Preteča anarhističkog pogleda na svet

Pišu: Zorica Kojić i Dragan Ambrozić. Novi magazin

Vilijam Blejk rođen je u Londonu 1757. I tačka. Sve ostalo što se sa njim dalje dogodilo isključivo pripada svetu njegove lične raskošne mašte. Postavši umetnik koji kao da je uložio sav svoj stvaralački trud da osmisli čitav jedan oslobođen svet za sebe i ljudsku vrstu ponovo, Blejk je kao posledicu proizveo nekakvu sopstvenu mitologiju i utro put onome što će se u popularnoj kulturi 20. veka početi da naziva psihodelijom, a još u Džojsovo doba tokom svesti. A to je tek samo delić novina koje je on kao stvaralac i mislilac nama iz budućnosti doneo. Zato je sudar sa sada potpuno raskriljenim Blejkovim delom u londonskoj galeriji Tejt Britanija, na izložbi koja traje od 11. septembra ove do 2. februara sledeće godine, zaista jedinstveno i impresivno iskustvo. Već sam boravak u prostorima koji nastanjuju Blejkove originalne poetske i vizuelne zamisli, predstavlja inspirativno osvešćenje. Tumačen na različite načine, neshvaćen za života, a u kasnijim interpretacijama možda još i više osporavan i guran u neku vrstu dijabolične fioke na jednoj, ili naprotiv baš slavljen, obožavan i uticajan na drugoj strani, Vilijam Blejk i njegovo delo neprekidno zahtevaju nova čitanja u savremenom svetu. I ostaju svojevrsna, začikavajuća enigma, kako za fanove, tako i za svoje gorljive osporavaoce. 

SAN POSTAJE STVARNOST: U jednom od izložbenih odeljaka, Blejkov san o prikazivanju svojih dela u ogromnim razmerama, postaje stvarnost upotrebom digitalne tehnologije ovde. A sa više od 300 originalnih radova, uključujući njegove akvarele, slike i grafike, ova izložba je i najveće predstavljanje Blejkovog stvaranja u poslednjih gotovo 20 godina, koje ga bez ikakve sumnje otkriva kao vizuelnog umetnika 21. veka za onu najnoviju generaciju poklonika.

Pitajte bilo kog pesnika američke bit poezije 1950-ih, i on će se zakleti u Blejka i njegove vizionarske spise. Pitajte nekog od ambicioznih rok autora koji su i sami pisali stihove tokom 1960-ih i 1970-ih – od Džima Morisona, preko Peti Smit do Jana Kertisa – i oni će vam reći da je u pitanju nedostižan ideal. Sve do danas, Blejkovo mnogoznačno delo pomno se istražuje i preispituje, jer na toliko mnogo kombinovanih umetničkih načina iskazuje nepokolebljivu veru u čoveka i potrebu za moralnom ispravnošću. Utirući autohtonu stazu dobu Romantizma, ovde se prvi put pojavljuje ideja mašte kao božanskog nadahnuća i spiritualnog saznanja kroz ekstazu čula, koja će inspirisati pesničke duše od Bodlera i Remboa preko Alena Ginzberga, Boba Dilana, Vana Morisona, Džona Lenona i Roberta Planta do grupa kao što su Tangerine Dream, U2, Pet Shop Boys ili The Libertines. 

AKTIVISTA U KULTURI: Blejkov svet bio je satkan od slika kakve niko nikad dotad nije video, od rečenica kakve niko nikad nije još izgovorio, i od stavova koje niko nikad nije zastupao pre – zajedno, ovaj revolucionarni koloplet predstavljao je totalan umetnički i životni koncept kojim se ovaj gigant poslužio da osvetli svu teskobu Zapadnog sveta na početku industrijske revolucije i rađanja kapitalizma. Pre nego bilo ko drugi, on je direktnije od ma koga u to doba opisao nedaće modernog čoveka, još na početku epohe Moderne, slaveći ljudske slobode i u vremenima kad su im se spremali novi okovi.

Jer za njega je sve što živi (bilo) sveto, zalagao se protiv ropstva i organizovane religije, veličao je žene i davao prednost slobodnoj ljubavi u odnosu na onu propisanu građanskim brakom, i konačno, nakon početnog oduševljenja, ustanovio da su velike revolucije tog doba, kao što su francuska i američka, čiste prevare – koje su na vlast donele merkantilizam neopisivih razmera, umesto da su oslobodile ljudsku autentičnost. U tom smislu, ne samo da je bio prvi moderni pesnik, nego i aktivista u kulturi, neka vrsta preteče anarhističkog pogleda na svet. 

NEBESKE VIZIJE PAKLA: Posebno poglavlje pripada njegovim likovnim radovima, razigranim, zastrašujućim i zadivljujućim u isti mah, koji grade jedan svet čudnovatih snoviđenja što deluju na vas snagom paralelne stvarnosti, kako i treba kad je u pitanju velika umetnost. Hodajući kroz zapanjujućih pet soba u podnožju galerije Tejt Britanija, suočavate se tako sa višedimenzionalnim vizuelnim svetom i jednako kompleksnom vizionarskom maštom Vilijama Blejka, koja vam je kao ljubitelju njegove poezije možda do sada izmicala. Prvi i svaki sledeći utisak samo doprinose upravo iznetom mišljenju. Usudivši se da svoja, naoko infantilna ili pak uznemirujuće ekscentrična sanjarenja, te jedno naivno poimanje sveta dobra i zla – koji u njegovoj imaginaciji i ne postoje izolovano, već u neprekidnom suživotu – pretoči u gravure i originalne obojene ilustracije za knjige, Vilijam Blejk oslobodio je strastvenu i čulnu fantazmagoriju koja i danas dejstvuje punim intenzitetom preko tolikih decenija i vekova. Posmatrajući savremenim okom likove i figure, oblike, boje i senzualne ravnoteže uspostavljene na njegovim grafikama i slikama prikazanim ovde, postaje sasvim jasno koliko je ovaj veliki stvaralac uticao na neke od najizuzetnijih strip crtača današnjice, kao i na pojedine filmske autore: nemojmo zaboraviti da se glavni lik u filmu Džima Džarmuša Mrtav čovek iz 1995. u tumačenju Džonija Depa zove baš Vilijam Blejk, za početak; a varijacije na Blejkove stihove pojavljuju se takođe u Skorsezeovim Ulicama zla (1973), kao i u legendarnom Istrebljivaču (1982) Ridlija Skota.

Ali, Blejkova unikatna mistika, samorodna i zapanjujuće živa i mnogo nakon svog originalnog nastanka, priziva umetnost Alana Mura kao svojevrsnog nastavljača. Ovaj engleski pisac, poznat po svom radu u svetu stripa i po grafičkim novelama, od kojih su najčuvenije Nadzirači i V kao Vendeta, uoči upravo ove izložbe, napisao je u britanskom Gardijanu izuzetan tekst pod nazivom Nebeske vizije pakla, u kojem na dirljiv način oživljava netaknutu spiritualnu auru velikog majstora. Treba zato videti i osetiti ovu plemenitu i nevino čovekoljubivu umetnost, koja je još davno sanjala svet nekoristoljubive slobode za svakoga. Samo, hoće li Blejkove zamisli i u našem dobu ponovo biti izneverene…

Članak je prenet sa portala Novi magazin.