Posveta profesiji

Piše: Dragan Stošić, Izvor: Novi magazin

Zovem se Brandt. Ali ne, nisam onaj Brandt na kojeg ste odmah pomislili. Nisam Tomislav Brandt, nisam tvorac Teksas Kida, najčuvenijeg domaćeg stripa. Nisam autor preko stotinu svezaka o tom zapadnjaku bez straha i mane, nisam osnivač svijetski poznatog studija Brandt, nisam dobitnik nagrade za životno djelo na salonu u Lucci. Nisam Tomislav Brandt, predmet triju monografija, ne čitaju me pod klupama niti za katedrama, nisam maestro, doajen ni legenda.

Ja sam Domagoj Brandt, njegov sin.

Tako počinje priča Darka Macana – Teksas Kid, moj brat (u pet poglavlja), objavljena davne 1992, u drugom broju jugoslovensko-srpske antologije za žanrovsku fantastiku – Tamni vilajet (beogradska IK Znak Sagite), koju je uređivao Boban Knežević. (Prvi broj ove antologije pojavio se 1988, drugo, dopunjeno izdanje premijernog broja 1989, treći 1993, sa još jednom Macanovom kratkom novelom – Izrodi: 1947, očekivanja, četvrti 1996, i drugo, izmenjeno izdanje tog broja 2011.) Teksas Kid, moj brat, kasnije, otvara zbirku Macanovih priča, koja objedinjuje sedam tekstova nastalih u razdoblju od 1986. do 2003. – Teksas Kid (i još neka moja braća), objavljenu u Biblioteci Sfera IK Mentor, 2003. godine. A, sada, ova priča je u poklon-knjižici uz prvih 200 istoimenih albuma sa potpisom Veselog četvrtka. I, tu, moguće, počinje ova naša priča.

POSEBNA BEBA: To što je pred vama jeste jedna vrlo posebna beba, rođena posle duge i teške trudnoće. Bila je začeta još 2002, kad se tokom čitanja kratke priče Darka Macana mnoštvo izuzetnih slika krenulo čvrsto usađivati u moj um. Tamo su cvetale i razvijale se same od sebe, postavši nakon izvesnog vremena i teret. Kako bih ih se oslobodio, počeo sam crtati te slike, dovršavajući svakog meseca osam do deset tabli stripa, uporedo s mojim brojnim redovnim poslovima – stripovima, ilustracijama, dizajnom i, povrh svega, jednim muzičkim projektom koji sam uspeo izgurati do kraja.

Radio sam na ovoj knjizi iz čiste ljubavi, želeći da napravim posvetu mangi, koju toliko volim, kao i posvetu samoj profesiji: bez prethodnih ugovora sa izdavačima, bez urednika da mi sede na kičmi.

Kada je moja Jana (Adamović) 2013. zatrudnela, u vreme kad sam uspeo završiti tačno polovinu knjige, prekinuo sam rad na njoj i počeo da preuzimam sve više sigurno plaćenih poslova, kako bih Jani i bebi Tarasu osigurao udobno i mirno okruženje. Bio je to ujedno i dobar izgovor za prikrivanje mučne spoznaje da zapravo ne znam na koji način da baratam dalje s tom pričom, kako da je učinim što boljom. Stoga sam je ostavio da miruje i da se krčka godinama… Nakon odluke da preuzmem mnogo ličniji pristup pripovedanju (kao da nije bio dovoljno ličan i ranije) i izvadim neke od vlastitih kostura iz ormara, te da izbacim neke moje nemušte pokušaje piskaranja (jer jedna slika govori više od hiljadu reči), opet je sve glatko krenulo, tako da sam uspeo drugu polovinu knjige privesti kraju u proleće 2023.

Stoga se nadam da nećete zameriti promene crtačkog stila i različite pristupe pripovedanju – to je sve posledica promena kroz koje sam tokom minule dve decenije prolazio kao umetnik i kao osoba. I to sve po onoj kineskoj kletvi: dabogda imao zanimljiv život.

Posvećujem ovu knjigu Jani, Rei, Vileni, Riti i Tarasu, mojim najvećim fanovima, članovima moje proširene porodice, u kojoj sam nastojao (manje ili više uspešno) ne ponavljati greške svojih roditelja. Posebno, veliko hvala Darku, koji je bio odustao od Kida, čime me je prisilio da se i sam zapraćakam u mutnim vodama pisanja. No, tokom ovog dugog putovanja, bio je uz mene kad god bi mi zatrebala pomoć i podrška.

Gledam vitku figuru na vratima i ne dolazim sebi. Preplanuo muškarac u ranim tridesetim smiješi mi se nizom bisernih zuba koji u kutu stišću neupaljen cigarilo. Crvena vratna marama, crna košulja od čvrsta materijala, koja ostavlja dojam kao da je svilena, prašnjave hlače i čizme sa blistavim mamuzama. O pojasu vise dva srebrna revolvera koji svjetlucaju hladno kao i njegove oči. Pred vratima stoji Teksas Kid – beleži narator u svojoj priči, držeći se frazerske tvrdoglavosti u opisu tzv. balkanskog heroja

U SRBIJI I HRVATSKOJ: Zabeležiće Igor (Kordej) u julu 2023. u svom uvodniku za grafičku novelu Teksas Kid, moj brat, koju će ubrzo pred ljubitelje devete umetnosti izbaciti beogradski Veseli četvrtak u Srbiji (edicija MeđuVreme, prevod Draško Roganović) i zagrebačka Fibra u Hrvatskoj (koja je objavila c/b i deluks farbanu verziju i, uzgred, već godinama, objavljuje radove ove dvojice autora). Magnum opus, kako se već naziva, cedio je Kordeja gotovo dve decenije, pokazujući da se strip-autor njegovog formata neprekidno razvija. A, ovaj četvorodelni mangoid, kako ga autor zove, svojevrsna je jugoslovenska manga i posveta svetskom fenomenu poreklom iz Japana.

Dakle, (živa) legenda jugoslovenskog i srpsko-hrvatskog (hrvatsko-srpskog) stripa, u godini (svoje) duple ŠESTICE, Igor Kordej (Zagreb, 23. jun 1957), povukao je još jedan potez u pariji šaha sa svojom i imaginacijom Darka Macana (Zagreb, 12. maj 1966) – čiji tekstovi jesu bitan deo kreativnog univerzuma ovog autora (realizovali su i rade na nizu projekata koji potvrđuju kvalitet dvojice stripara: crnohumorna laka tragedija Mi, mrtvi – Delkur 2016 / Fibra 2016, Colt & Pepper – Delkur 2020/21 / Fibra 2021, Maršal Bass – Delkur / Fibra od 2017. dosad realizovano devet epizoda, 2019. beogradska Lokomotiva objavila c/b album sa prve četiri epizode, Tarzan: Carson of Venus – Dark hors, 1999, Cable: The End – Macan, Kordej, Dejvid Tičmen i Majk Hadlston…)

Popularna kultura – i stvarna i izmaštana, prožeta burnom istorijom koja uznemirava – takođe i stvarna i izmišljena, sukobljavaju se na više od 230 tabli u Kordejevom vanserijskom grafizmu i Macan-Kordej naraciji, koja dotiče kulturu i istoriju upokojene Jugoslavije, provlačeći je kroz najpopularnijeg strip junaka – Teksas Kida, koji ne postoji u realnosti, ali je svet u kome se dešava priča vrlo opipljiv… a onda, pred vratima stoji Teksas Kid… na svoju 50. godišnjicu postojanja, koju Tomislav Brant (očigledno kreiran prema Andriji Mauroviću – Igorovom uzoru) slavi uz fanfare, dok narator, njegov sin Radovan (u Macanovoj priči Domagoj – još jedna Kordejeva omaž čigra, kolegi, prijatelju i mentoru, Radovanu Domagoju Devliću), i ne sanja šta ga čeka, tj. koliko je teško ubiti strip-junaka.

Novi klasik, kako mu već tepaju zadovoljni čitaoci i kritičari, Teksas Kid, moj brat, zapravo je svačiji i ničiji, ali jedno je sigurni – zloban je do srži, pa će Radovan i likovi iz njegovih stripova (Riki Maršal, Savana…) morati da mu se suprotstave, ali pre toga ratni plan u brdima iznad Zagreba… „I to je moje prokletstvo! Štogod da učinim, kakve god nagrade i priznanja da dobijem, uvijek ću za svakoga biti samo sin Tomislava Brandta! Najgore od svega jeste to što njega ne mogu za to okriviti…“, reći će narator na početku svoje priče (bez kraja).

POSVETE: U ovom vrhunski ispripovedanom i izuzetno vizualizovanom grafičkom romanu, Kordej se poigrava sa mnoštvom arhetipskih simbola iz Drugog svetskog rata, vezujući ih za sudbinu Tomislava Branta, prepunu nasilja, gde se on kali i postaje to što jeste, a najviše to što samo on trpi i voli – Tomislav pomaže pri izvlačenju ranjenika na Sutjesci, Tomislav lični Titov kurir na Sutjesci, ranjeni Tomislav u partizanskoj bolnici u Sloveniji, Tomislav sa „Mirkom i Slavkom“ i decom partizanima, zapravo mladim Boškom Buhom, u pozadini dodat Sava Kovačević na konju… Kordej progovara i o fabrikovanju istorije i kolateralnim žrtvama – obešena tela Musolinija i njegove ljubavnice Klare, pronađeni na internetu ranije, navodno civilne žrtve partizanske odmazde, u nekoj varaždinskoj klanici…)

Igor Kordej – hrvatski, jugoslovenski, evropski i globalni autor, koji je radio stripove za najveće svetske izdavače – od Marvela, preko DC komiksa i Dark horsa, do Delkura, brojne magazine i revije u SFRJ, član, između ostalog, poznate grupe strip autora Novi kvadrat, nakon života u Francuskoj i Danskoj, a od 1997. do 2004. i u Kanadi, pa potom u Hrvatskoj i Srbiji, nosilac, između ostalog, i zvanja francuskog Viteza reda umetnosti i književnosti, ovim strip ostvarenjem kanonizuje svoje ime u regionalnim i svetskim okvirima. A, tu kompleksnu priču o odnosu umetnika i njegovog stipovskog sina, i njegovih stvarnih članova familije, naročito pravog sina Radovana, u kojoj Teksas Kid blickrigom preuzima svu očevu ljubav i dezavuiše ostatak porodice, Kordej briljantno odrađuje u kombinaciji crtački tehnika i alatki, koristeći olovku, tuš i pero, darujući na papiru čudesnu sagu o životu i smrti umetnika (umetnosti), i kroz posvete i omaž brojnim delima pop kulture, od filma do stripa. U suštini, to je i prelep vizuelni vremeplov koji slavi i objašnjava odrastanje život u Jugi.