Pet minuta sa Sarom el Sarag

Izvor: Novi magazin

Prvo su privedeni i osuđeni Ivan Bjelić, Nikola Ristić i Jevđenije Julijan Dimitrijević, ekspresno osuđeni, pa je presuda ukinuta.

Protiv njih je pokrenut prekršajni postupak, ali kolege su odmah uložile žalbu na presudu. Tog dana kada su pušteni iz zatvora u Padinskoj Skeli, u stan u Beogradu devojke jednog dečka iz kraljevačkog Lokalnog fronta nekoliko inspektora u civilu je ušlo i odveli su ga na informativni razgovor. Govorim o onome što znam iz prve ruke i hronološki. Dozvoljeno mu je da se javi devojci i da koristi mobilni telefon, ali nije smeo da kaže gde se nalazi. Kad sam od njegovog brata dobila punomoćje za zastupanje, zvala sam ga neprestano i na kraju se javio i rekao mi gde je. Dogovoreno je da po kolegu i mene siđe inspektor u civilu, ali nije se pojavio i njega su kao građanina saslušali bez nas. Čudno da je reč bila o lomljenju izloga u Novom Sadu 10. avgusta, kad je on kao aktivista bio na protestu u Beogradu, a zanimljivo je da je čekana policija iz Novog Sada da mu objasni o čemu se radi!

Zamena identiteta, navodno?

Da, ali čudno je, prvo što ne možete da kažete gde ste. Prostorije UKP jesu u Palati Srbije, ali bilo je radno vreme. Školski su ga držali četiri sata i pušten je, bili su ljubazni. On je, zapravo, tog dana kada su trojica aktivista pušteni iz Padinske Skele sa drugima pokušavao da sazna šta je s njima i posle Prokopa je išao u Pionirski park, pa ispred Policijske uprave 29. novembar. Dalje, 17. avgusta smo imali privođenje Zorane Crnojević, žene u petom mesecu trudnoće…

Vršac?

Da. Ona jeste aktivistkinja, ali zbog trudnoće se povukla iz ovih aktivnih protesta. To je ta druga grupa ljudi koji su administratori na mrežama. Zorani su uzeli mobilni telefon, rekli da ide na razgovor deset minuta, ali držali su je četiri sata. Ona je u Vršcu poznata kao aktivistkinja, njoj svakog dana „navijači“ stoje ispod prozora i viču, i konstantno je pod nekom vrstom terora. Ona to prijavljuje, policija ponekad dođe…

Istog dana u Beogradu su ostavili poziv Predragu Žuniću da se javi policiji 19. avgusta na razgovor u svojstvu građanina. Pitali su ga da li je kao administrator grupe pozivao na blokade i uvidom u FB-profil je utvrđeno da nije. Kada sam ih pitala da li idemo na pretres stana, rekli su mi da zavisi od razgovora, a onda su uručili naredbu za pretres iz koje se vidi da je izdata 17. avgusta, kad je i pozvan da dâ izjavu u svojstvu građanina, čime mu automatski prestaje taj status.

Po kom osnovu se određuje pretres stana?

Po nalogu sudije za prethodni postupak, zbog podstrekivanja na rušenje ustavnog poretka i udruživanje radi rušenja ustavnog poretka.

Presuda Bjeliću, Ristiću i Dimitrijeviću je poništena, rečeno je da će se prekršajni postupak ponoviti, ali mene interesuje da li je moguće i krivično gonjenje? I mogu li se voditi dva postupaka, prekršajni i krivični?

Njima su stavili na teret drsko ponašanje, što ne postoji kao kvalifikacija krivičnog dela, ali može se pokrenuti i krivični postupak protiv njih; videćemo za koju će se formu tužilaštvo odlučiti. Zavisi da li će u telefonima i kompjuterima nešto naći i kvalifikovati ih kao grupu. Da su u pritvoru, tužilaštvo bi imalo šest meseci za podizanje optužnice, zato su svi napolju. Ovako tužilaštvo nakon veštačenja telefona i laptopova i provere dokaza ima vremena da upakuje predmet.

Zašto im oduzimaju telefone?

Ovoj trojici koji su privedeni na Prokopu telefoni su uzeti da navodno ne bi uticali na svedoke. Žuniću je mobilni oduzet tek kad je uručena naredba za pretres stana u kojem je nađen laptop.

Pomenuli smo različite statuse osumnjičenih, protiv ove trojice sledeće godine u ovo vreme može biti aktiviran krivični postupak mada nije jasno zašto veštačenje telefona toliko traje… O čemu je reč?

Može, to je zastrašivanje. Prva etapa u zastrašivanju je nasumično biranje aktivista kojima će da se pretresaju stanovi i oduzimaju telefoni i kompjuteri, druga je da budu u stalnom strahu hoće li se nešto preduzeti ili ne. To je malo represivniji pokušaj zastrašivanja i zbog toga je dobar ovaj pritisak javnosti. Vi imate pravo na kritičko mišljenje, nije rušenje ustavnog poretka ako vi po mrežama delite nešto sa čime se slažete, to ne znači da ste idejni tvorac, organizator. Rušenje ustavnog poretka podrazumeva napad na najviše državne organe, što se nije desilo ni na blokadama, podrazumeva i narušavanje teritorijalne celine Republike, ali čak i da se dese blokade, ne vidim kako se narušava ustavni poredak. Nema napada na državne organe i institucije, železnica nije državna institucija, nije ti ni auto-put. Ima i deo koji kaže „ukoliko nastane šteta veća od 200.000 dinara“. Kako ćete utvrditi štetu? Sve je vrlo klizavo, ali ovlašćenja tužilaštva i sudova su takva da može biti zloupotrebe jer dok vi dokažete da nije reč o tome, proći će mnogo vremena.

Šta nam to govori o pravnoj sigurnosti građana i jednakom postupanju pred organima gonjenja? 

Jednakosti nema, šta je sa grupama navijača koje su bile na Prokopu i drugim grupama koje napadaju građane, da li su oni privođeni i da li su percipirani kao aktivisti koji su branili svoje Ustavom utvrđeno pravo na slobodu kretanja. Ima građana koji se tokom protesta bune što ne mogu negde da stignu, ali zašto to ne rade kad su kontramitinzi? Dvostruki su aršini; građani koji protestuju protiv rudarenja bore se za vazduh, zemlju i vodu, zašto se tužilaštvo ne usmeri i na one koji ih sputavaju da izraze svoje nezadovoljstvo. Dakle, postoji izražena pravna nesigurnost.

U ponedeljak je u Prijepolju održana protestna vožnja. Ne bih da inspirišemo tužilaštvo, ali može li i ona biti predmet njihovog interesovanja i kako?

Ne može, kao ni sam vizual koji je podeljen s natpisom „blokada Srbije“. Hoće li blokada biti prelaženje pešačkog prelaza kao svojevremeno u Topoli, usporena vožnja auto-putevima… Prijepolje je to fantastično uradilo, ako je ograničenje 40 kilometara, vas niko ne može sprečiti da vozite sporije.

Što radi svaka svadbena povorka, da ne pominjemo kolone koje slave razne pobede…

I voze 140 na sat!

Vi ste građanska aktivistkinja, šira javnost vas je upoznala na protestu za zaštitu tužiteljki. Imate li prognozu šta će se dešavati.

Aktivna sam od 2014, kada je bio advokatski protest protiv zakona o notarima, ali ja i svoj posao shvatam kao aktivizam i mislim da sve ljude sa integritetom kao tužiteljke treba javno podržati. Mislim da se protestima jača pravda i sprečava mogućnost da vlast uzvrati bumerangom. Vređanje nije strategija već je to samo argumentacija i pažljivo praćenje u ukazivanje na to gde vlast greši. Mora se voditi računa i o posledicama koje mogu nastupiti i sve mora biti u skladu sa zakonom jer je sila u rukama vlasti. Prostora za pametno postupanje ima, pitanje je postoji li volja ili ne.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.