Preispitivanje lepote

Autor: Ljubiša Vujošević, Izvor: Novi magazin

Pedeset osmo izdanje Bitefa biće održano od 25. septembra do 4. oktobra pod sloganom Lepota (ne)će spasiti svet. U glavnom programu, beogradska publika moći će da vidi deset predstava u izvođenju pozorišnih kuća iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila, Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije. Direktor Bitefa Miloš Latinović, umetnički direktor Nikita Milivojević i koselektorke Ksenija Đurović i Tijana Grumić predstavili su glavni i prateći program, slogan i logo festivala, međunarodni žiri i aktivnosti od javnog značaja.

LEPODOBROTA: Kao slogan ovogodišnjeg Bitefa poslužila je krilatica Dostojevskog – Lepota će promeniti svet iz romana Idiot, potekla iz glave i usta kneza Miškina, okruženog lepoticama kakve su bile Nastasja Filipovna i Aglaja Ivanovna, u petrogradskoj atmosferi prepunoj „novca, poroka, ljubavi, preljube i ljubomore, strasti i erotske privlačnosti, gde su čak i viđeni ljudi i žene predstavljali personifikaciju razvrata, zavisti i pohlepe“. U pismu Aglaji, Dostojevski žali što su „pisci, i naši i evropski, koji su pokušali da naslikaju savršeno lepo, uvek podbacivali. Savršeno lepo je ideal, a ideal ni naš ni zapadne Evrope još nije ni izdaleka formiran“.

Pojam lepote je složen i višeznačan, i često se koristi kao sinonim ili kao zamena za pojam dobra. U staroj Grčkoj korišćena je reč kalokagatia (lepodobrota), što potvrđuje ovu povezanost. U najgrubljem smislu biće lepote možemo podeliti na prirodno lepo, umetnički lepo i metafizički lepo, kao izvor, život i utoku prirodno i umetnički lepog. U duhu Platona, Lajbnica i jevanđeljâ, Dostojevski je verovatno mislio na metafizički lepo, personalizovano u liku Isusa Hrista. Selektorski tim Bitefa shvatio je ambivalentnost Fjodorove krilatice, pa je njenu negaciju i afirmaciju združio u poruku Lepota (ne)će spasiti svet.

„Ambivalentnost ovog slogana u svetu razorenom ratovima, brutalnostima, stravičnim nepravdama i ekstremnim društvenim podelama sugeriše kritičko promišljanje da li bilo šta, pa čak i nešto uzvišeno i plemenito poput lepote, zaista može da spasi ovaj i ovakav svet?“ Ovo pitanje, svaka na svoj način, artikulišu gotovo sve predstave koje će biti prikazane u okviru glavnog programa. One nam, „pored surovog i bolnog ogoljavanja problema sa kojima se kao čovečanstvo iznova suočavamo, prikazuju i pukotine kroz koje se lepota u najrazličitijim oblicima manifestuje ne samo u umetnosti nego i u životu“. Život bez lepote i znanja o njenom prisustvu bio bi život bez zadovoljstva i smisla.

U jeku globalne krize, koja u nekontrolisanim uslovima može da dovede do „kataklizmičnog kraja istorije“ (F. Fukujama), preispitivanje tradicionalnih ljudskih vrednosti od ključnog je značaja za budućnost čovečanstva. To više nije isključiva briga muškaraca. U jeku Drugog svetskog rata, ulice Pitsburga preplavili su posteri Hauarda Milera – We can do it! koji su pozivali žene da svojim radom ožive posustali Vestinghaus elektrik. Zahtev rodne ravnopravnosti postao je kategorički imperativ, demokratska tekovina i istorijska neminovnost: obrazovani muškarac je obrazovani pojedinac, dok je obrazovana žena obrazovana porodica.

Međunarodnim žirijem 58. Bitefa predsedavaće Marin Man, pozorišna rediteljka, koreografkinja i autorka, umetnička direktorka grupe In vitro. Pored nje, festivalski žiri činiće glumice Jelena Stupljanin i Tihana Lazović, dramaturg i pisac Dimitrije Kokanov, kao i novinarka i kritičarka Nataša Tripni. Oni će odlučivati o tome koja će od deset predstava iz glavnog programa dobiti neku od nagrada festivala – Gran pri Mira Trailović i Specijalnu nagradu Jovan Ćirilov.

(ARHETIPOVI) ŽENSKOSTI: Na tematskom planu, većina predstava ovogodišnjeg, 58. Bitefa bavi se „preispitivanjem (arhetipova) ženskosti i tumačenja poznatih mitova i priča iz novih savremenih perspektiva“. Predstava Hekuba, ne Hekuba reditelja Tijaga Rodrigeša i ansambla Komedi Farnsez iz Pariza, pozorišta koje u svojoj dugoj istoriji (od 1680) prvi put igra u Beogradu (neostvareni san Mire Trailović), premijerno izvedena početkom jula na pozorišnom festivalu u Avinjonu, igraće se u Narodnom pozorištu. Mit o Hekubi i njenoj deci Tijago Rodrigeš aktuelizovao je i povezao sa savremenom istinitom pričom o specijalizovanoj ustanovi za decu sa autizmom u Ženevi i majci koja je, u želji da zaštiti svoje dete, tužila ovu instituciju nakon što je u javnost procurila priča da u njoj zlostavljaju njene štićenike. Originalnim rediteljskim postupkom i korišćenjem pozorišnih sredstava Rodrigeš traga za poetskom transformacijom stvarnosti.

Na sceni Madlenijanuma Festival će svečano otvoriti plesna predstava Mekšanje berlinskog Dens on ansambla, u koprodukciji sa Onasis Stegi iz Grčke i Rilije-la-Pap iz Francuske, a u koreografiji grčkog umetnika Hristosa Papadopulosa. Dens on ansambl već je učestvovao na Bitefu sa koreografom Janom Martensom, a čine ga plesači koji imaju više od četrdeset godina starosti. Papadopulos se pita šta znači sazreti i po čemu se zrela osoba razlikuje od sebe same u svojoj mladosti? Kako ljudsko telo mekša i kako se sazrevajući menja publici će pokazati plesu posvećena grupa igrača u belini ispražnjene pozornice, uz muziku italijansko-grčkog kompozitora Koti K, koja istražuje mogućnosti psihofizičke koncentracije kroz svedeni i meditativni scenski izraz.

Antigona u Amazonu gradskog pozorišta NTGent iz Belgije, koja će biti izvedena u Ateljeu 212, predstava je u kojoj se još jedna mitska i antička ženska figura interpretira na nov i aktuelan način kroz preplitanje sa savremenim kontekstom. Milo Rau, dobro poznat Bitefovoj publici, ovim radom završava svoju trilogiju koja antičke mitove provlači kroz vizuru surovih sukoba današnjice (prethode Medjina deca i Orest u Mosulu, igran na 53. Bitefu). Sa svojim timom, Rau je otputovao u Brazil da vide progone domorodaca i nestanak šuma Amazonije koje proždire vatra radi širenja zasada soje i oplodnje privatnog kapitala, uz nebrigu države za opstanak biodiverziteta, patnju stanovništva i sudbinu planete. Četvoro izvođača na sceni i još mnogo učesnika, pripadnika starosedelačkih naroda Brazila, prisutnih kroz video-projekcije, rekreiraju priču Antigone tako što je stavljaju u kontekst konkretnih događaja. Rau se sve vreme kreće između videa i događanja na sceni, drame i dokumenata, realnosti i fikcije, praveći alegorijsku predstavu o borbi ljudi za dostojanstven život.

Ljepše stvari nema na svijetu nego lice puno veselosti (P. P. Njegoš)

OD AVINJONA DO BEOGRADA: Predstava Trilogija Snaga kučke – I poglavlje: Nevesta i Laku noć Pepeljugo Karoline Bjanki i njene plesne trupe Kara de Kavalo iz Brazila igraće se u Pozorištu na Terazijama. Karolina Bjanki živi i radi u Amsterdamu, a pažnju je privukla radikalnim pristupom seksualnom nasilju na premijeri prvog poglavlja pomenute trilogije na festivalu u Avinjonu, proširujući ovaj kontekst sopstvenim iskustvom. Ovaj intrigantan rad se od tada našao na svim vodećim evropskim i svetskim festivalima, čime je Bjanki postala jedno od zapaženih imena u svetu izvođačkih umetnosti.

Ne možemo završiti ovaj pregled a da ne spomenemo još dve predstave: Palmasola – zatvorsko selo Kristofera Frika u produkciji KLARA Teaterprodukcionen iz Bazela (Švajcarska) zasnovana je na višegodišnjem istraživanju jednog od najozloglašenijih zatvora na svetu, zatvorskog sela Palmasola u gradu Santa Kruz de la Sijera u Boliviji, u kojem boravi više od 6.000 zatvorenika, od kojih je samo 25 odsto zvanično osuđeno. Pukotina slovenačkog reditelja Jana Krmelja, u produkciji Ljubljanskog mestnog gledališča rađena je prema tekstu britanske autorke Rouz Selavi, bavi se sudbinom dvoje klimatskih aktivista koji su 2021. godine pronađeni mrtvi u svom stanu. Ostale predstave, uglavnom iz regiona, dobro se uklapaju u mozaik pomenutih predstava. Sve njih, uzetih zajedno, pamtićemo kao jedno od boljih izdanja u istoriji Bitefa.

Uz predstave u glavnom programu, publiku Bitefa i ove godine očekuje zanimljiv i raznovrstan prateći program. Bitef Polifonija prirediće jubilarno, 25. izdanje u trajanju od 1. do 3. oktobra. Dvanaesta po redu Cirkobalkana biće održana već od 19. do 28. septembra u Luci Beograd. I ovog puta Susreti sa autorima omogućiće publici festivala da razmeni iskustva i utiske sa autorima predstava koji na Bitef stižu iz celog sveta. Teorijska fešta, platforma koju uređuje prof. dr Ana Vujanović, biće održana 27. i 28. septembra, a obuhvatiće dva predavanja poznatih svetskih profesorki – Nikita Davan preispitaće ulogu koju umetnost treba da ima suočena sa rastućim društvenim nepravdama, dok će se Marija do Mar Kastro Varela baviti novim tumačenjima i razumevanjima krhkosti i nesigurnosti.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.