Pet minuta sa Ivanom Blagojevićem

Piše Z. M. Izvor: Novi magazin

Nećemo se seliti uprkos finansijskim i drugim problemima sa kojima se godinama borimo. Ako treba, tiho ćemo odumreti – u Nišu, kroz smanjenje kvaliteta programa i broja izvođača, kaže Ivan Blagojević, direktor internacionalnog džez festivala Nišvil, pred ovogodišnje 31. festivalsko izdanje.

Blagojevićevo saopštenje o odustajanju od selidbe je novost u odnosu na prethodne godine, kada je on najavljivao premeštanje Nišvila iz zemlje, zbog nebrige države, pa i grada Niša. On je navodio da suza održavanje festivala već zainteresovane dve zemlje Evropske unije, koje bi rado da u neki od svojih gradova dovedu veliki broj posetilaca koje festival privlači. On, čak, nije isključivao mogućnost da se ovaj festival, inače kulturni brend Srbije i, po anketi britanskog Gardijana iz 2016. jedan od deset najboljih džez festivala u Evropi i ugasi ukoliko ne bude uspeo da „ispegla“ dugove, koji se prenose iz godine u godinu. 

Zabrinutost organizatora je ove godine manja zbog veće podrške Grada Niša, koja je nadomestila „nebrigu“ države?

Nišvil jeste zbog raznih prepreka prethodnih godina razmatrao ponude drugih zemalja o preseljenje festivala. Ali, prošle godine smo uspeli da prebrodimo većinu problema i ostvarimo svoj san- zaokruživši 30 godina naše misije brendiranja Niša i Srbije kao džez prestonice jugoistočne Evrope. Sada fanovi Nišvila više ne treba da brinu da će ovo, za njih svojevrsno hodočašće, odlepršati ka nekom bogatijem budžetu. Naša definitivna odluka je da festival ostane tu gde je i nastao, a da na sva saplitanja ili nezainteresovanosti donatora i sponzora odgovorimo smanjenjem kvantiteta i kvaliteta programa.

Nišvil je spreman da smanji broj izvođača i programa, te da se eventualno vrati na letnju pozornicu u Niškoj tvrđavi, gde se održavao nekoliko godina, pa čak i u salu Doma Vojske, gde je počeo, mada se nadate da do „sale“ neće doći? 

Budžeti ovakvih festivala su od pet do 35 miliona evra, a mi ne uspevamo da se ‘dovučemo’ do milion evra. Ako bi, recimo, hteli da dovedemo Stinga, a to želimo, koštalo bi nas oko 900.000 evra – bez poreza i pratećih troškova, koje naravno nemamo. Nišvil je umetnički, a ne komercijalni festival, a takva vrsta festivala se ne može finansirati od prodatih ulaznica. 

Projektovali smo da za ovogodišnje izdanje prikupimo 112 miliona dinara, ali se ispostavilo da to nije realno. Budžet našeg festivala stagnira, a povremeno i opada, i država i sponzori mu sve manje doprinose. Izuzetak je Grad Niš, koji je naš najveći partner, i zahvaljujući kome i opstajemo-

Grad je tokom prethodne gradonačelnice Dragane Sotirovski tri godine zaredom smanjivao Nišvilov budžet „za trećinu“, što je festivalu „u zbiru odnelo celokupan jedan budžet iz 2019, koji je tada bio 36 miliona“. 

Pre korone, od Grada Niša dobijali smo 36 miliona. Za razliku od svoje prethodnice, koja tokom mandata nijednom nije posetila Nišvil, aktuelni gradonačelnik Dragoslav Pavlović se prošle godine iz prve ruke uverio ne samo u važnost festivala za imidž grada, već i u benefite prepunih hotela i punjenja gradskog budžeta tokom njegovog trajanja. Rezultat toga je i odluka gradske komisije da ove godine, na konkursu, Nišvilu dodeli najveći iznos ikada, odnosno 55 miliona dinara. 

Nišvil ima status gradske javne manifestacije duže od 20 godina i najveće razočarenje organizatora Nišvila je, ipak, to što država poslednjih godina nije prepoznala značaj festivala kao brenda Srbije, niti njegov doprinos punjenju republičkog budžeta. Ministarstvo kulture još nije objavilo rezultate svog konkursa, ali tu ne treba očekivati povećanje u odnosu na prošlu godinu. Za sada je jedino Ministarstvo turizma uplatilo tri miliona dinara, po osnovu svog konkursa. 

Podsećate i da je Nišvil godinama unazad uzaludno tražio da se, zajedno sa drugim najvećim muzičkim festivalima, finansira direktno iz budžeta, a ne preko projekata na konkursima različitih ministarstava: 

Grupacija organizatora događaja, čiji sam predsednik, zatražila je 2023. od Vlade Srbije da se Egzit (Exit), Bir fest (Beer fest), Guča i Nišvil „sagledaju“ u republičkom budžetu. Grupacija je predložila da se formira Festivalski centar Srbije, koji bi redovno dobijao budžetski novac, pa ga raspoređivao festivalima, dajući im smernice razvoja, kako bi se unapredio kulturni turizam. Od Vlade je zatraženo i smanjenje ili potpuno ukidanje poreza na dobit od 25 odsto gostujućim stranim bendovima, koji plaćaju organizatori događaja. 

Ono što nas sada dodatno zabrinjava je nezainteresovanost sponzora. Nišvil još nije potpisao nijedan sponzorski ugovor. Posebna apatija zahvatila je i ljubitelje džeza, pa je i prodaja karata slabija nego prethodnih godina, iako je program najbolji do sada, a cene simbolične za kvalitet. Ipak, nema mesta panici, verujemo da će se situacija popraviti i da ćemo u ‘foto finišu’ pronaći i sponzore i okupiti ciljanih 200.000 posetioca.

Kažete i da se ovogodišnji Nišvil ne razlikuje se od prethodnih trideset po količini uloženog mazohizma organizatora“, ali da je u svemu ostalom različit i izgleda kao da je na novom početku.

Hronični mazohizam uticao je da proširimo broj programa posebnom scenom za džez muziku komponovanu veštačkom inteligencijom koja će se emitovati kod Beogradske kapije, kao i ‘One man band’ scenom na tvrđavskom mostu, gde će solirati muzičari koji nemaju bend. Takođe, pored scene ‘Jazz for kids’ gde nastupaju najmlađi muzičari, biće postavljena i scena ‘Teatar for kids’, gde će nastupiti i sjajna pozorišna trupa iz Šangaja.

Sve ostalo kao i prošlih godina- od „Jazz teatarskih“ predstava na amfiteatru na Nišavskom keju, „Movie Summita“ na više lokacija, „Jazz and Book’s session“ na kamionu, likovnog „Street art“ performansa pored izgorelih ateljea, karikatura i strip kornera i besplatnih pratećih muzičkih scena „Welcome“, „Youth“ i „Open“ scenama. Prema njegovoj oceni, biće jako dobro posećen i hip hop program, kao i „Midnight Jazz dance“. 

Imaćemo 20 scena, 300 programa, 150 muzičkih bendova i oko hiljadu izvođača. Na duplom ‘Main stejdžu’ ugostićemo 25 najkvalitetnijih bendova u dosadašnjoj istoriji Nišvila. Među njima biće, recimo, ‘Level 42’, legendarni bend iz osamdesetih, kojem je ovo prvi dolazak u Srbiju. Njihov frontmen i basista Mark King je, između ostalog, prvi počeo sa ‘slap’ tehnikom sviranja palcem, a kasnije prvi osigurao svoje prste i pokrenuo lavinu ostalih umetnika da učine isto. Atrakcija će biti i Džudit Hil, koja je bila prateći vokal mnogih velikih muzičara – Majkla Džeksona, Prinsa, Erika Kleptona, i u pevačkom i u sviračkom smislu. Biće zanimljiv i nastup Viktorije Tolstoj, koja je veliko svetsko ime i najveća zvezda švedskog vokalnog džeza, ali posebnu pažnju, eto, privlači jer joj je čukundeda bio veliki Lav Tolstoj…

Zvanični muzički deo Nišvila trajaće od 14. do 17 avgusta, na Eart i Sky stejdžu u Niškoj tvrđavi, a prateći muzički program, uglavnom besplatan, kao i prateći segmenti trajaće od 9. do 18. avgusta, na šest drugih bina u Tvrđavi i na Nišavskom keju. 

Tekst prenet sa portala Novi magazin.