Na izvoru i ušću Crnog Timoka: od bistrog potoka do zagađene reke

Piše: Anđela Risantijević

Krivi vir poznat je nadaleko po čuvenom siru i kačkavalju, koji je nekad pravilo gotovo svako domaćinstvo. Poznat je i po tragičnoj ljubavi pesnika Vojislava Ilića Mlađeg i učiteljice Darinke, koja se okončana smrću ove mlade učiteljice.

Ljubavna stena, foto: Glas Zaječara

Nesrećnu Darinku na mestu učiteljice u Krivom viru nasledila čuvena književnica Milica Jakovljević, poznatija kao Mir Jam – koja je svoje delo „Devojka sa zelenim očima“ protkala sećanjima na godine svog života provedene u ovom malom mestu.

Ovde je počela Timočka Buna, foto: Glas Zaječara

Krivi Vir poznat je i po čuvenoj Timočkoj buni, koja je počela 3. okobra 1883. godine.

Ljubiteljima prirode Krivi vir poznat je i po živopisnom izvoru Crnog Timoka, koji se osamdesetak kilometara nizvodno, kod Zaječara, uliva u Beli, čineći tako reku Timok.

Ispod južnih padina planine Kučaj, nedelako od Krivog vira, iz tri pećine izvire reka Crni Timok. Voda na samom izvoru koji se naziva Pećura kristalno je čista i ledeno hladna tokom cele godine, pa čak i u najvrelijim letnjim danima.

Pogled ka Pećuri, foto: Glas Zaječara

Kod pećine su vidljivi ostaci vodenice, a oni hrabriji, po letnjim danima, mogu lako doći do same pećine iz koje kulja ledena voda. Voda nije duboka, ali je veoma hladna, zbog čega se ovakva avantura preporučuje samo onima u dobroj kondiciji.

Slapovi Crnog Timoka kod Pećure, foto: Glas Zaječara

Iako se samo izvorište nalazi u zoni neposredne zaštite, nemar izletnika koji rado pohode ovo mesto uzeo je danak, pa svega dvadesetak metara od izvora kristalno čiste vode nalazimo prve tragove zagađenja u samoj reci.

Zagađenje i na izvoru, foto: Glas Zaječara

Situacija nije ništa bolje ni na samom izletištu, gde razbacano smeće kvari idiličnu sliku moćne reke u nastanku.

Smeće nedaleko od izvora, foto: Glas Zaječara

Crni Timok, na svom putu ka ušću, vijuga kroz tri kotline i dve klisure Jablanovačku i Baba Jone. Od izvora do ušća ova reka duga je 84 kilometara, a neke od njenih pritoka su: Radovanska reka, Arnauta, Zlotkska reka i Brestovačka reka.

Crni Timok najbujniji je u martu i aprilu, kada se sneg topi sa okolnih brda i planina, dok je nivo vode najniži u avgusti i septembru.

Ušće Crnog u Beli Timok, foto: Glas Zaječara

Ušće Crnog u Beli Timok nalazi se nedaleko od čuvene Genčićeve vile, na putu od Zaječara ka Velikom Izvoru.

Neprijatan miris oseća se u letnjim mnogo pre nego što ugledate samu reku, a sastavak ovih dveju reka žalosan je prizor, jer obale su zapuštene, a crna reka nosi razni opad – organskog i neorganskog porekla.

Najveći deo organskog otpada potiče iz zaječarske kanalizacije, koja se na samom izlazu iz grada uliva u reku.

Crni i Beli Timok zajedno čine Timok, foto: Glas Zaječara

Samom učšću u letnjim mesecima može se prići kroz korito reke, tada, stojeći na sastavku ovih reka stojite u tri reke istovremeno: Crnom, Belom i velikom Timoku.

Ušće, foto: Glas Zaječara

Od bistrog, ledeno hladnog potoka iz koga vodu možete piti zahvatajući je dlanovima, do zagađene reke, odbojnog mirisa put je dug svega 84  kilometara.

Tužna slika  koja nas stalno opominje na cenu našeg nemara  prema prirodi slika je sadašnjosti, ali ujedno i slika budućnosti kakva nas čeka ako ne promenimo naše navike.