Polifonični dnevnik

Piše: Gordana Nonin, Novi magazin

Ovo je četvrti četvrtak u godini. Trideset treći dan zime. Imamo još 343 dana u 2020. A nas šest pišemo knjigu, ne znajući šta će se u njoj događati. Ni ja ne znam šta će pisati na sljedećoj stranici. U tom smislu, čitalac je pametniji od nas koji ovo pišemo – zapisuje Lana Bastašić u svoj dnevnik 23. januara, na samom početku godine u kojoj će njih šestoro, iz različitih perspektiva opisivati ono kroz šta je čitav svet prošao – zbunjenost i frustracije, nepromišljenost i odlučnost, samoću i čežnju za drugima, kao i banalnost i izuzetnost svakodnevnih malih stvari.

Uprkos različitostima autora, ili možda baš zbog njih, ovaj polifonični dnevnik podvlači da smo povezani više nego ikad, da nismo sami u svojoj usamljenosti, strahovima i nadanjima, i da postoji jezički i kulturni prostor koji delimo.

DETEKTOVANJE: Rumena Bužarovska je bila je ona kojoj je zapao mart mesec kad je i na ovim prostorima krenuo da hara virus. Ona prvo beleži, već 3. marta, da je “svjetska panična paranoja stigla i u Makedoniju gdje su se ljudi zbog jedne oboljele žene (od jebene gripe, da ponovimo), koja je kombijem stigla iz Italije masovno prepali da su im ugroženi, ionako bezvrijedni, životi”. Iskrenost Dnevnika… spisateljica je i sama poverovala da je cela situacija preterano paranoična, ali već za nekoliko dana shvata koliko je sve to ozbiljno. Ono što je kod Bužarovske nepogrešivo, kako i očekujemo od ljudi koji stvaraju, a pri tome su intelektualci koji promišljaju svet u kojem žive, to je da ona nepogrešivo, odmah, identifikuje moguće dubinske probleme koji mogu nastati u društvu. Jer, čim je u Makedoniji uveden policijski čas, ona beleži: “Ako me muž ubija batinama ili mi se otac opija u kući i sve nas lijepi za zidove, neću smjeti izaći ni pred kuću. Trebat ću čekati da me izmlati do 6.00 pa da onda smijem izaći, a da me policija ne uhapsi. Ako me uhvati panika i klaustrofobija i ako mi fali zraka, moći ću otići u stanicu da malo dišem u nekoj ćeliji”. To je ona istinska moć svih dobrih dnevnika. Može piscu, u prvim danima da se učini, od svetske pošasti da je običan grip, ali će odmah detektovati suštinske probleme koje novonastala situacija može da prouzrokuje.

DODATNA SVRHA: Setimo se samo Gombroviča čije dnevnike mnogi smatraju najboljim u svetskoj književnosti. I jedan Gombrovič je u jednom danu mogao da zapiše samo jednu rečenicu: “Danas mi je ispala tegla džema” i naravno, vi već zamišljate kako mu je ceo taj dan mogao izgledati, ali će on, na istim tim stranicama ispisati suštinu identiteta svakog pojedinca, pa i to, šta znači biti Poljak.

Evo još primera takvih pasaža u ovoj knjizi. Već krajem marta, Bužarovska piše: “To da osobno stradanje sada nije nešto posebno – mislim da u ovom razdoblju smeta svima. Izgubljeno je to što je osobno i po čemu se ljudi prepoznaju. Obično i u stradanju žele biti posebni. Zato se i pale na to da prvi priopće nekome da je netko preminuo ili da priopće koliko se oni loše osjećaju u odnosu na neki globalni tragični događaj (ja stradam, ja, ne oni koje bombardiraju. Mene gledajte). U ovoj je krizi sve to izbrisano i mislim da to mnogima teško pada.

I na kraju: “Nema ničeg dosadnijeg od dnevnika u karanteni”, zapisala je Rumena aludirajući da u dnevniku “posvuda piše o istim stvarima o kojima i svi drugi pišu, ali onda poentira: “Nikad nismo bili toliko isti u mislima i djelovanju – ili imaš paranoju i strah koji vodi fašizmu, ili imaš strah od fašista i virusa. Tako je to”. Za Nikolu Nikolića, dobra stvar sa dnevnikom je ta “što donosi neku dodatnu svrhu”.

UPRKOS BLOKADAMA: Možda je i bilo “dosadno” pisati dnevnik u karantinu, ali čitati ga, svakako nije. Ova knjiga može vas podsetiti na jednu izuzetno važnu knjigu iz 1990-ih. Ne radi se o dnevnicima, već o epistolarnoj književnosti, kad su se Rada Iveković, Biljana Jovanović, Maruša Krese i Radmila Lazić počele dopisivati sredinom 1991. I tako imamo dokument o početku rata u zemlji. Knjigu njihove prepiske Vjetar ide na jug i obrće se na sjever objavio je 1994, u ediciji Apatridi, tadašnji Samizdat B92. “Ova knjiga nastala je od pisama faksiranih između Ljubljane, Berlina, Beograda i Pariza… od početka juna 1991, do kraja novembra 1992. godine, uprkos svim blokadama”, zapisale su one.

Sada, posle tri decenije, imamo knjigu dnevnika jer su se šestoro pisaca iz šest država, nastalih nakon rata kojem su svedočile one četiri autorke, dogovorili da pišu dnevnik, upravo te 2020. Dobili smo neprocenljivo čitalačko blago jer, nešto što nam se svima dešavalo, osvetljeno je iz pera šest nadasve talentovanih pisaca.

A kako se završava dnevnik: “Povijest bilježi katastrofe nakon kojih slijedi neobuzdano veselje preživjelih. Ali nismo još tamo. Niti približno nismo još tamo. Tu je samo 2021. godina i teško je reći što slijedi”, stavila je tačku na 2020. Dijana Matković iz Slovenije koja je u novu godinu ušla s prekršajem jer je uprkos policijskom času istrčala na ulicu. “MORAM u ponoć istrčati van, u sloooboduuu”…

Što bi zapisao Nikola Nikolić: “Trebaće nam vremena da ponovo ovladamo slobodom”.

Autori

Lana Bastašić (Zagreb, 1986) objavila je tri zbirke kratkih priča, knjigu priča za decu, zbirku poezije i roman Uhvati zeca (2018), za koji je dobila Evropsku nagradu za književnost 2020: Luiza Bouharaoua (Split, 1985), spisateljica, prevoditeljka i osnivačica udruženja Skribonauti, objavila je zbirku priča i uredila kolaborativnu zbirku priča zatvorenica Ženske kaznionice u Požegi i savremenih spisateljica Nastavi priču (2020); Rumena Bužarovska (Skoplje, 1981) objavila je četiri zbirke priča, kao i studiju O smešnom: Teorije humora kroz prizme kratke priče (2012). Koautorka je večeri pripovedanja ženskih priča PičPrič; Danilo Lučić (Beograd, 1984) autor je dve zbirke pesama, kao i zbirke priča. Urednik je portala za književnost i kulturu glif.rs; Dijana Matković (Ljubljana, 1984), spisateljica, novinarka i urednica, objavila je zbirku priča i esejistički roman. Osnovala je i uređivala časopise Airbeletrina i Državljanska odgovornost, a trenutno je urednica levičarskog portala Disenz: Nikola Nikolić (Podgorica, 1989) objavio je tri romana i zbirku priča. Autor je serijala razgovora s piscima iz regiona na portalu Kombinat.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.