Pet minuta sa Milošem Grabundžijom: Penzioneri su danas najugroženiji

*Kako penzioneri sastavljaju kraj s krajem?

Penzioneri su danas najranjivija populacija u našem društvu, o kojoj se evidentno ne vodi dovoljno računa.

Tačno je da prosečna penzija u Srbiji iznosi 27.775 dinara, ali podaci zvanične statistike ne uključuju ili ne obrađuju sve potrebne parametre. Od ukupnog broja penzionera – koji je promenljiv iz meseca u mesec – a generalno je to približno 1,7 miliona penzionisanih, približno 960.000 mesečno prima manje od 25.000 dinara. Još strašnije zvuči podatak da više od 300.000 njih prima penziju manju od tzv. najniže, koja iznosi 13.611 dinara.

Pitanje je kako penzioneri mogu preživeti??? To samo oni znaju jer jedan mesec plate račune za komunalne usluge i nemaju za hranu i lekove, a narednog meseca kupe lekove, a za račune i hranu pozajmljuju od komšija, prijatelja ili dece, ako su u Srbiji i ako su zaposlena. Lekove uzimaju na “crtu” kod apoteka koje im veruju, a to, naravno, nije tako često.

Penzioner danas ne sme ni pomisliti na nekakve kulturne potrebe. Kada bi i poželeo da ode na pozorišnu predstavu ili na neki koncert, onda bi lakše napravio pozorište u svojoj kući sa bračnim drugom, ako ga ima, ili s komšijama u kućnoj atmosferi.

Penzioneri nemaju novac za obnovu garderobe jer to zahteva mnogo novca. Zbog toga najviše posećuju tzv. buvljake i kupuju polovnu i jeftinu robu ili neke delove garderobe traže od dece koja rade i žive sa svojim porodicama.

Ukratko, biti penzioner u Srbiji danas znači da živiš ispod svakog egzistencijalnog minimuma. Tome svedoči i podatak da je prosečna penzija od 2013, kada je iznosila 23.947 dinara, do danas porasla svega 3.828 dinara!

*Predsednik Republike Aleksandar Vučić najavio je sredinom septembra da će prva penzija u 2021. prosečno biti povećana šest procenata. Može li to povećanje značajnije da poboljša životni standard prosečnog penzionera?

Povodom najavljenog povećanja penzija u 2021. mišljenja sam da pominjanih 5,9 procenata nije zanemarljivo, ali smatram da bi država morala obezbediti dodatna sredstva za uvođenje redovnog, stalnog “nacionalnog dodatka” za penzionere s nižim primanjima od prosečne penzije. To, ponavljam, treba da budu stalna i redovna mesečna primanja kao pomoć najugroženijim penzionerima.

Podvlačim i to da za takav dodatak novac treba obezbediti iz budžeta, a nikako iz Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja. Na taj način bi se pravednije pomoglo penzionisanim osobama s manjim penzijama, što bi pozitivno uticalo na veoma nizak životni standard najstarije populacije.

Inače, treba reći da su sve vlade, ne samo ova, vodile pogrešnu politiku prema penzionerima. Niko se nije potrudio da se trajno regulišu prihodi Fonda PIO. Pored toga, dozvolili su da poslodavac može da isplati zarade, a da ne uplati doprinose, čime je dodatno ugrožen PIO fond. Čak ni strani investitori, koji dobiju ogromne subvencije za radna mesta, ne uplaćuju doprinose svojim radnicima.

*Vaš sindikat uporno zahteva da država vrati ono što je uzela penzionerima umanjenjem penzija u trajanju od bezmalo četiri godine. Verujete li da ćete u tome uspeti?

Čvrst stav Sindikata penzionera “Nezavisnost” je da je država dužna da vrati penzionerima novac koji im je oduzela umanjenjem koje je grajalo punih 47 meseci. U tom periodu vlast je od približno 750.000 penzionera kojima su umanjene penzije oduzela ukupno skoro milijardu evra. Vlada i parlament imaju ustavnu obavezu da s poštenom namerom pod hitno donesu zakon leks specijalis kojim će biti regulisana obaveza države, način i rok u kojem će se penzionerima vratiti ono što im je na silu oduzeto umanjenjem penzija. Samo tako bi Srbija postala država svih građana, bez diskriminacije. Ako je država mogla poslednjih godina da isplati milijarde evra za pokrivanje dugova propalih firmi, subvencije stranim investitorima i za razne druge neracionalne ili nepotrebne troškove, morala bi penzionerima da vrati oteti novac.

Zbog otimanja penzija naš sindikat se dva puta bezuspešno žalio Ustavnom sudu, tražeći da se ta odluka poništi jer je neustavna. Shvatili smo da je Ustavni sud politički i nepošten sud, koji se ne meša u svoj posao. U Ustavu Srbije u članu 70 piše da penziju niko ne može otuđiti. Borićemo se i dalje, ne možemo se pomiriti s tom nepravdom. Tim pre što su penzioneri najviše oštećena i ugrožena kategorija društva. Takođe, država bi trebalo da penzionerima nadoknadi i iznos za koji su oštećeni tako što nije vršeno usklađivanje penzija dva puta godišnje – svakog 1. aprila i svakog 1. oktobra, kako je predviđeno zakonom. Takvim postupcima Vlada Republike Srbije oštetila je sve penzionere, kako one koji su primali niže penzije od 25.000 dinara tako i one čije su penzije bile veće.

*Smatrate li realnim cilj aktuelne vlasti da 2025. prosečna penzija u Srbiji dostigne vrednost od 400 evra?

Smatram da bi prosečna penzija danas u Srbiji trebalo da iznosi 60 odsto od prosečne plate, koja sada, prema zvaničnim podacima, iznosi oko 60.000 dinara. Mislim da Vlada nije iskrena kada je reč o cilju da 2025. prosečna penzija dostigne vrednost 400 evra jer, da je iskrena, onda bi pre toga morala da vrati penzionerima ono što im je nezakonito otela. Kada bi Vlada imala iskrenu nameru da poveća penzije, ona bi bar iskazala dobru volju tako što bi za početak makar evidentirala taj dug prema penzionerima.

Pored toga, Vlada bi, da je iskrena i dobronamerna, otpočela istinski dijalog s penzionerskim organizacijama kako bi se napravila nacionalna strategija o položaju starijih i načinima rešavanja problema te populacije. Takođe, trebalo bi osnovati nacionalno veće za brigu o problemima starijih lica i penzionerskih organizacija, uključujući domove za smeštaj starijih i klubove penzionera. Potrebno je regulisati i mogućnost zapošljavanja osoba koje su sposobne da rade nakon penzionisanja, kao što su inženjeri, lekari, informatičari, majstori raznih struka i druga zanimanja.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.