Umetnost kao energija za shvatanje sveta u kojem živimo

20. December 2019.
Došao sam do izraza ohrabrenje jer mi se čini da sve što umetnost stavlja pred nas, i ono što mi dobijamo iz toga, jeste ohrabrenje – kaže Saša Rakezić, autor knjige Ohrabrenje.
Zograf
Fotografija preneta sa portala Novi magazin

Piše: Nikola Marković

Strip album Ohrabrenja renomiranog autora Saše Rakezića, alias Aleksandra Zografa, koji je nedavno objavila izdavačka kuća 9. dimenzija iz Banjaluke, predstavljen je 13. decembra u prostoru Agencije KomunikArt u Pančevu. Tom prilikom otvorena je i izložba odabranih strip tabli iz ove knjige, koju će posetioci moći da pogledaju do 13. januara sledeće godine. Reč je o odabranim radovima objavljivanim od 2013. do 2015. u nedeljniku Vreme, ali ovom prilikom postavljenim u novi tematski kontekst, celinu koja im daje poseban smisao i okvir za promišljanje o životu i umetnosti. Na taj način Zograf se izrazio ne samo kao strip autor, već i kao neko ko kontemplira o smislu i filozofiji svog i tuđeg stvaralačkog rada. 

UMETNOST UZBUĐENJA: “Teško je objasniti šta je to što mi dobijamo kad pogledamo neki zanimljiv film, pročitamo neku knjigu ili strip. Kad doživimo na bilo koji način tu vrstu uzbuđenja koju donosi umetnost. Došao sam do tog izraza – ohrabrenje – zato što mi se čini da sve što umetnost stavlja pred nas, i ono što mi dobijamo iz toga, jeste ohrabrenje. Ne možemo tačno da odredimo šta je to zbog čega se osećamo bolje ili jače, ali je za mene bilo zanimljivo da samom sebi to objasnim”, napominje Zograf.

“Kad uradite neki strip koji bi trebalo nešto da kaže drugim ljudima, vi zapravo ohrabrujete te ljude, i u tome je suština. Ne može drugačije da se objasni šta je to što jedna slika na izložbi učini da se osetite poletnije nego u prethodnom momentu, ali znate da je taj rad, autorsko delo nekog drugog čoveka i iz te činjenice crpite neku energiju koja vam omogućava bilo da shvatite svet u kom živite, da razaznate sve elemente koji postoje oko vas u kosmosu ili već iz nekog razloga koji sami odaberete. Ovo je jedna zbirka stripova koja bi trebalo da predstavlja razlog za onog ko to bude pročitao da nacrta strip, možda napiše poemu, ili da bar izdvoji neki element čak i vizuelno, i nešto će se promeniti”, zaključuje Saša Rakezić misao o svojoj motivaciji za temu knjige.

Zanimljivo je zapitati se – a šta je samog Zografa ohrabrilo da se uhvati ukoštac sa umetnošću kojom se bavi danas? Odakle je potekla izvorna motivacija da se ovaj umetnik prvobitno i sam posveti autorskom stripu, da bi nekoliko decenija kasnije bio u poziciji da tu iskru prenese nekim novim dečacima i devojčicama? 

PANK KAO “ZARAZA”: Rakezić smatra kako je svojevremeno bio u prilično dobroj poziciji da se zainteresuje za umetnost, živeći u relativno situiranoj i obrazovanoj porodici, u društveno-ekonomskom sistemu krajem 1970-ih koji je pružao mnogo lagodniji život od onog u kome su stasali njegovi preci. No čak i u takvim okolnostima, njegovi izbori su od starta bili netipični. “Bio sam zaluđen za avangardne pokrete u umetnosti sa početka 20. veka. Potpuno van onoga što je bio uobičajeni profil tinejdžera u Jugoslaviji tog vremena”, kaže Zograf.

Naravno, nemoguće je prenebregnuti uticaj panka na mlade umetnike tog vremena, naročito u kontekstu ohrabrenja koje je ovaj muzički pravac davao onima koji su tek ulazili u svet popularne kulture, pa potom i ozbiljne umetnosti. “Već sa 13 godina počeo sam da slušam pank, koji se puštao na Studiju B u emisiji kod Slobe Konjovića. To me je jako pokrenulo, iako mi je praktično već sledeće godine sve to bilo suviše skučeno i uniformisano. Međutim, dobra stvar sa pankom je da je zarazno delovao na omladinu tog vremena. Pokazalo se da je taj krajnje marginalni pank pokret uspeo da inicira čitavu gomilu ljudi, da svi krenu da se bave time. Bio je toliko različit da je jednostavno menjao način razmišljanja”, objašnjava Zograf prilike s kraja 1970-ih. “Taj neki uradi sam princip je temelj onoga što sam radio svih ovih godina. Nije neophodno da vi čekate da vas neko otkrije”. 

VELIKA ISTORIJA IZ PERSPEKTIVE MALIH: Kad se radi o samom odabiru strip tabli, razni su uglovi iz kojih se one mogu posmatrati kroz koncept ohrabrenja. Neke od Zografovih tema i fascinacija su univerzalno prisutne u njegovim delima, a često im je zajedničko tumačenje velike istorije iz perspektive malih, anonimnih pojedinaca, njihovih priča i sudbina, ali i pisama, fotografija, predmeta pronađenih na pančevačkoj buvljoj pijaci. Ponekad ta stara i arhaična vremena svedoče o slobodi, originalnosti, kreativnosti i hrabrosti kakve fale ljudima u 21. veku, a Zograf nepogrešivo i istančano kontekstualizuje te priče radi isticanja odgovarajuće poente. Ohrabrenja su dobra polazna tačka i za upoznavanje sa Zografovim likom i delom, ali i za sagledavanje njegove umetnosti iz novog ugla. U svakom slučaju, čitalac je na dobitku.


Autor pedesetak knjiga stripova

Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf objavljuje u domaćoj periodici od 1980-ih godina. Tokom sledeće decenije pretežno objavljuje u inostranstvu. Dosad je objavio pedesetak knjiga stripova u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Japanu, Nemačkoj i u mnogim drugim zemljama. Od 2003. redovno objavljuje u nedeljniku Vreme, dve strane stripa u boji nedeljno. Selektor je strip programa pančevačkog Nova festivala, a od septembra 2019. i savetnik galerije agencije KomunikArt. Živi i radi u Pančevu.

Autorke u francuskom stripu

Austrijska strip autorka Betina Eger, ovogodišnja gošća Krokodilove Kuće za pisce, održaće u Pančevu prezentaciju pod nazivom Autorke u francuskom stripu, 19. decembra od 20 sati u prostoru Agencije KomunikArt. U okviru programa koji će se održati na engleskom jeziku (bez prevoda) ona će predstaviti istoriju i značaj ženskih autora iz sveta stripa koristeći primere dela drugih autorki iz oblasti devete umetnosti uključujući i svoje radove. Takođe, autorka će predstaviti i svoj najnoviji strip – crtani intervju sa strip umetnikom Emanuelom Guibertom. Betina Eger rođena je 1981. u Austriji. Studirala je francuski i ruski jezik, kao i istoriju umetnosti, a 2006. stiče master diplome iz oblasti fikcionalne kartografije i ruskih bajki pod mentorstvom strip autora Filipa Marsela. Radila je kao slobodna umetnica u Francuskoj, gde objavljuje šest stripova na francuskom jeziku. Ističe se i na polju ilustracije i slikarstva, a njen rad prikazan je u okviru raznih izložbi u Francuskoj, Austriji i Rusiji. Dobitnica je više nagrada.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Click