Pet minuta sa Juditom Popović

22. July 2022.
Dve sedmice nas dele od odluke Regulatornog tela za elektronske medije (REM) o tome koja će televizija – i radiji – u narednom osmogodišnjem ciklusu imati pravo da koriste tzv. nacionalne frekvencije.
Juditom Popović. Foto: Medija centar Beograd

Izvor: Novi magazin

Reč je, kao i svuda u svetu, o nacionalnom dobru koje su poslednju deceniju i po izrabljivale četiri medijske kuće kojima bi teško palo da ostanu bez izvora prihoda koje crpu iz pozicije koju imaju na tržištu. U Savetu za REM ovih dana, dok su predstavnici 14 televizija koje su se prijavile na Konkurs REM-a (tj. Srbije) nadmetali da pokažu koliko su fini i bace malo pepela po sebi, jedina koja je imala ozbiljna pitanja bila je Judita Popović, članica REM-a, kojoj nije bio problem da se sukobi, verbalno naravno, kroz pitanja, ni sa kandidatima, a ni sa kolegama/icama iz Saveta, posebno predsednicom Saveta REM-a Oliverom Zekić.

Nije nimalo fer pitati gospođu Popović hoće li i kako glasati posle obilaska prostorija svih kandidatskih televizija. Još je manje duhovito pitati je kako se oseća u REM-u, u kojem je jedini drugačiji glas, pa zato pitanje kako se osećala posle predstavljanja 14 televizija i sedam radija.

„Moj utisak je da se mnogo obećava u elaboratima i sve bi to bilo u redu da nema iskustva s radom nekih pružalaca medijskih usluga. Pritom niko od njih ne može dati čvrstu garanciju da će zaista poštovati ono što nude u elaboratu. Imamo samo obećanja“, kaže Judita Popović za Novi magazin.

Ovo može delovati suprotno vašim javnim istupima. Dakle, šta to konkretno znači?

Znači da sam zadovoljna elaboratima, ali bilo bi dobro da se oni i ostvare. Neke se televizije bave svim i svačim, a sad obećavaju informativni program i drugačiju šemu. To je miš-maš priča, a znamo da nisu ispunjavali programske obaveze. Osim Pinka, koji konkuriše sa još jednom televizijom specijalizovanom za informativni program „Vesti“, sve ostale žele iste programske sadržaje kao i dosad.

Ove koje su imale frekvenciju?

Da.

Pitala sam vas za utisak, a sad imam utisak da ste posle svega ustravljeni. Od ponude!

Ja sam u REM-u od 2019. i svašta sam doživela, baš svašta, i ništa me ne može iznenaditi, daleko bilo da sam uplašena ili ustravljena…

Nisam bila jasna, ne da se plašite za svoju sigurnost nego, mislila sam, ustravljeni od programa koji nam se nude! Šta nas čeka!

Znate šta, sve je moguće. Srbija je jedno poprilično devastirano, oštećeno i nikad se ne za kad će ljudima da dozlogrdi sve ono što se radi i kažu: „Hajde, dosta je bilo,!“

Jedan od mojih ciljeva, ozbiljnih razloga zbog kojih još sedim u REM-u, jeste da na neki način edukujem javnost i pokažem da jedan usamljeni čovek može javno da se bori za opšta načela. Za mene je to jedna važna poruka; zakoni su takvi kakvi su, ne poštuju ih ni pružaoci usluga ni regulator u ovom slučaju, odredbe su obavezujuće i šta ćemo sad? To je neka vrsta edukacije, ali više poruka da baš nema razloga da uvek budemo oportunisti i biramo neki lakši put, da odustanemo i da se predamo. Put predaje, luzerstva, jadikovki … I kao što je na meni odgovornost kao članici REM-a, svako od nas snosi odgovornost za to što institucije ne rade svoj posao.

Mislim da i javnost snosi veliku odgovornost. Regulacija medijske scene je strašna, užasno je važna jer od nje zavisi u kojoj meri će se ovo društvo demokratizovati.

Nastavićemo o Konkursu, ali zbog čega su ljudi postali oportuni, da skratim pitanje?

Nije to od juče ni od pre godinu-dve, to je već dugi vremenski period kroz koji je ovo društvo prolazilo, uključujući i strašne ratne devedesete kad su se ljudi borili da prežive i sačuvaju živu glavu, kad smo mnogo osiromašili kao društvo. Ali ne samo ekonomski nego u svakom pogledu; i kulturološki i na sve druge načine. Tada smo videli da najgori među nama mogu da isplivaju i da nas vode…

Snalažljivi, kao se kaže?

Apsolutno. Oni su loša paradigma Darvinove teorije da najjači preživljavaju, a posebno je nestala srednja klasa koja je oslonac društva, opstanka i razvoja. Digli su se neki ljudi iz velikih dubina do vrtoglavih visina u pogledu bogatstva i moći, uz naše zabezeknuto i nemo posmatranje. Onda su ljudi shvatili „da ja gledam svoj stan, život, kako ću najbolje da se snađem…“

 

Ovu teoriju društva teško je pobijati, ali kako ove naše nacionalne televizije, uključujući dva javna servisa, korespondiraju sa stvarnošću? Šta nam rade i poručuju? I šta nude na novom konkursu?

Novi kandidati se baziraju na zabavno-informativnom programu – to smo imali i dosad, pri čemu je zabava bila prilično kontroverzna…

Najblaže rečeno!

Da, najblaže rečeno. Što se informativnog programa tiče, ja bih pitala sve nas jesmo li zaista imali informativno, nepristrasno, blagovremeno izveštavanje, informacije koje su to u pravom smislu ili su polovične, fejk njuz i slično. Dakle, pod velikim znakom pitanja su informativni programi, a ja bih uz ove emitere s nacionalnom pokrivenošću uključila i dva javna servisa i rekla da su nečinjenjem doprineli devastaciji medijske scene.

Komercijalne televizije žele profit i ne gledaju cilj, ali od regulatora zavisi hoće li negde da podvuče crvenu crtu, prozove ih i kazni u skladu sa zakonom. Pravi regulator mora da vodi računa o javnom interesu, a komercijalni mediji su – opet ne od juče – povezani sa interesima vlasti. Neki su mediji uvek gledali šta vlast očekuje od njih i kako to mogu da iskoriste. Hoću da kažem da je konstantan uticaj vlasti na medijsku sferu očigledan, možda se najbolje vidi u predizbornim kampanjama, ali suštinski se vidi svakog dana.

 

Niste dodali ekonomske interese. Recimo, ima jedna užasna – nije jedina – reklama u kojoj se deca uče da 3×900 nije 2.700 nego 2.400. Kako je moguće da REM ne reaguje?

Iskreno, ja je nisam videla, možda je prošla kroz monitoring, ali svako, pa i vi, može da kaže, pošalje zvaničnu poruku „Slušaj, Judita, gledao sam program i reklamu…“ Još bolje, može i da pošalje snimak. Imam obavezu da reagujem, da reagujemo, ali znate ako sam ja jedna od devet članova REM-a, a samo mene novinari zivkaju – nešto nije u redu.

Svako od nas ima odgovornost prema predlagačima i javnosti; svako od novinara svakome od članova REM-a može da se obrati s pitanjem. Odgovoriću ja kad mene pitate, ali koliko zajednica ima predlagače, zajednice koje su nekog kandidovale?

Konkretno – jasno je da ta reklama nema obrazovni nivo i REM mora da reaguje, kao i onaj ko je reklamu plasirao i emituje je. Ali svakako – prijavite REM-u!

Tekst je prenet iz Novog magazina.

Click