Pet minuta sa: Šaipom Kamberijem

U vreme kad ovaj broj Novog magazina bude pred čitaocima, znaće se odluka Opštinske izborne komisije u Bujanovcu po prigovoru liste „Albanska demokratska alternativa – ALTERNATIVA DEMOKRATIKE SHQIPTARE – LUGINA E BASHKUAR“, koju predvodi Šaip Kamberi. Ukoliko OIK ili po žalbi RIK usvoje prigovor, u Velikom Trnovcu će se četvrti put glasati. Ukoliko komisije ne prihvate prigovor, praktično će Albanci u Srbiji ostati bez predstavnika u Narodnoj skupštini. Šta se događa na jugu, a šta u prestonici, gde se donose sve političke odluke, razgovaramo s Kamberijem, jednim od najagilnijih i retkih zaista opozicionih poslanika u još aktuelnom sazivu.

Danas je predsednik Srbije položio zakletvu za drugi mandat. Pred starim skupštinskim sazivom. Jeste li bili u Beogradu?

Ne, nas Albance vlast očito ne želi u parlamentu, pa nema potrebe da idemo zbog protokola. Na ovim izborima još nisam dobio mandat.

Podneli ste prigovor na treće glasanje u Velikom Trnovcu. Šta je osnova i očekujete li novi izborni krug? I žalbu Socijalističke partije Srbije, koja se s vama bori za jedno poslaničko mesto?

U ponedeljak uveče je istekao rok i mi smo podneli prigovor, razlog je isti kao i za 28. maj. Ne znamo hoće li se socijalisti opet žaliti ako OIK usvoji naš prigovor, a ako nam odbiju prigovor, mi ćemo se žaliti Republičkoj izbornoj komisiji, pa posle Upravnom sudu.

Nedostajalo vam je 12 glasova. Kako je to moguće da u Bujanovcu ne osvojite dovoljno glasova iako su birači bili podeljeni između dve liste Albanaca?

Precizno, nedostajalo nam je 13 glasova, a više je faktora uticalo na rezultate. Dve liste su samo jedan od faktora, drugi važniji je da su bili parlamentarni izbori bez lokalnih, za koje su građani više zainteresovani. Takođe, ukupna izlaznost bila je nešto veća nego obično, što je diglo taj prirodni prag za manjine.

Inače, ovde se republički izbori godinama, praktično, tradicionalno bojkotuju, ali u ova tri kruga, kako kažete, mi smo na granici, veliko je interesovanje. Zamislite da se u Beogradu tri puta ponovi glasanje koliko bi ljudi izašlo iako SNS određuje „izlaznost“! Kod nas je samo 50, 60 glasova manje nego u prva dva glasanja.

Mi smo spremni i za četvrto glasanje iako je vlast posebno zainteresovana da ja ne budem u parlamentu, pa su našli šest Albanaca da glasaju za SNS, deset da ponište listiće.

Insistirate na tome da ste nepoželjni u parlamentu. Zašto ste u tom položaju iako ste vrlo argumentovano nastupali?

Pitanje je bolje uputiti njima! Protiv mene se vodi prava hajka, verujem da nisam poželjan zbog pitanja koja sam otvarao, govorio sam u parlamentu o onome što sam smatrao važnim, bez obzira na to hoće li neko biti zadovoljan ili ne. Teška politička pitanja koja stoje pred ovom državom moraju biti postavljena javno u parlamentu, mada se vlast pokazala nespremnom da na njih odgovora. Mislim na glorifikaciju ratnih zločina i zločinaca, pravosuđe, slobodu medija, sva pitanja koja sam pokretao, a bez odgovora na njih nema napretka. Nije bilo sluha, a vidim da će sada morati sami da ih otvaraju.

Zbog čega većina koja to zna nije htela da vas čuje?

Upravo tako – nisu hteli da čuju i pre rata u Ukrajini. Pretpostavljam da je razlog to što je Srbija na dva, ne na dva već na tri koloseka – Rusija, Kina i SAD-EU – i zbog velikog uticaja ruskog faktora nisu bili spremni da ta pitanja razmatraju u parlamentu. Ali vrag je odneo šalu i moraće; žao mi je ako ne budem deo tog parlamenta da im kažem da sam na vreme otvorio pitanja i da je bilo bolje da su ih čuli.

Bez obzira na to da li ćete opet biti poslanik, problemi albanske nacionalne manjine su tu, šta je glavno?

Za mene je ključno pitanje ravnopravnosti u državnim institucijama, koja nam pripada po zakonu i Ustavu, ali u njima nema dovoljno zaposlenih Albanaca.

Da li bi zakon po makedonskom modelu bio odgovarajući za taj problem?

Ima više modela, ali nama Ustav već taksativno omogućava tu vrstu zastupljenosti proporcionalno broju stanovnika.

Pomenuli ste bojkot izbora, ali Albanci bojkotuju i popis iako im brojnost donosi prednosti i niz pogodnosti. Hoćete li uoči novog popisa nešto učiniti da se ne ponavlja i ta „tradicija“?

Vidim zainteresovanost nekih ministarstava i Republičkog zavoda za statistiku da se Albanci uključe u popis, što je dobro, ali opet imamo paradoks; na jednoj strani nas ne žele u parlamentu, a na drugoj žele nas kao brojeve. Statistički smo poželjni, ali kao političko biće ne, čak ni u predstavničkom domu, gde bi po pravilima demokratije svaka manjina morala biti predstavljena. Znate da u parlamentima susednih zemalja ima unapred obezbeđenih mesta za manjine, kod nas ne. Kako će politički nastupiti albanska zajednica, pitanje je o kojem se moramo dogovoriti unutar naše zajednice.

I hoćete li se dogovoriti, da ne bude opet kao na izborima rasipanja glasova i ljudi?

Mislim da bez obzira na trzavice koje postoje, kada ima više stranaka o osnovnim političkim pitanjima uvek smo imali jedinstvene stavove, počev od zahteva u sedam tačaka, što je ključni dokument upućen Vladi Srbije.

Ali svih sedam tačaka je i dalje otvoreno, ako se ne varam, a od njihovog formulisanja je prošlo dve decenije?

Da, s malim pomakom u vidu nekoliko udžbenika za osnovne škole – što sam srdačno pozdravio, ali bilo bi neozbiljno da se time pokrivamo. Sve ostalo je nerešeno, a ako se zadovoljimo sitnim pomacima, može se protumačiti kao da smo zadovoljni. Mislim da nije bilo dovoljno napora države Srbije da se reše ta pitanja, ali ni međunarodne zajednice, pre svega EU, koja i dalje očekuje da sve bude rešeno u dijalogu Beograda i Prištine.

Vi ste percipirani kao političar koji priznaje nezavisnost Kosova.

Uopšte nije bitno šta ja mislim, bitna je realnost, bez obzira na to što svi državni zvaničnici govore drugačije. Ali oni su s Kosovom potpisali nekoliko obavezujućih sporazuma, nezavisnost je podržalo sto država, među njima 22 iz EU, gde Srbija želi da bude član, i jedina supersila Amerika. Ta se realnost ne može pobiti; ja razumem brigu srpske države za Srbe na Kosovu, i treba da zbrine taj narod, ali to ne menja realnost.

Napokon, moram da vas pitam da li je potrebno uvesti sankcije Rusiji?

Nemam dileme da Srbija treba da bude deo Evropske unije, a ako i Srbija to želi, onda mora da se usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. To je i u zahtevima koji se moraju poštovati, ne možete vi samo tražiti i očekivati evropske pare, ali ne zadovoljavati standarde koji se postavljaju.

Dakle, sankcije Rusiji – da.

Izvor: Novi magazin.