljen.
„U ovoj fazi, on nije samo ikona, već britansko nacionalno blago”, kaže Aston.
Kalijan ga naziva „moćna kvir ikona” i „tamnoputa južnoazijska ikona zapadne muzike”.
Bez obzira na to da li bi se Mekjuriju svidele ove odrednice, nemoguće je ne uvažavati ono što je tokom života postigao.
U eri kada su homofobija i rasizam bili daleko rasprostraneniji nego danas, Fredi Merkjuri je bio kvir, južnoazijski frontmen benda koji je objavio Bohemian Rhapsody, jednu od najčuvenijih rok pesama, kao i Queen’s Greatest Hits, najprodavaniji album u istoriji britanske top liste.
Ipak, takođe se može tvrditi da je misterija koja je okruživala njegov identitet, bez obzira na to da li je reč o moranju, samo iskristalisala njegov status jedne od najintrigantnije zagonetke pop muzike.
Članak je prenet sa portala BBC na srpskom.
