Žene lideri i žrtve

Piše: Aleksandar Jovanović

Ta percepcija sadašnjosti, nastala na osnovu konstrukta misli, predstavlja stvaranu želju, projekciju budućnosti. Autoritarni, posebno totalitarni nosioci vlasti ovo doživljavaju kao neki “rat” jer smatraju da je rat vrhunac vladanja, siguran put ka stvaranju istorijske ličnosti, branioca naroda i žrtva-pobednik nepravedne i nečasne borbe. Za njih su ove reči jak afrodizijak koji daje osećaj posebnosti, uzvišenosti. U slučaju virusa nema šta da se gubi jer niko neće izgubiti deo teritorije, suvereniteta, neće biti materijalnog razaranja. Pri tome vlast se može učvrstiti mnogim merama koje liče na ratno stanje. Izgovor za ionako lošu ekonomiju više je nego jak i dugoročan da se uđe u novi mandat, ako uopšte i postoje izbori. Ulog mali, profit ogroman. Negiranje realnosti zbog dva razloga. Prva: ne sme biti pokazan strah jer je to slabost. Drugi: sakrivanje nestručnosti i nesposobnosti.

Ako mislite da govorim o nosiocima vlasti (samo) u našoj državi, grešite jer govorim o, nažalost, široj pojavi u svetu. Ako mislite da govorim o Turkmenistanu ili o nekoj sirotoj i nerazvijenoj državi u Africi, takođe grešite jer ova pojava je zahvatila najrazvijenije (ekonomski i politički) zemlje sveta. Naravno, ne mogu da poredim niti stavim u istu ravan pomenutog Berdimuhamedova i Trampa, a još manje da ih stavim u ravan državnog uređenja država koje oni vode. Ipak, u odnosu na demokratsku razvijenost, ti nosioci kao ličnosti jesu vrlo slični u navedenom kontekstu.

Jedna od tih zajedničkih karakteristika koju smatram kao uzrok i posledicu na ovakvo posmatranje i reagovanje na novi virus jeste to što su svi muškarci. Sve karakteristike su izrazito autoritarne, generišu neku vrstu autokratskog ophođenja prema nepoznatom i novom. U ovom začaranom krugu (sistem proizvodi autoritarne ličnosti, a one biraju autokratske vođe) dolazi do haotičnih, loših i nejasnih odluka. U ovom momentu velike su sličnosti SAD, Velike Britanije, Brazila, Rusije, Belorusije i mnogih drugih država koje vode muškarci koji se nisu snašli u novoj situaciji. Jedna od posledica su nezadovoljstvo i nepoverenja građana.

Novi virus doneo je mnoge debate, a jedna od njih je i pitanje odnosa dva roda, muškog i ženskog. Jedna od prvih političkih tema bila je tema mera koja država sprovodi kako bi sprečila širenje virusa. Polarizacija demokratskih, političko liberalnih vladavina, sa jedne, i nedemokratskih, autoritarnih vladavina, sa druge strane. Žene kao nosioci vlasti su u prvom bloku. To su: Nemačka, Novi Zeland, Estonija, Norveška, Danska, Namibija, Finska, Bangladeš, Island, Singapur, Trinidad i Tabago. Bez uvijanja, bez lažnih uteha, direktno i racionalno, ove žene saopštile su građanima kakvo je stanje i šta se dešava. Poruke su bile jasne i jednostavne.

Skoro sve navedene zemlje imaju (razvijenu) demokratiju. Zbog svoje razvijene demokratije i slobode koja se izražava na svim poljima, ove zemlje imaju skoro ravnopravan položaj žena i muškaraca. Drugim rečima, vrlo je verovatno da bi odgovor takođe bio uspešan da u ovom zlom momentu na čelu tih država nisu bile žene. Ovim ne želim da umanjim njihov značaj, naprotiv! Moje duboko ubeđenje je da su žene ipak snalažljivije u ovakvim situacijama. Isto tako treba napomenuti da u zemljama bez demokratije žene mogu da vode državu, ali to skoro uvek bude sasvim suprotno ovom slučaju. Primer imamo u Mjanmaru, Aung San Su Ći, poslednjih godina sprovodi neviđenu brutalnost prema Rohindža muslimanima. Sličnih slučajeva žena vladaoca kao tiranina imamo mnogo kroz istoriju. Nemilosrdni načini vladanja nisu nepoznanica i, prema nekim analizama, žene nosioci vlasti u Evropi za 27 odsto češće su ulazile u rat nego muškarci. Jedno je simptomatično kod svih žena koje spadaju u tu grupu – na vlast su došle vrlo često kao supruge, ćerke, sestre ili neke naslednice, ne demokratskim putem.

Intelektualne razlike između polova, roda predmeti su mnogih istraživanja. Postoje mnoga stanovišta i debate oko toga, od toga da postoji razlika u inteligenciji dva pola, gde se dugo tvrdilo da su muškarci (logički) inteligentniji. Ovo pogrešno tumačenje bazirano je na mnogim pogrešnim zapažanjima, kao na ideji da postoji mali procenat muškaraca koji su inteligentniji od žena, ali isto tako i mali procenat muškaraca koji su manje inteligentni od žena. Poenta je: ima više žena koje su prosečno inteligentne, mali procenat muškaraca je inteligentniji od žena, ali isto tako mali procenat muškaraca neinteligentniji je od žena. Kao posledica duge evolucije žene i muškarci jesu drugačiji. U svom bliskom okruženju žene bolje raspoznaju boje, uviđaju razlike, brže reaguju na lične probleme itd. Ženama je mnogo bliža porodica jer su one te koje su bliže deci. Mogli bismo zaključiti da im je i ideja o bolesti bila bliža i razumnija od muškaraca. Mnoga istraživanja govore da su žene svesnije svog zdravstvenog stanja i da će žena pre priznati da ima neki određen zdravstveni problem nego muškarac.

Ne želim nijednog momenta da izdvojim neki poseban razlog za pomenuti uspeh žena; niti želim niti mogu da predviđam krajni ishod njihovog uspeha u suzbijanju širenja virusa. Želim samo da skrenem pažnju da žene i te kako mogu i znaju da budu lideri. Ovo je posebno važno naglasiti jer, po svemu sudeći, žene će biti mnogo veći gubitnici od pandemije jer će biti najviše pogođene u samom zdravstvenom sistemu (kao medicinske sestre); najpre će izgubiti posao (ugostiteljstvo, tekstilna industrija, usluge); biće žrtve porodičnog nasilja usled izolacije; zbog opterećenosti zdravstvenih sistema žene će imati manju brigu u pogledu trudnoće, porođaja.

Žene su se pokazale kao izuzetne državnice kada je to najteže, ali nažalost biće i najveće žrtve Covida-19

Aleksandar Jovanović rođen je 4. juna 1976. u Novom Sadu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, odsek sociologija. Godine 2011. stekao je diplomu mastera sociologije. Na lokalnim izborima 2000. izabran je za odbornika u Skupštini grada. U periodu od 2016. do 2020. poslanik je u Skupštini Vojvodine, član je više odbora. Od 16. juna 2008. do 2012. vršio je dužnost predsednika Skupštine grada Novog Sada. Član je Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Tekst je prenet iz Novog magazina.