Ponovljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću: Na proveri i zločin i kazna
Tužilaštvo u Hagu izmaštalo je optužbe protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića, poručila je Stanišićeva odbrana, iznoseći završne reči na suđenju dvojici bivših čelnika Resora državne bezbednosti Srbije u vreme ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Hoće li se istorija ponoviti i sudskom odlukom, odnosno odlukom Mehanizma za međunarodne kaznene sudove (MICT), Stanišić i Simatović, posle maratonskog procesa, ostanu na slobodi koja im je izrečena prvostepenom presudom ili će pak ovog puta Tužilaštvo biti ubedljivije, znaće se za dva meseca kad presuda bude izrečena?
Završne reči okončane prošle sedmice u Srbiji nisu izazvale veću pažnju, što se može tumačiti dvojako – presudno je loše mišljenje o Haškom sudu i sledstveno Mehanizmu, ali i uverenje da će Stanišić i Simatović ponovo biti oslobođeni.
Jovica Stanišić je bivši šef RDB-a MUP-a Srbije, a Franko Simatović je osnivač i bivši zapovednik Jedinice za specijalne operacije (JSO) RDB-a. Suđenje njima je poslednje u praksi Haškog suda i Mehanizma kao njegovog sledbenika.
ODBRANA: Odbrana tvrdi, kako su preneli izveštači iz Haga, da su dokazi koje je tužilaštvo izvodilo nedosledni i nepouzdani, a izjave pogrešno ili selektivno tumačene, kako je kazao u završnoj reči Stanišićev branilac Vejn Džordaš.
“Tužilaštvo ne uspeva da dokaže stvarnu vezu s nekim od glavnih učesnika udruženog zločinačkog poduhvata u Hrvatskoj. Čak i na tom osnovu tužilaštvo se oslanja samo na tvrdnje, malo na čemu drugom. Oni znaju da u njihovom iskazu mnogo toga manjka”, rekao je još Džordaš.
Prema njegovim rečima, tužilaštvo nije dokazalo da je Jovica Stanišić komandovao jedinicama koje su počinile zločine nad nesrpskim stanovništvom u Hrvatskoj i BiH u periodu 1991-1995. godine, kao i da nije imao kontrolu nad jedinicama za koje tužilaštvo tvrdi da su počinile zločine – Crvene beretke, Srpska dobrovoljačka garda i Škorpioni.
Slično je nastupio i Vladimir Petrović, Simatovićev branilac: “Ni govora o Simatoviću komandantu, ni govora o Simatoviću planeru, ni govora o Simatoviću strategu koji rukovodi i komanduje ofanzivnim operacijama širokih razmera na prostoru istočne Bosne, ni govora o Simatoviću kako pokušava da ga prikaže tužilac, nastojeći da iskonstruiše osnov za svoje tvrdnje da je Stanišić učestvovao u planiranju i izvršenju akcija u kojima su, prema tužilaštvu, činjeni zločini.”
TUŽILAŠTVO: Tužilaštvo, sa druge strane, traži doživotni zatvor za bivše čelnike RDB. Stanišić i Simatović su optuženi za progon, ubistva, prisilno premeštanje i deportaciju Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH tokom ratova devedesetih: po četiri tačke optužnica ih tereti za zločine protiv čovečnosti i po jednoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.
“Dokazima tužilaštva je, bez ikakve sumnje, utvrđena odgovornost Stanišića i Simatovića. Neizbežan je zaključak da su oni krivi za zločine za koje su optuženi”, rekao je tužilac Daglas Stringer i istakao da su zločini nad “hiljadama žrtava u dve države” počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata: “Cilj je bilo uspostavljanje teritorije sa srpskom dominacijom, nasilnim i trajnim uklanjanjem nesrba s velikih područja u Hrvatskoj i BiH.”
Kako je tužilac kazao, tokom tih operacija, odnosno nasilnog etničkog razdvajanja najmanje “340 hiljada nesrba” je uklonjeno. Na razne načine.
Tužilac Stringer je odbacio navodne insinuacije odbrane da je cilj zločinačkog udruživanja bilo stvaranje Velike Srbije, ali je nedvosmisleno da je poduhvatom rukovodio ondašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, koga je svojevremeno na suđenju svedok bivši britanski ambasador u Beogradu Ajvor Roberts opisao rečima: “Milošević je bio čovek-država, koji je donosio sve odluke.”
Roberts je, podsetimo, u iskazu 2019. Stanišića opisao kao “tajnog agenta CIA” i kao Miloševićevog “zastrašujućeg šefa tajne policije”: “Stanišić je znao gde su tela zakopana.” Osim Miloševića, Stanišića i Simatovića, u zločinačkom udruženju bili su i Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Milan Martić, Goran Hadžić, Milan Babić, Željko Ražnatović…
Stanišić i Simatović su uhapšeni pre 18 godina posle atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića i maja 2003. izručeni Haškom sudu. Pre osam godina prvostepeno su oslobođeni optužbe, ali ta je presuda odlukom Apelacionog veća Haškog tribunala, na žalbu Tužilaštva, poništena decembra 2015, a dve godine kasnije započelo je novo suđenje.
Kao i u prvom suđenju, obojica su se izjasnili kao nevini i na ponovljenom procesu. Završne reči su pratili iz Srbije, pošto su i Stanišić i Simatović na privremenoj slobodi, što je u njihovom slučaju bila česta praksa tokom suđenja, no prvi put se suđenje odvijalo u odsustvu optuženih. To su omogućila pravila sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Tribunala, u slučaju da se optuženi odrekne prava da prisustvuje procesu, a u sudnici ga zastupaju advokati. Prema podacima njegove odbrane, Stanišić je duže od šest godina proveo na privremenoj slobodi, a više od pet godina u pritvoru.
Poslednjih pet svedoka saslušano je početkom septembra 2020, a tokom postupka saslušan je 51 svedok Tužilaštva i 29 svedoka obrane.
Prema optužnici, mnoge od tih zločina počinile su, kao jedinice RDB Srbije, “crvene beretke”, odnosno JSO i Srpska dobrovoljačka garda (SDG) Željka Ražnatovića Arkana. Svedok OFS-023, koji je u Zvorniku bio policajac, potvrdio je kako je Ražnatović Arkan u zauzimanju Bijeljine i Zvornika aprila 1992. učestvovao na poziv Biljane Plavšić, odnosno Srpske demokratske stranke, što je potvrdila i bivša predsednica Republike Srpske lično.
Isti svedok je, međutim, u prvom suđenju Stanišiću i Simatoviću rekao da je Ražnatović “sarađivao sa SDB Srbije”, kao i da mu je, posle akcije u Bijeljini, “Arkan saopštio da je Zvornik sledeći cilj njegove jedinice”, a da su mu kasnije to potvrdili Biljana Plavšić i Radislav Kostić, koji je kao pripadnik RDB kasnije poginuo na ratištu. Po njemu je nazvana baza “crvenih beretki” u Kuli.
Ovo svedočenje može biti odlučujuće, pošto tvrdi da je vođu JSO Milorada Ulemeka Legiju u okolinu Zvornika, neposredno pre sukoba, poslao visoki bezbednosni oficir JNA Neđo Bošković, koji je navodno posredovao i u oslobađanju Ražnatovića u BiH.
Optužnica
Jovicu Stanišića (70) i njegovog pomoćnika Franka Simatovića (71) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH 1991-95. Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i muslimana s velikih dijelova teritorija Hrvatske i BiH radi ostvarivanja srpske dominacije.
Tekst je prenet iz Novog magazina.