Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan: Izveštavanje o nasilju nad ženama naročito problematično
U nedostatku institucionalnih mehanizama, mediji u Srbiji su bili i ostaju jedini izvor informacija o slučajevima femicida na osnovu čega organizacije za prava žena prikupljaju podatke o ovoj temi. Kako sve češće izveštavaju o nasilju prema ženama mediji su jasno ukazali na rasprostranjenost ovog problema i usmerili pažnju javnosti na rodno zasnovano nasilje. Ipak, medijski izveštaji često su senzacionalistički i stereotipni. Takođe, često krše Kodeks novinara Srbije i profesionalne i etičke principe kada izveštavaju o ovakvim slučajevima. Od početka ove godine u Srbiji je zabeleženo 22 femicida. Imajući na umu zastupljenost ovog društvenog problema, a povodom dva femicida koji su se dogodili ove nedelje šaljemo vam podsetnik i smernice za izveštavanje o femicidu i rodno zasnovanom nasilju.
“Pozivamo medije da odgovorno, profesionalno i u skladu sa Kodeksom novinara Srbije izveštavaju o dva femicida koji su se nedavno dogodili u Beogradu i okolini Boljevca, kao i o drugim slučajevima rodno zasnovanog nasilja, sa dostojanstvom i poštovanjem prema žrtvama. Neprofesionalno i neetičko izveštavanje o rodno zasnovanom nasilju može dodatno ugroziti žrtve i njihove porodice. Deljenje izlišnih detalja o životu žrtve i njenih ličnih podataka nije u interesu javnosti. Novinari i novinarke dužni su da zaštite identitet žrtve, a činjenica da su državni organi ili drugi mediji prethodno objavili njen identitet ne umanjuje odgovornost svakog medija koji ponovo objavi ime, sliku ili druge lične podatke žrtve. Objavljivanje suvišnih detalja o činu nasilja i izjava irelevantnih sagovornika i sagovornica poput komšija i komšinica takođe nisu u skladu sa novinarskim standardima”, piše u saopštenju Instituta.
Kako žene često trpe nasilje od svojih partnera, važno je da mediji ne romantizuju ove nasilne odnose i koriste jasne termine koji će ukazati na to da se nasilje dogodilo i da je odgovornost za nasilje uvek na nasilniku, a nikada na žrtvi. Takođe, ne bi trebalo koristiti vizualne materijale koji otkrivaju identitet žrtve, simuliraju nasilje ili ga prikazuju na stereotipičan i neadekvatan način što može retraumatizovati sve žrtve rodno zasnovanog nasilja.
“Kod izveštavanja o femicidu, važno je istražiti da li je nasilje bilo ranije prijavljivano i u slučaju da jeste, istražiti kako su reagovale institucije. Nije relevantno prenositi izjave komšija, svedoka ili bližnjih, naročito kada izražavaju iznenađenost i nevericu jer se na taj način doprinosi relativizaciji zločina -nasilnik se oslobađa odgovornosti, a odgovornost se prenosi na žrtvu. Čak i ukoliko nasilje nije ranije prijavljivano, važno je staviti femicid u ovaj kontekst jer on predstavlja najekstremniji oblik rodno zasnovanog nasilja, kome gotovo uvek prethode drugi oblici nasilja. Prilikom izveštavanja o femicidu, ali i drugim slučajevima rodno zasnovanog nasilja važno je da novinarke i novinari isprate priču do kraja i da izveštavaju o toku suđenja i kazni na koju je ubica osuđen”, ističe Institut u svom saopštenju.
Kada je u pitanju slučaj ubistva osamnaestogodišnje devojke N.M. pozivamo medije da o njoj izveštavaju koristeći ime, rod i zamenice koje je i ona koristila i sa kojima se identifikovala. Nepoštovanjem njenog rodnog identiteta, objavljivanjem starog imena i starih slika, kao i prisilnim autovanjem nje kao trans žene, mediji su iskoristili njen rodni identitet u senzacionalističke svrhe. Trans žene su posebno ugrožena grupa koja trpi nasilje motivisano mržnjom prema ženama, ali i transfobijom. Pozivamo medije da u buduće profesionalno i odgovorno izveštavaju o nasilju prema trans ženama.
Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama
Izvor: Institut za medije i različitosti
