Pet minuta sa: Bojanom Cvejićem

Od prvog broja koji se na kioscima pojavio 9. juna 1997. na stranicama ovog dnevnika, a poslednjih godina i na istoimenoj, veoma posećenoj onlajn platformi, zainteresovana javnost nalazi informacije, analize i meritorna tumačenja stvarnosti. Pretežno su to medijski sadržaji koji ne podilaze ukusu političkih i ekonomskih centara moći, što je na ovim prostorima, po pravilu, veoma rizičan posao. Iskusila je to i redakcija Danasa već od samog svog početka, u periodu vladavine Slobodana Miloševića, kada je Danas najčešće kažnjavan i često finansijski dovođen u, kako se činilo, bezizlaznu situaciju. Ni potonje vlasti nisu redakciju ostavljale na miru, ma koliko se zaklinjale u demokratiju i slobodu medija. Bes moćnika Danas trpi i u Vučićevoj eri – odolevajući, kao što je to uspevao i svih minulih 25 leta.

Naš sagovornik Bojan Cvejić, direktor Dangrafa, izdavačke kuće Danasa, i glavni i odgovorni urednik Danasovog portala, kaže da su te dnevne novine „jak brend koji se gradi već 25 godina i koji je kao takav prepoznat i respektabilan u velikom delu društva u Srbiji“.

Prošle godine Dangraf je kupila United media, kompanija koja danas u regionu poseduje desetine televizija, novina i portala. Novi vlasnik nije promenio uređivačku politiku Danasa, što je prilično neuobičajeno.

Svaka drastična promena uređivačke politike zapravo bi predstavljala gašenje Danasa kao takvog brenda. United media je te vrednosti prepoznala i poželela da jedan takav medijski proizvod sa dugom tradicijom ima u svom portfoliju. Pritom, Danas se apsolutno uklapa u koncept koji među medijima gaji United media, i to je danas jedina velika medijska kompanija u Srbiji kojoj je stalo do poštovanja profesionalnih standarda u novinarstvu.

Književnik Dragan Velikić rekao je da je Danas jedini dnevni list koji ne uređuje podzemlje, a poznato je da je redakcija bila česta meta kako političkih i ekonomskih tako i nasilnika iz kriminalnog miljea? U čemu je tajna odolevanja vašeg medija?

Upravo to odolevanje doprinelo je da postojimo toliko godina i da nikada nismo menjali „strane“, a samim tim ni uređivačku politiku. Danas se bavi profesionalnim novinarstvom od prvog dana, a profesionalno novinarstvo po definiciji podrazumeva i kritički pristup prema donosiocima odluka i svim drugim segmentima društva. To su naša publika i partneri prepoznali i podržavaju nas sve ove godine.

Danas je uvek bio primamljiv za različite generacije medijskih delatnika, ali i intelektualnu elitu veoma različitih profesija. Šta motiviše tako veliki broj spoljnih saradnika, a znamo da to nije novac, da svoje ideje i zapažanja objavljuju na stranicama vaših novina?

Razlozi za to su upravo sve ono što sam i naveo u prethodnim odgovorima. List Danas je redak primerak medija na medijskoj sceni Srbije koji se nikada nije kompromitovao već uvek radio u javnom interesu. Samim tim, i ljudima bude čast da budu makar nekad deo te priče.

Neko je rekao da je neobjašnjiv raskorak između skromnog tiraža Danasa i njegovog ogromnog uticaja na intelektualno, kulturno, političko… mnjenje u društvu.

Tiraž danas ne može da se poredi s tim. Naša publika je pretežno onlajn publika, i to smo, doduše s malim zakašnjenjem, shvatili tek pre nekoliko godina. Tako da to treba posmatrati danas kroz naše višemilionske posete sajtu, pa onda nema tog „raskoraka“ koji je neobjašnjiv. Međutim, za Danas su oduvek pisali profesionalni i ugledni novinari, te je samim tim sve što je objavljeno u Danasu imalo veću težinu nego u nekim tiražnijim novinama.

Smatra se da je nespornom ugledu i uticaju Danasa posebno pomogao njegov opozicioni imidž.

Uvek ispravljam sve kada uz Danas lepe etiketu „opozicioni medij“. Mi nismo nikakva opozicija niti želimo da budemo. Ne bavimo se politikom već kritičkim novinarstvom. Svima koje tim povodom ispravljam kažem da mi nismo opozicioni već kritički medij koji se trudi da bude profesionalan.

I vi ste profesionalnu novinarsku karijeru započeli u Danasu, sada ste na menadžerskoj poziciji u medijskoj kući koja pored printa ima i jedan od najčitanijih portala u regionu. U kom pravcu će se razvijati medijska budućnost Dangrafa?

Naša publika je pretežno na internetu i poslednjih godina intenzivno razvijamo naše onlajn izdanje. U budućnosti ćemo se truditi da što više unapređujemo portal. Naravno, štampano izdanje ne planiramo da gasimo niti da zapustimo jer je štampa i dalje neka vrsta statusnog simbola. Jednom rečju, misija nam je ista, samo ćemo dalje raditi na povećanju naše vidljivosti kroz različite formate i platforme. Svakako nam je na prvom mestu da se zadrži kvalitet.

U redakciji je nedavno osnovana organizacija sindikata „Nezavisnost“. Na poziciji ste direktora, koja pretpostavlja i socijalni dijalog u preduzeću. Da li je taj dijalog počeo, kakva su prva iskustva?

Još nismo dobili zvaničan dokument o registraciji sindikalne organizacije niti spisak svih članova. Spremni smo da vodimo konstruktivan dijalog jer su nam zaposleni uvek bili na prvom mestu. Poslednjih godinu dana prava zaposlenih i uslovi rada podignuti su na najviši nivo, najviši od osnivanja lista. Danas je u ovom trenutku stabilno i povoljno okruženje za rad. Imamo otvorenu i neposrednu komunikaciju sa svim zaposlenima, bilo da se radi o pitanjima o uslovima rada ili o nekim privatnim stvarima svakog pojedinačno. Uvek smo imali razumevanje i ljudski odnos unutar firme.

Jedna od „ikona“ Danasa je čuveni karikaturista Predrag Koraksić Koraks, koji, rečima Želimira Žilnika, uprkos poodmaklom životnom dobu, „posmatra stvarnost širom otvorenih očiju i ne odustaje”. Ovih dana Dangraf je objavio knjigu o Koraksu.

Koraksove karikature već više od 20 godina predstavljaju jedan od simbola Danasa. Predrag Koraksić Koraks je kroz svoje ilustracije davao i još uvek daje analize našeg društva na satiričan i kritički način, a mnogo puta je i kroz karikature predvideo mnoge stvari koje su se dešavale u Srbiji. Isto kao i Danas, njegove karikature su bile trn u oku predstavnicima svake vlasti dosad u zemlji. Povodom četvrt veka postojanja Danasa rešili smo da objavimo i jednu zbirku karikatura koje su izazvale najviše pažnje tokom poslednje dve decenije, te će knjiga koja nosi naziv „Bez reči“ predstavljati svojevrsni podsetnik na jednu epohu.

Izvor: Novi magazin.