Zoran Jović – Bleki: Iskustvo iz Kine

Ja sam se silom prilika vratio za Kinu, jer sam morao da produžim vizu, a kako bih to uradio morao sam da napravim novi ugovor sa Beijing University, gde radim. Oni su mi u ovom kriznom periodu produžili ugovor na još četiri meseci, do 30. juna. Juče su me zvali da posle 30. juna uradim prezentaciju za menadžment o tome  na koji način ću da radim sa talentovanim igračima muške i ženske ekipe da bi produžili ugovor i na sledeću godinu.

Motiv mi je bio da ostanem na poslu koji mi odgovara, gde sam uvažen i dobro plaćen. Ispada da sam uradio pravu stvar, jer je u međuvremenu Kina uradila mnogo dobrih stvari vezanih za epidemiju. Ona se prva suočila sa ovim virusom, a kada se suočavaš sa nečim što je nepoznato, onda mora da prođe neki period da se upoznaš sa neprijateljem.

U Vuhanu je epidemija izbila 7. decembra i njima je trebalo 20-ak dana da zatvore grad, za koji se procenjuje da ima 11-17 miliona stanovnika. Kina je definitivno imperija, vrlo su disciplinovani i oduševili su me merama koje su preduzeli. Potpuno su za sve bili u pravu, odmah su ograničili kretanje po čitavoj Kini. Ja sam pre mesec dana došao u Peking, gde me je dočekalo merenje temperature i razgovor na temu da li sam bolestan, da li sam imao rizične kontakte, pa sve do toga da 14 dana treba da provedem u samoizolaciji u stanu u kome se nalazim. Oni su stopirali svu cirkulaciju ljudi, fabrike su prestale da rade, kineska država je bila garant da će radnici da prime platu.

Situacija se menja iz dana u dan i polako se normalizuje. Pre neki dan je predsednik Si posetio Vuhan, i to je vrlo dobar znak da se ide u pravcu normalizovanja. Univerzitet, na kome sam angažovan, ne radi, samo dežuraju…

Zabranjen je izlazak na ulicu bez maski na licu, a kad sam stigao morale su i da se nose rukavice. Sad većina ljudi ne nosi rukavice, ali nose maske. Život je ovde drugačije organizovan, zgrade su organizovane u zajednice ograđene ogradama i zidovima, gde uvek ima 2-3 ulaza i gde su stražari koji su obezbeđenje. Svako od njih ima toplomere u obliku pištoljčića koga uperi u ruku ili čelo, i za par sekundi izmeri temperaturu.

Gde god da kreneš meri se temperatura, pa i po nekoliko puta. Blizu mog stana je jedan šoping-mol, gde se svakome meri temperatura na ulasku i izlasku. Bukvalno nigde ne možeš da se pojaviš, a da ti ne mere temperaturu. Na vratima ovih zajednica, pored stražara, dežuraju i volonteri, i oni su najčešće obučeni u crvene jakne. Definitivno su neki vid onoga što je nekad kod nas činila civilna zaštita. Oni predstavljaju neko medicinsko osoblje koje reaguje ako se primeti da neko ima povišenu temperaturu.

Gradom prolazi vozilo koje dezinfikuje, po zgradama idu osobe koje dezinfekcionim sredstvima prskaju podove, briše se signalizacija za pozivanje liftova… Svima su izdali propusnice, ne možeš da uđeš u zgradu ako ne živiš u njoj. Sa lepšim danima, pošto je malo toplije, ima i više ljudi na ulicama, ali to ni izdaleka nije kao kada je normalna situacija. Vidi se da se situacija polako vraća u normalu, imam neke informacije da će moj univerzitet početi da radi tek od maja, iako sam očekivao da to bude od 1. aprila, jer izgleda da je Kina prevazišla špic krize. Ipak, oni su vrlo oprezni i mislim da je prognoza da će tek maja početi da se polako normalizuje nastava na univerzitetima. Od danas je na snagu stupila uredba i da svi stranci koji dolaze sa strane u Kinu moraju da provedu 14 dana u državnoj bolnici koja je specijalno namenjena za karantin, i da se tih 14 dana prati
njihovo zdravstveno stanje. Ti ljudi će morati sami da plate boravak u karantinu, tako da je moj prijatelj, cimer i košarkaški kolega iz Crne Gore, koji treba da dođe ovih dana, u problemu i ne zna šta da radi…

Ja nisam do skora znao da Kinezi proizvode nekih 60-70% sirovina za svetsku farmaceutsku industriju i da je ova obustava rada od nekih 3-4 meseca  izazvala probleme i nestašice na svetskom nivou.

U sve državne institucije se ulazi tako što se upiše tvoje ime i prezime, temperatura koju trenutno imaš i ostaviš broj telefona i adresu. Sve je pod kontrolom i stvarno funkcionišu besprekorno. Javni prevoz funkcioniše normalno, ali nema putnika u njemu.