Pet minuta sa Nikitom Milivojevićem: Više sa osmehom ispod maski

Šekspir festival je 2014, prema listi agencije Beta, proglašen za jedan od deset najznačajnijih događaja u kulturi Srbije, a već sledeće godine postaje deo Evropske mreže Šekspir festivala. Gostovanjem čuvenog teatra Glob iz Londona otvoren je festival pre četiri godine, kao i pismom jednog od najznačajnijih reditelja 20. veka Pitera Bruka koje je tada upućeno festivalu. Najveću posećenost, Festival u Čortanovcima imao je pre dve godine, s rekordnom posetom od 3.000 gledalaca. Gosti Šekspir festivala u Srbiji bila su pozorišta iz Velike Britanije, Francuske, SAD, Grčke, Gruzije, Belorusije, Irana, Indije, Portugala, Makedonije, Slovenije, Kine, Nemačke, Hrvatske…

Dočekali smo, zajedno s njim, da ovogodišnji 7. po redu Šekspir festival bude poseban po mnogo čemu. Festival je završen sinoć posebnim događajem “Moj Šekspir”, urađenim po Milivojevićevom konceptu. Radi se o svojevrsnoj improvizaciji u kojoj naši poznati glumci pred publiku iznose ono što je “njihov” Šekspir, smeštajući najvećeg dramskog pisca u sadašnjost i pomažući nam da Šekspira upoznamo kroz dogodovštine iza scene i iskustva koja su stekli nastupajući u Šekspirovim dramama.

O Šekspiru u doba korone i kakav je koncept Festivala zamislio za ovo čudno vreme za pozorište i kulturu, Nikita Milivojević govori za Novi magazin. Da je bio u pravu da je publika željna veselja i smeha, potvrdilo se tokom svih večeri Festivala jer se na plato “Vile Stanković” u Čortanovcima pred svaku predstavu donosilo još stolica.

*Da li je bilo teško koncipirati ovogodišnji program za Šekspir festival, s obzirom na to da je on od samog osnivanja imao međunarodni karakter?

Odmah smo znali da to ove godine neće biti moguće. Kao i većina festivala, unapred planirani program prebacili smo za narednu godinu. A kada sam počeo da razmišljam o tome šta i kako ove godine, kada se videlo da se ipak mogu održavati događaji na otvorenom u manjem obimu, nije me napuštala misao da ljudima na lice treba vratiti osmeh, posle zaista teškog perioda u kojem je ceo svet u iskušenju.

*I odlučili ste se za komedije…

Da, sagledao sam da zaista u domaćoj produkciji imamo nekoliko sjajnih Šekspirovih komedija. Kada me je naš dizajner pitao kako da ove godine koncipira plakat, samo sam mu rekao da ne stavlja masku Vilijemu Šekspiru na lice. I on je, zbog naše ideje da ove godine zaista treba razgaliti ljude, te su u repertoar Festivala uvršćene Šekspirove komedije, uradio plakat na kojem nam Šekspir namiguje.

*Slogan festivala je bukvalno smišljen pred samo izdanje, na konferenciji za novinare…

Da, Sonja Marić iz UNIQA osiguranja, koje je partner s nama od prvog dana, podsetila nas je na reči koje je sam Šekspir rekao: da je vera u radost gotovo ista kao i sama radost. Znači, moramo verovati u radost.

*Pored komedije “Kako vam drago”, koja je, po vašem konceptu,  premijerno izvedena prošle godine na džez festivalu u Nišu, koje je Šekspirove komedije publika imala priliku da vidi?

Romantična komedija “Kako vam drago” plod je saradnje Narodnog pozorišta u Nišu, Kruševačkog pozorišta i Internacionalnog Nišville Jazz festivala. Ova romantična komedija govori o mladiću i devojci koji su proterani iz svojih domova, pa su sa svojim pratnjama rešili da u šumi potraže novi dom. Kroz priču o sukobu zavađene braće Šekspir promoviše ljudske vrednosti, poput bratske ljubavi, tolerancije i zajedništva, gde svaki problem biva prevaziđen, a negativni likovi se preobraze u dobre najveličanstvenijom od svih čarolija – iskrenom ljubavlju.

Publika je gledala i  “Dva viteza iz Verone” Šabačkog pozorišta rediteljke Mije Knežević, dramu Toma Stoparda o dvojici sporednih likova iz Šekspirovog Hamleta “Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi” Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu u režiji Igora Pavlovića.

*Sada kada je Festival završen, kada je bilo očigledno da je publika i više nego zadovoljna, jeste li vi zadovoljni svojom procenom da je ljudima do veselja?

Prezadovoljan sam. Videlo se koliko im je do smeha, da ima više osmeha pod tim maskama koje nas štite u zdravstvenom smislu. Ali osmeh nam štiti dušu.

*Ono što je ostavilo zaista sjajan utisak na publiku jeste samo otvaranje Festivala, koje je bilo posvećeno Ludvigu van Betovenu, čija se 250. godina od rođenja obeležava i u svetu.

“Betoven i Šekspir” u izvođenju Gudačkog kvarteta Beogradske filharmonije nesvakidašnji je spoj dvojice umetničkih velikana. Manje je poznato da je Betoven upravo u Šekspiru nalazio inspiraciju za mnoga svoja dela, posebno za gudačke kvartete, a kroz uvertiru za “Koriolana” i “Buru” direktno se odužio svom umetničkom idolu.

Dakle, samo je naizgled neobično jer je u pitanju pozorišni festival. Ipak, program koji je izveden razotkriva kratkotrajnu misteriju – “Betoven i Šekspir”, spojeni, kako i sam naziv programa upućuje, ostvarili su vezu zahvaljujući Betovenovom velikom interesovanju za Šekspirovo delo, u kojem je nalazio mnogobrojne inspiracije. Meni je posebno drago što smo u Srbiji baš na ovom festivalu i mi obeležili ovako značajnu godišnjicu.

*A da se različite vrste umetnosti prepliću, bilo je jasno kada je te večeri izvedena i muzika iz filma “Šindlerova lista”…

Gudački kvartet Beogradske filharmonije izveo je zaista sjajan program. Između ostalih, i  Betovenov gudački kvartet u F-duru, poslednje veliko delo muzičkog genija. Bilo je izuzetno i zato što je sve to bilo praćeno nadasve interesantnim pričama Aleksandra Latkovića, koji je publici na šarmantan način približio život, stvaranje i poruke dela koja su izvodili. Latković je na kraju, spomenuvši neizostavno Antona Šindlera, Betovenovog prvog biografa kome smo veoma zahvalni na svim zabeleženim pojedinostima Ludvigovog života i rada, napravio finu paralelu sa Oskarom Šindlerom. Gudački kvartet je tada izveo temu iz filma “Šindlerova lista” kompozitora Džona Vilijemsa.

*Sećate se, još kada je počinjao Šekspir festival pre sedam godina rekli ste da vam je san da se na festivalu odigra svih 37 Šekspirovih predstava?

Da, tome bi trebalo težiti. Bilo bi to zaista sjajno. “Mi smo građa od koje se prave snovi, i naš mali život nam je snom zaokružen”, da citiram jednu od najlepših rečenica koja se nalazi u Šekspirovoj “Buri”. Sada smo negde na pola puta. Sa izvedenim ovogodišnjim komedijama, mislim da je na festivalu izvedeno oko pola Šekspirovih komada, a ja nemam ništa protiv i da bude različitih izvođenja jednih te istih dela. Sve je to Šekspir.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.