Svetski izbori će oblikovati ishod rata u Ukrajini

Piše: Ivan Krastev*, Novi magazin

Uobičajena mudrost je da se ratovi završavaju pregovorima. Ali često završavaju ili se smrzavaju na glasačkoj kutiji. Tu je završio američki rat u Vijetnamu, tu je završio francuski rat u Alžiru i upravo je porazom Slobodana Miloševića na glasačkoj kutiji 2000. godine zaista došao kraj ratovima u bivšoj Jugoslaviji.

Danas se rat u Ukrajini odvija u senci kritičnih izbora zakazanih za 2024. Izbori u Rusiji, Ukrajini, Tajvanu i SAD biće presudni u oblikovanju vođenja rata 2023. Ishod ovih glasanja mogao bi da definiše oblik sledećeg međunarodnog poretka.

U martu 2024. u Rusiji i Ukrajini biće održani predsednički izbori. Potrebno je mnogo mašte da se zamisli kako Vladimir Putin gubi izbore organizovane samo iz jednog razloga – da pobedi. Ali opterećen neuspešnom „specijalnom operacijom“, on ima sve razloge da brine da će se, u slučaju vojnog poraza, ili sukoba zamrznutog na njegovu štetu, suočiti sa protivljenjem ne samo malobrojnih liberala koji su ostali u zemlji, već i mobilisanom i kredibilnom nacionalističkom desnica.

ANTIPUTINOV MOMENTUM?: Ovo se nije dogodilo u njegovoj vladavini dugoj više od dve decenije, ali izborna kampanja u kombinaciji sa neuspesima na frontu mogla bi da izazove anti-Putinov momentum koji su Evropljani i Amerikanci dugo čekali — iako je malo verovatno da će ovo biti trenutak slobode u Rusiji.

Ankete u Ukrajini će takođe snažno uticati na strateške odluke koje će predsednik Volodimir Zelenski donositi u 2023. One će mu onemogućiti da prihvati bilo kakav teritorijalni kompromis, kako ne bi izgubio glasove. Odlaganje izbora nije opcija.

Ali za Zelenskog će sprovođenje izbora u vreme rata sa većinom stanovništva prognanim ili interno raseljenim biti ogroman logistički izazov. Organizovanje slobodnih i fer izbora biće od najveće važnosti za jačanje imidža Ukrajine kao demokratskog Davida koji se bori protiv autokratskog ruskog Golijata.

U pomešanom izbornom koktelu za 2024, predsedničke ankete na Tajvanu bi takođe mogle da postanu vajld kard koja utiče na dinamiku rata između Rusije i Ukrajine. Strah od nacionalističke pobede u njima može uticati na pekinšku strategiju  „ujedinjavanja“. Još uvek nije poznato kakvu je lekciju predsednik Si Đinping izvukao iz ruske invazije. Da li je zaključio da je Putin pogrešio što je započeo rat ili da ga je počeo prekasno?

Potreba da se Amerikanci drže podalje bi takođe mogla da ubedi kinesku vladu, koja je već ponižena zbog neuspeha da se izbori sa pandemijom Covid-19, da poveća svoju podršku Moskvi u nadi da će zadržati SAD zarobljene u evropskom sukobu.

IZBORI U SAD ODLUČUJUĆI: Američki predsednički izbori i, u mnogo manjoj meri, izbori za Evropski parlament takođe će imati direktan uticaj na vođenje rata. Američki predsednički izbori mogu biti odlučujući za ishod rata više od bilo koje vojne operacije na terenu. Ukrajinci ne mogu da se odupru Putinovoj mašini za ubijanje ako Amerikanci i Evropljani odluče da smanje svoju značajnu vojnu i finansijsku podršku.

U tom smislu, Ukrajinci imaju razloga da strahuju da bi demokrate mogle da izgube mesto predsednika, pošto bi podrška SAD njihovim ratnim naporima mogla da omekša u zavisnosti od toga koji republikanac pobedi. I za demokrate i njihove evropske saveznike, uspeh Putina u Donbasu ili direktno učešće NATO-a u ratu mogli bi dramatično da utiču na to ko će biti sledeći predsednik SAD i ko će biti izabran u Evropski parlament.

Ili ruski uspeh na liniji fronta ili veliko učešće NATO-a u sukobu mogli bi da pomere ravnotežu američkog predsedništva ka republikancima. Poslednje što treba demokratama i njihovim evropskim saveznicima je da birači okrive Belu kuću za pokretanje trećeg svetskog rata. Da bi Džo Bajden i njegovi evropski saveznici pobedili na izborima, kritično je važno da Ukrajinci i dalje pobeđuju na bojnom polju.

Znamo kako su ekonomska međuzavisnost i širenje nuklearnog oružja promenili prirodu modernog rata. Ono za šta smo još uvek slepi je kako bi predstojeći skup izbora mogao da promeni i prirodu rata u Ukrajini, posebno u trenutku globalne hiperpolarizacije.

Pouka? Da bi se pobedili u ratovima u 21. veku, nije uvek dovoljno ostvariti prednost na bojnom polju. Treba takođe pobediti na izborima, i  ne samo u svojoj zemlji.

*Autor je spoljni urednik u FT, predsednik Centra za liberalne strategije u Sofiji i stalni saradnik, Instituta za ljudske nauke, IVM Beč

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.