Propadanje malog srpskog privrednika u vreme korone – mlekara u Silbašu
I odmah na startu, od čelnika saznajemo da su paketi namenjeni onima koji su ionako privilegovani i jaki, te mogu da istrpe teret zadržavanja većeg broja radnika, pokrivanja gubitaka i doniranja novca za kupovinu respiratora. Mali privrednici ne nadaju se gotovo ničemu.
Među njima je i “Mala mlekara” Silbaš, čije ime govori sve. U Silbašu ima oko 3.000 stanovnika, a vlasnici se mlekarstvom bave punih 28 godina. Sada pripremaju katanac, a u razgovoru za 021 vlasnik Samo Žjak pojašnjava kako je izgubio nadu da će se izvući iz ovako teške ekonomske situacije, koja je pogodila i druge manje mlekare po Vojvodini, ali i u celoj Srbiji.
“Godinu smo počeli stabilno, ali su se već u februaru pojavili znaci da će posao ići loše. Mi smo u lancu proizvodnje i distribucije, što znači da mi otkupljujemo mleko od poljoprivrednika, obrađujemo i pravimo proizvod u vidu mleka i trapist sira, a koji onda putem distributera dostavljamo zainteresovanim kupcima. Sa otkupom mleka ćemo uskoro morati da prestanemo jer nemamo kome da prodamo proizvod. Svi su nam otkazali, zatvorili su restorane, brze hrane, sve”, priča Samo, Slovak po poreklu.
Kupci su otišli, ali su obaveze prema državi ostale. Svi računi i porezi moraju da se plate, ali će biti nemoguće pokriti sve rashode. Zato će možda uskoro ostati bez struje.
“Veliki sistemi nemaju milosti. Pokušajte da ne platite telefon, pa i u ovoj situaciji, vi nećete naići ni na čije razumevanje. Ti brojevi koje nazovete, odatle ne dobijate odgovore. Stignu jedna, druga, treća opomena i isključenje. Koji god paket pomoći da Srbija pripremi, mislim da u njemu nećemo biti mi obični, lokalni privrednici. Za to treba da budete bliski sa određenim krugovima ljudi, da uletite u tu priču, tako je oduvek bilo i biće”, smatra vlasnik silbaške mlekare.
Na pitanje 021 koliko trenutno ima sirovine u pogonu, on kaže – previše. Zbog toga će i morati da otkaže poljoprivrednicima od kojih je nabavljao sirovo mleko, čime će, svestan je, ugroziti i njihovo preživljavanje.
“Prošle nedelje prodali smo ukupno 300 kila sira. Sada nula. Danas nam je došlo 2.000 litara mleka i to ne može da stoji, mora da se preda, a mi se u ovoj situaciji nadamo da ćemo barem mleko prodati po punoj ceni nekoj od jačih mlekara. U suprotnom, i ono i mi propadamo. Imamo dosta trapista koji stoji, a za koji se nadamo da ćemo prodati po nižoj ceni barem. Svi mi mali preduzetnici nadali smo se nekom rešenju, ali ne možemo ni da dođemo do onih većih igrača“, kaže Žjak, koji neće otpustiti svoje zaposlene, uprkos ovoj krizi. Zbog toga, ipak, nema nadu da će biti “pohvaljen” od najviših državnih čelnika.
Na pitanje 021 kako će uspeti da zadrži radnike bez proizvodnje, Žjak pojašnjava da je reč o nekoliko ljudi, mahom i njegovih komšija, kojima je već isplatio martovsku platu, a pokušaće da ih pokrije prodajom preostalog mleka. Od toga, kaže, zavisi sve.
“Kad smo mi počinjali sa radom 1992. godine, uslovi su bili malo drugačiji. Tada se sa socijalističke privrede prelazilo na kapitalističku, krenula je inflacija, ratovi – ja sam nekoliko meseci nakon otvaranja mlekare morao da odem na front. Potom smo očekivali da je najgore iza nas, da ćemo živeti lep život, ali išli smo iz jedne krize u drugu krizu. Nikad nismo živeli, samo smo preživljavali. Nekako smo se mi manji uvek nalazili na pogrešnoj strani jer, vidite, nije svima u ovoj situaciji toliko loše. Ovo je poput ratnog stanja, a tada ste imali profitere. Za sve naše bogataše mahom znate kako su se obogatili”, priča vlasnik “Male mlekare”.
Za kraj, situaciju upoređuje sa fudbalskom utakmicom.
“Trenutno se tokom trajanja utakmice menjaju pravila igre. Stalno menjate igrače, većinu izbacujete, ali držite onog jednog koji je navodno najbolji. Ostaje samo on na terenu. Kako će on sam igrati celu utakmicu? Mora nekome i da doda loptu”, smatra Samo Žjak.
Članak je prenet sa portala 021.
