Vuk Vidor: Svet iz iščašenog ugla

Razgovarala: Marina Lučić. Izvor: Novi magazin

Knjiga autorskih fotografija ovdašnjeg eminentnog vizuelnog umetnika Vuka Vidora (Beograd, 1965) – Weird World, nedavno je objavljena u izdanju kuće Mascom Publishing. Reč je o analognim fotografijama snimanim foto-aparatom, koje je Vidor tokom godina sakupljao i objedinio u ovu autentičnu vizuelnu knjigu u kojoj preispituje stvarnost savremenog momenta i digitalno filtriranih veštačkih slika i prizora sveta i ljudi u njemu.

Fotografije u knjizi prikazuju poznate ili nepoznate ljude, autoportrete, mesta iz celog sveta i stvaraju čudnu kolekciju fragmentiranih trenutaka i uspomena pre vremena kad su svi postali fotografi i počeli da dokumentuju i izlažu svoje živote na internetu. Ova kolekcija se u početku zasnivala na odbačenim fotografijama koje su foto-laboratorije smatrale lošim a koje, kad se ukomponuju, stvaraju čudne vizuelne sekvence neuravnoteženih trenutaka i detalja. Postavljanjem u rasporedu levo-desno, otvara se dijalog i započinju moguće priče između njih – objašnjava autor.

Sin poznatog slikara, Vladimira Veličkovića, Vuk Vidor je jedan od najprominentnijih vizuelnih umetnika sa ovdašnjih prostora. Živi i radi na relaciji Srbija – Francuska. Njegovi radovi su angažovani, neretko bremeniti istorijskim referencama, a njegova vizija umetnosti često je kontroverzna. Izdanje je dostupno u svim bolje snabdevenim knjižarama, u koncept prodavnicama Koncept 45 i FAB Living by Una, kao i na mascom.rs.

Šta vas je inspirisalo za knjigu Weird World? Kako je ona nastala?

Knjiga je rezultat sakupljanja fotografija godinama unazad u doba kad je retko ko nosio fotoaparat sve vreme sa sobom. Prvi impuls je bio da se zabeleže trenuci svakodnevice na vrlo običan način bez previše estetizacije.

Često bih sa sobom nosio instamatik aparate ili kasnije one prefabrikovane koji bi se celi predavali u laboratoriji i zauzvrat bi se dobijale fotografije u kutiji. Nisam samo slikao ljude oko sebe nego i situacije ili prizore koji bi u tom datom trenutku bili interesantni. S vremenom sam počeo da izdvajam fotografije koje su izgledale više kao anomalije i tako se stvorila kolekcija tih čudnih iščašenih slika koje bi inače svaka laboratorija ocenila kao loše fotografije i ne bi bile naplaćene jer su bile, po njihovom mišljenju, ili loše kadrirane ili van fokusa ili neinteresantne. Bilo mi je očigledno da se tu stvara neka nit i da sve te fotografije zajedno predstavljaju jednu celinu.

Šta ste želeli da ispričate kroz ovu jedinstvenu kolekciju fotografija?

One sve zajedno predstavljaju svet iz nekog iščašenog ugla, punog nepravilnosti i imperfekcija gde se život prikazuje na sirov i surov način. To u današnje vreme, kad je fotografija u pitanju, postaje sve manje i manje vidljivo. Ono što mi je bilo interesantno jeste da se između dve fotografije koje su na istoj strani otvori dijalog koji svako može da zamisli na svoj način, a da direktno ne zna gde i kako su te slike nastale.

Kakav je taj čudni svet Vuka Vidora?

Nije toliko moj svet koliko je onaj koji se pred mojim očima odvija. Možda imam tendenciju da vidim i primetim ono što je čudnije ili deformisano, što ne znači da je to moj jedini pogled na svet jer ove fotografije su ipak sklop neidealnih trenutaka. To je svet pun grešaka koji se suprotstavlja idealizacijama ali je isto tako vrlo realan.

Živimo u vremenu rijalitija i isfiltriranih života na društvenim mrežama. Da li vas taj svet intrigira kao umetnika i da li je Weird World zapravo vaš odgovor na to?

Retroaktivno je, definitivno, reč o odgovoru na to, jer ova surovost i analogna realnost direktno su u sukobu sa digitalnom filtriranom, izmišljenom realnosti ka kojoj svi izgleda teže. Danas su svi fotografi, svi glumci, i svi režiraju sopstveni život ili ga otvoreno prikazuju kako bi bili poznati bar na 15 minuta, kao što je to predvideo Endi Vorhol. To ne može dobro da se završi, jer ako je sve iluzija i nerealno onda sama realnost postaje surovija. Veštačka inteligencija i Metaverse koji dolaze stvoriće još veći jaz između realnog i imaginarnog virtuelnog života. To donosi neverovatnu količinu novih problema za ljude koji će morati da izaberu u kom svetu žive, jer će bežati iz jednog u drugog.

Za vašu viziju umetnosti mnogi kažu da je kontroverzna. Zbog čega, da li biste se složili sa takvom konstatacijom?

Bolje je biti kontroverzan nego banalan i dosadan, ali ne mislim da me to baš definiše; ono što me interesuje je prikazivanje nekih ličnih svetova i stvaranje slika koje nisu dosad postojale, kao i odgovori na ljudska i društvena pitanja sa kojima se suočavamo. Mislim da je misija umetnika da u datom vremenu na adekvatan i ličan način odgovara na sva ta pitanja.

Živite i radite na relaciji Srbija – Francuska. Gde vam više prija u poslednje vreme i zbog čega?

Trenutno sam više u Srbiji jer me je tako put naveo, ali ništa nije bez razloga. Što se tiče relacije između dve države, čini mi se da jedna ulazi u slojevitu kulturološku krizu, dok druga nastoji da pronađe svoj put i stvori neki identitet mimo svih pretumbacija i ciklusa kroz koje je prolazila.

Dobar ste poznavalac političkih i umetničkih prilika u obe zemlje. Jel možete da uporedite političku situaciju a kroz nju i umetničke prilike u Srbiji sa Francuskom?

Ne bi hteo da budem previše surov ali mi se čini da smo, što se Francuske tiče, u stanju metastaze, dok bi za Srbiju dijagnoza bila više neki mukotrpni oporavak. Naravno kad su u pitanju kultura i umetnost mi još uvek nismo shvatili koliko je to važno za naš identitet i koliko treba da se ulaže u njih, ali se nadam da smo na dobrom putu. Kultura i umetnost su ono što ostaje i definiše jednu naciju, jednu državu. Bez toga ne postojimo.

Mi moramo da razumemo da je kultura kapital u svakom smislu te reči i da kao takvu trebamo da je negujemo i da u nju ulažemo, jer to nije neka mala sužena sfera društva nego njen kompas i ogledalo.

Kako se to odražava na vas kao umetnika?

Umetnik je po definiciji porozno biće koje oseća i prima na specifičan način sve što se oko njega dešava i proba sa tim da se izbori. Cela poenta je od svega toga napraviti nešto relevantno.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.