Poljoprivrednik influenser najbolje objasnio zašto čuvaju leđa studentima

Autorka: Snežana Miletić, Izvor: Mojnovisad

– Podržali smo studente jer nismo hteli da ostanu bez podrške, kao što smo mi ostajali bez podrške građana i ostalih nezadovoljnih. Podržali smo studente da se ne bi osećali samima i da bi istrajali u svojim zahtevima – rekao je Adamović, gostujući u emisiji “Pokreni se”, u društvu studenta i srednjoškolca, i tim povodom zaslužio da ga se nazove totalnim carem. I ne samo njega, već sve naše britkomisleće poljoprivrednike.

Jer mogli su i oni sada da se prave ludi, kad se o njihovim glavama ne radi. Mogli su mirno da sede kod kuće, greju se i – sigurica – pred ekranom psuju politiku natenane, salonski anarhišu – kako to radi većina bašmebrigaškog sveta.

Nisu. Nego su nazuli čizme, izvezli traktore i odvezli sebe u susret slobodarskom decembru. Prethodno su otvorili sušnice i izneli sve domaće iz njih da bi u kampusu nahranili studente u blokadi. Zasukali su rukave i kuvali za našu decu. Celih 1.200 porcija gulaša, da im ugreju želudac, a još više dušu.

Tako su nam poljoprivrednici carevi, tim jednostavnim ljudskim gestom, pokazali zašto je u svakom trenutku važno biti solidaran, a ne samo solidarnost tražiti kada smo u ličnoj stisci. Zašto je važno biti čovek, a ne egocentrični manijak. Jer ako podržiš nekog danas, osokoliš ga ovako ili onako, onda i sam jednom, u nekom narednom sutra, solidarnost možeš zatražiti s pravom i sam.

A ko je čovek koji nam je lekciju iz solidarnosti tako maestralno dao?

Radoslav Adamović je poljoprivrednik iz Srema. Pravdoljubivi Krčedinac, s kojim – sve su prilike – šale nema. Zna sve o ljudima, ali i o traktorima. O ljudima govori u lice, otvoreno, a o traktorima – na Jutjubu. Komotno se poljoprivrednim influenserom može zvati.

No ovako kreće priča… Pripadnik esnafa, koji solidarnost daje, a uglavnom je nikad ne dobija, odrastao je u porodici u kojoj je poljoprivreda dvestogodišnja tradicija. Već s 11 godina počeo je da radi zemlju, a sve o njoj znao je već kada je postao pregovarač i organizator poljoprivrednih blokada. Tada je osnovao Inicijativu za spas poljoprivrednika Srbije, koja je bila nosilac poljoprivrednihvprotesta. Tako se borio i pregovarao za zahteve nezadovoljnih poljoprivrednika.

Paralelno s borbom protiv naopakog sistema, koji gazi i guši i ovdašnjeg seljaka, Adamović je gotovo slučajno postao i influenser. Nakon što je svojevremeno kupio turski traktor, o kojem se ovde kod nas nije mnogo znalo, a kako su ga paori zapitkivali o njegovim svojstvima, smorivši se od silnog ponavljanja iste priče, snimio je utisak o tom traktoru i metnuo ga na Jutub. Bila je to prva u nizu poljoprivrednih recenzija, zbog čije bi se autentičnosti i iskrenosti mnogi pozorišni i ini kritičari i recenzenti raznih ploča i koncerata, potukli da je potpišu. Posebno onih u kojima bi se Adamović dotakao poslovično nesposobnog Ministarstva poljoprivrede.

Od 2017. godine, kada je objavio prvi klip, njegov kanal (klik na link OVDE) prati više desetina hiljada ljudi, a neki od klipova imaju i više od 150.000 pregleda. Tako je bilo do pre neki dan.

Nakon hajdučkog sastanka onomad u novosadskom kampusu i maestralne lekcije o solidarnosti, Adamovićev Jutjub kanal ima da eksplodira! Jer studenti pamte…

Tekst je prenet sa portala Mojnovisad.