Rod i pol kao mana

Autor: Nenad Kovačević, Izvor: Novi magazin

Iako žene čine više od polovine stanovništva, broj predsednica opština i gradonačelnica u Srbiji je izuzetno mali. Kako nema zakonskog akta koji uređuje to da li će na čelu lokalnih samouprava u Srbiji biti žena ili muškarac, odluka je prepuštena strankama, odnosno muškarcima koji ih mahom predvode. 

Prema popisu iz 2022. godine, od 6.647.003 stanovnika Srbije, 3.415.025 je žena, odnosno 51,38 odsto, od kojih je punoletno njih 2.854.569. S druge strane, od 3.231.978 muškaraca, što je 48,62 odsto stanovnika Srbije, njih 2.637.451 je punoletno.

I pored Ustava i zakona, koji zabranjuju diskriminaciju po bilo kom osnovu i garantuju ravnopravnost polova, pa i strategije o rodnoj ravnopravnosti, preporuka domaćih i evropskih tela i javnih zagovaranja, veoma je mali broj žena na čelu lokalnih samouprava u Srbiji. 

Na to je, 2017. godine, ukazala analiza Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i ponudila preporuke svim lokalnim samoupravama o merama koje treba preduzeti za ostvarivanje tog prava. Od ukupno 198 opština i gradova u Srbiji, među kojima je i 29 lokalnih samouprava na Kosovu i Metohiji koje nisu bile obuhvaćene tom analizom, iako je i njima bio dostavljen upitnik za praćenje sprovođenja preporuka, njih 169 je dostavilo odgovore. Analiza je pokazala da je svega 12 predsednica opština i gradonačelnica.

Žene treba ohrabrivati i pružati im podršku od najranijeg uzrasta, naglašava poverenica Brankica Janković

MALI POMACI: Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kaže za Novi magazin da je primena preporuka „dala rezultate i da je povećan broj žena na najvišim pozicijama u lokalnim samoupravama, ali da promene ne dolaze preko noći“.

„Na najvišim pozicijama u lokalnim samoupravama žene su, prema podacima iz 2022. godine, zastupljene sa 13,8 odsto, dok ih je 2020. godine bilo 13 odsto, a 2017. godine svega 7,1 odsto“, kaže naša sagovornica. Dodaje da je potrebno učiniti sve da ovaj rast bude brži i podseća na to da uvođenje obaveznog sistema kvota za manje zastupljeni pol u najvišim organima vlasti donelo dobre efekte. 

Zakon o lokalnim izborima kao i o izboru narodnih poslanika, podseća, propisuje da na izbornoj listi mora biti najmanje 40 odsto pripadnika manje zastupljenog pola, tako da među svakih pet kandidata po redosledu na listi moraju biti tri pripadnika jednog i dva pripadnika drugog pola. Sve to bi u perspektivi, poručuje, trebalo da dovede i do većeg broja gradonačelnica i predsednica opština. Kao i kvote, koje su neophodne u određenim fazama, ali ne i dovoljne, ocenjuje, dobro je da imamo i zakone, ali i to je tek prvi korak.

„Politika je dugo bila rezervisana isključivo za muškarce, ali ne može se reći“, dodaje poverenica, „da u Srbiji nije ostvaren napredak: „Srbija je prilično visoko rangirana u svetskim, pa i u evropskim razmerama po učešću žena u najvišim organima vlasti, ali procenat predsednica opština ili gradonačelnica i dalje je srazmerno mali u odnosu na obaveznu zastupljenost na izbornim listama.“

Žene u politici su, dodaje, „pod znatno većom lupom od muškaraca i njihove odluke, delovanje i postignuća uvek se više preispituju. Često nedostaje čak i podrška najbližih, pa žene nisu dovoljno ohrabrene da se bave politikom i mnoge odustaju od ambicije da budu na nekoj funkciji“. 

„Kako politika podrazumeva i moć i uticaj, ženama je teže da u jednoj patrijarhalnoj sredini ’igraju’ po muškim pravilima igre u kojoj neformalni kanali vode do tog uticaja i moći. Međutim, žene čine polovinu stanovništva i važno je da budu na pozicijama moći i odlučivanja jednako kao i muškarci, kako bismo imali bolje javne politike koje su kreirane na osnovu sagledanih i muških i ženskih perspektiva“, kaže Janković.

Žene i emocije 

„Žene su emotivnije od muškaraca, a emocije su veoma važne. Nisam bila neko ko se rasplače zbog nekog problema, nego sam ga rešavala, ali prilazila sam mu i sa emocijama, posebno onda kada je, primera radi, bio neki socijalni problem, da se napravi bolja škola i sportska dvorana“, svedoči dr Mirjana Avakumović. 

VASPITANJE I OBRAZOVANJE: Na pitanje šta je potrebno uraditi da bi više žena bilo u mogućnosti da obavljaju čelne funkcije u lokalnim samoupravama, naša sagovornica kaže da je mnogo prepreka, a među njima i „dinamika rodnih uloga koja rezultira disbalansom između privatnog i profesionalnog života“. 

„Žene su i dalje, mnogo više od muškaraca, opterećene kućnim poslovima, brigom o deci, starijim ili bolesnim članovima porodice i drugim tradicionalnim „ženskim“ zaduženjima u kući, posebno one na selu, pa ne mogu da se posvete „ozbiljnim“ poslovima, političkim aktivnostima i drugim društvenim angažovanjem“. Kaže da institucija poverenika kontinuirano prati i analizira učešće žena u javnom i političkom životu, sagledava i ukazuje na to šta je neophodno uraditi kako bi se postigao napredak u ovoj oblasti: „Žene treba ohrabrivati i pružati im podršku od najranijeg uzrasta. Sve polazi od vaspitanja i obrazovanja, jer je onda svakako mnogo lakše da se žene i same osnaže i stvore prilike da bi ostvarile svoj cilj i viziju“, kaže poverenica i ističe da je „potrebno je da se edukuju i muškarci, da budu oslonac i podrška ženama, jer svi moramo biti jednako svesni da ravnopravna podela uloga vodi napretku“. 

„Ohrabruje to što je u različitim oblastima sve veći broj žena koje su uzele stvari u svoje ruke i upravo one mogu biti uzori devojčicama i devojkama. Ono što žene mogu da učine jeste to da se bore i da ne odustaju ako čuju da nešto „nije za njih“. Uostalom, postoji izreka koja nam poručuje – Budi promena koju želiš da vidiš! Žene ne treba da zaborave da nećemo imati kvalitetne javne politike u kojima će ženska perspektiva biti uvažena na pravi način ni u jednoj oblasti društva, ukoliko ih nema na pozicijama odlučivanja“, poručuje poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. 

Patrijarhalnost 

„I dalje su snažni tradicionalna podela uloga i patrijarhalni sistem vrednosti. UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj) objavio je podatak da 49 odsto ljudi u svetu smatra da su muškarci bolji politički lideri od žena, dok u Srbiji 50 odsto muškaraca i skoro 41 odsto žena imaju predrasude u vezi sa učešćem žena u politici. Preovlađuje stav da je ženi primerenije da se bavi nekim drugim, „ženskim“ poslovima. U tom kontekstu često se čuju stereotipni stavovi od toga da su žene „previše emotivne da bi se bavile politikom“ i da „nisu dovoljno energične za politiku“ do toga da „ne može političarka biti dobra majka“, ukazuje poverenica Brankica Janković. 

ISKUSTVO BIVŠE PREDSEDNICE: Stomatološkinja dr Mirjana Avakumović bila je predsednica opštine Arilje od 2008. do 2012. godine. Majka je troje dece, ima troje unučadi i dugogodišnja je predsednica ariljskog odbora DS. Za Novi magazin svedoči o izazovima sa kojima se suočavala kao predsednica te male opštine, u kojoj se svi poznaju. 

Objašnjava da je mali broj žena na čelnim pozicijama u lokalnim samoupravama posledica društvene klime, ali da se stanje promenilo usvajanjem zakona koji je nalagao kvote na izbornim listama za manje zastupljeni pol. To je, osim pozitivnih pomaka, dodaje, „izazvalo i velike probleme, jer je trebalo naći i motivisati žene da učestvuju u političkim životu lokalne zajednice“. 

Sa književnikom Dobrilom Nenadićem (1940-2019) i njegovim prijateljima, krajem 1989. godine, osnovala je lokalni odbor DS koji i danas predvodi. O svom iskustvu predsednice opštine kaže da je, u zavisnosti od situacije, bilo problema u njenom muškom okruženju: „Igrala sam na tu kartu da sam žena i menjala sam neke stvari u korist Arilja, njegovih stanovnika i ugleda moje stranke, ali nikada u ličnu korist. Ne daj bože da je neko pokušao da mi ponudi mito. Loše bi se proveo“. 

Ariljci su različito reagovali na to kada je postala predsednica opštine. Mislili su, priseća se, da je „marioneta njenog prethodnika, stranačkog kolege i prijatelja dr Zorana Mićovića koji je na toj funkciji bio tri mandata: „On je prepoznatljiv ne samo u Arilju i mislili su da sam njegova marioneta, dok me nisu upoznali. I Mićović često navodi da sam bila najbolja predsednica, bolja od njega, te da se u Arilju uradilo mnogo više za mog mandata, nego za njegovih 12 godina.“

„Dok nisam reagovala, mislili su da ću samo da se smešim i primam platu, da se neću baviti svojim poslom. Međutim, želela sam mnogo toga da uradim i da pošteno radim, a za četiri godine mandata nisam koristila godišnji odmor“. 

Kaže da je „radoholičarka“ i da je uspevala da uskladi porodične obaveze sa poslovnim izazovima. „Bilo je raznih problema, od protesta malinara do drugih izazova, ali zadovoljna sam šta smo sve postigli“, kaže dr Mirjana Avakumović i dodaje da je „i Arilje od lepog gradića, od dolaska na vlast sadašnjeg režima, postalo kasaba“.

Navodi da se njene današnje šetnje pretvaraju u duge i spontane razgovore sa građanima. „Ljudi mi se zahvaljuju. Ima i onih koji se izvinjavaju što su me napadali i kažu da je sadašnja vlast gora deset puta i da to tada nisu znali. Pitaju me kad ću se vratiti i tako je svakodnevno, iako već 12 godina nisam predsednica opštine“. 

O povratku na tu funkciju za sada ne razmišlja i kaže da bi želela da se za to mesto kandiduju mlađe osobe: „Moj doprinos je bio takav da sam, maltene, izgubila stomatološku ordinaciju i pacijente, napravila papazjaniju od svog života. Posle mandata predsednice opštine jedva sam povratila svoj posao i egzistenciju, ali deca su porasla i sada je sve drugačije. Ćerka je stomatološkinja i radi sa mnom u ordinaciji, a sinovi su u Beogradu.“

Žene se, objašnjava „sklanjaju od prljavštine koju politika nosi poslednjih godina jer im se često pripisuju osobine koje su za muškarce pohvalne, a za njih uvredljive“. Takav javni diskurs, dodaje, „šokira i odvraća od politike ne samo žene, nego i sve one koji misle svojom glavom i, verovatno, to i jeste cilj sadašnje vlasti. Jednostavno, ljudi se sklanjaju od takvog „blata“.

Ipak, ženama koje žele da se politički angažuju poručuje da se bore u odboru svoje stranke, mesnoj zajednici, da se aktiviraju i kandiduju za političke funkcije.

 „O ženama ne želim da govorim ništa ružno i trudim se da im pomognem, bez obzira na to u kojoj su stranci. Ali, kada vidim ko su sve ministarke i ko je sve, poslednjih godina, na mestima na kojima se donose javne odluke, nije mi dobro i jednostavno ćutim. Ne komentarišem to ni na društvenim mrežama, jer mislim da treba pomoći svakoj ženi“, poručuje bivša predsednica opštine Arilje. 

Mreža predsednica opština i gradonačelnica

Marta 2021. godine, gradonačelnice i predsednice opština u Srbiji potpisale su Povelju ženske solidarnosti i obavezale se da će, bez obzira na svoju partijsku pripadnost, zajednički delovati u cilju dostizanja pune rodne ravnopravnosti u Srbiji. To je, kako je tada saopštilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, bio prvi korak u formiranju Mreže gradonačelnica i predsednica opština u Srbiji, čije osnivanje je, uz podršku UNDP, inicirala tadašnja ministarka Marija Obradović, ali od tada nema dostupnih informacija o osnivanju i radu te Mreže. 

PODRŠKA: Gordana Savić iz Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju u razgovoru za Novi magazin, ocenjuje da se žene suočavaju sa mnoštvom prepreka u samom kandidovanju za čelne pozicije u gradovima i opštinama. Osim problema koje nosi tradicionalno društvo, dodaje, žene nemaju dovoljno podrške u porodici, pa ni unutar političkih stranaka koje su ustrojene tako da se odluke donose u užem krugu koji čine muškarci. 

„Kada žena, ipak, uspe da se izbori za poziciju javnog odlučivanja, njeno okruženje čine većinom muškarci i oni donose odluke na ’muški način’, pa i podmetanjima i preglasavanjima“, kaže naša sagovornica i dodaje da bi stranke trebalo da edukuju žene za takvu vrstu angažovanja i realnosti u funkcionisanju lokalnih samouprava“: „Stranke nisu spremne ni na to da žene prave lobije i svoju mrežu unutar stranaka, a kamoli da prave parlamentarne i odborničke mreže radi saradnje o promenama politika.“ 

Žene koje već imaju izgrađene pozicije u strankama, poručuje Gordana Savić, trebalo bi da pomognu partijskim koleginicama da se osnaže i da promovišu rodnu ravnopravnost. Osim toga, potrebno je da se u celom društvu borimo protiv predrasuda o tome da žene nisu za politiku i da ističemo primeri dobre prakse. Takvih primera bilo je i u bivšoj Jugoslaviji u kojoj su političarke, i na lokalnom i nacionalnim nivou, dale veliki doprinos“. 

Žene se sklanjaju od prljavštine koju politika nosi poslednjih godina jer im se često pripisuju osobine koje su za muškarce pohvalne, a za njih uvredljive, uverena je Mirjana Avakumović

IZBORNI SISTEM: Nataša Milojević, politikološkinja, predsednica Fonda socijalne i demokratske inicijative (FOSDI) i nekadašnja narodna poslanica, kaže da nije jednostavno objasniti zašto je malo žena na čelnim pozicijama u gradovima i opštinama, ali navodi da je „prvi krivac izborni sistem“ u kome građani samo glasaju, ali ne biraju“: „Proporcionalni izborni sistem sa zatvorenim partijskim listama, ističe, ne daje mogućnost građanima da biraju osobu – kandidata/kandidatkinju koja predstavlja svoj program, ima kapacitet i znanje, uživa ugled svojih sugrađana, poznata je po svojim dostignućima i koja zna šta je menadžment lokalnih institucija.“ 

Kada bi građani stvarno birali, dodaj“ sigurno bi izabrali ženu jer svi ili gotovo svi koji se bave istraživanjima tvrde da su žene sposobnije, odgovornije, sa smislom za kompromis i inovacije: „Zato su najbrojnije u opštinskim službama. One su tu da rade u upravama, da uče, usaglašavaju, objašnjavaju, inoviraju, rade po ceo dan, a muškarci donose odluke, uglavnom van prostorija tih uprava.“ 

Problem je i „prećutni patrijarhalni društveni kodeks“, a potom ocenjuje da smo „na papiru ravnopravni, ali da praksa skoro sasvim demantuje legislativni okvir, naročito danas kada svedočimo o retradicionalizaciji društva“.

Na utisak da i same žene nisu baš mnogo zainteresovane za učešće u političkom životu lokalne zajednice, uzvraća da je to „nametnuta mantra koju su, nažalost, prihvatile i mnoge žene“.

„Žene su zainteresovane za javne funkcije isto toliko koliko su zainteresovane za obrazovanje, karijeru, napredak, osvajanje novih znanja. Dakle, veoma su zainteresovane. Podaci govore o tome da žene čine većinu među diplomiranim studentima i društvenih i prirodnih nauka, magistrima i doktorima društvenih nauka. Ovde mislim na stvarne, ozbiljne studente i akademske statuse, a ne na kupljene diplome. Ali, pozicija žena u političkom životu, naročito u procesu donošenja ključnih odluka, relevantnih za lokalnu zajednicu i njen ekonomski i društveni razvoj, potpuno je nesrazmerna njihovim vrednostima i sposobnostima. Doduše, nemaju ni vremena, a retko i sposobnosti, da učestvuju u kafanskim dogovorima, politikanstvu, šemama i ’kombinacijama’, trgovini mandatima i sličnim nepočinstvima, karakterističnim za ovo ’zlatno doba’ naše države“, objašnjava Milojević. 

Kada bi građani stvarno birali, sigurno bi izabrali ženu jer svi ili gotovo svi koji se bave istraživanjima tvrde da su žene sposobnije, odgovornije, sa smislom za kompromis i inovacije, mišljenja je Nataša Milojević

Uz isticanje da „ne idealizuje žene“, naša sagovornica dodaje da je „mnogo onih na javnim funkcijama zahvaljujući jednom kriterijumu – članice su Stranke ili su supruge, prijateljice, kume, sestre, tetke ili vanbračne partnerke svojih moćnih. To stanje veoma utiče na odluke stručnih, obrazovanih i profesionalnih žena da se upuste u političku utakmicu. Prosto, ne mogu da izdrže konkurenciju na botoksu“. 

Na pitanje šta bi trebalo uraditi da imamo više predsednica opština i gradonačelnica, predsednica FOSDI kaže da je „lakonski odgovor – mnogo toga, politikološki – da treba izmeniti izborni zakon i dati građanima mogućnost da biraju, a ne da zaokružuju, te da je potrebo uvesti i partijsku demokratiju da se prvo biraju kandidati unutar partijskog izbornog procesa, na osnovu programa, a ne na osnovu želje partijskog lidera“.

„Iz perspektive sociologije, to je poduži odgovor, a počinje sa čarobnom rečju- revolucija“, poručuje Nataša Milojević. 

Stranke nisu spremne ni na to da žene prave lobije i svoju mrežu unutar stranaka, a kamoli da prave parlamentarne i odborničke mreže radi saradnje o promenama politika, naglašava Gordana Savić

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.