Perspektive i rizici uvođenja veštačke inteligencije u javnu upravu – Prednosti uz mnogo rizika

Piše: Željko Ožegović, autor je bio visoki državni funkcioner na više pozicija, sada je šef kabineta u Ministarstvu za EU integracije, Izvor: Novi magazin

Savremena društva se ubrzano menjaju zahvaljujući velikom tehnološkom napretku, koji opet, sa druge strane, stvara visoka očekivanja građana za dobijanje bržih i kvalitetnijih javnih usluga od strane države. Nova tehnološka revolucija u vidu upotrebe veštačke inteligencije (VI) je već stigla i postavlja velike izazove pred celokupno društvo, zahtevajući novu transformaciju i prilagođavanje javne uprave toj novoj realnosti. 

Veštačka inteligencija se pokazala kao veoma koristan alat u modernim sistemima upravljanja i evidentno je da je države sve više koriste u javnoj upravi kako bi rešile brojne izazove 21. veka. Evo nekoliko primera. 

Singapur VI koristi za analizu podataka o saobraćaju, zdravstvu i obrazovanju u cilju bržeg odlučivanja i poboljšanja usluga . Pitsburg (SAD) koristi VI za optimizaciju semafora, smanjujući saobraćajne gužve i emisiju štetnih gasova. Južna Koreja upotrebljava čatbotovi i virtuelne asistente, kako bi građanima pružili bržu podrška i informacije. U Estoniji, VI automatizuje 99% obrade poreskih prijava, dok je u Holandiji VI pomogla u identifikovanju i sprečavanju prevare u socijalnom osiguranju od 47 miliona evra! 

Srbija je donošenjem nekoliko strategija o digitalnoj transformaciji prepoznala važnost tehnološkog napretka i bez odlaganja mora da se uključi u proces primene VI i uključi je u nove strategije razvoja 

PRO & CONTRA: Nova tehnološka revolucija je otvorila i brojne debate na ovu temu, nedavno i u Evropskom parlamentu, koje su dovele do velikih podela. Pristalice VI ističu njene brojne prednosti, a protivnici uglavnom negativne implikacije. 

Kao ključne argumente, pristalice navode efikasnost, smanjenje troškova, unapređenje usluga, komunikacije, transparentnosti, prednost prediktivne analitike, brže donošenje odluka i formulisanje novih ili menjanje postojećih politika. Ističu da ona može pomoći u boljoj raspodeli i preusmeravanju ljudskih i materijalnih resursa, kao i da se pomoću VI mogu automatizovati rutinski zadaci i omogućiti da se zaposleni fokusiraju na mnogo složenije ili strateške probleme. 

Protivnici uvođenja VI izražavaju velike rezerve zbog potencijalnih rizika sa kojima će se društvo veoma brzo suočiti. Najveća bojazan je da će doći do masovnog gubitka radnih mesta automatizacijom rutinskih poslova (vođenje raznih evidencija, upravljanja bazama i analiza podataka, obrada zahteva i prijava, planiranje resursa, itd.), što će dalje voditi ka socijalnom raslojavanju stanovništva. Dodatna bojazan je da bi sistemi VI mogli pojačati već postojeće društvene nepravde. Ako su algoritmi zasnovani na podacima koji već reflektuju postojeće nejednakosti ili anomalije, rezultat će biti povećavanje ekonomskih i socijalnih razlika. 

Kritičari upozoravaju i na povećane sigurnosne rizike poput hakovanja sistema, zloupotrebe podataka i narušavanja privatnosti građana, a veoma su prisutne i brojne etičke dileme, zbog potencijalnog nedostatka transparentnosti i odgovornosti koja nameću brojna pitanja kako će biti napravljeni ti algoritmi, kako će se odluke donositi, koje će kriterijumi uzimati u obzir i kako će se sprečiti moguća manipulacija i diskriminacija građana.

Protivnici VI navode i potencijalne tehničke i finansijske probleme u smislu interoperabilnosti različitih sistema i u pogledu činjenice da će uvođenje VI u javnu upravu zahtevati značajna ulaganja u tehnologiju i infrastrukturu, obuku osoblja i održavanje sistema, a da nedostatak finansijskih resursa može biti ozbiljna prepreka za manje razvijene zemlje ili zajednice. 

REGULACIJA: Iako ova debata postaje sve oštrija jedno je sigurno. VI je već ušla u naše živote i njena primena se ne može izbeći. Tehnologija sama po sebi nikada nije predstavljala opasnost za čovečanstvo, ali jeste način na koji se ona koristi(la). 

I zato je pitanje svih pitanja donošenje sveobuhvatnog regulatornog okvira uz pronalaženje balansa koji će sa jedne strane uvažiti sve prednosti koje VI donosi, poboljšanjem usluga za građane, a sa druge strane potrebe da se eliminišu svi rizici skopčani sa (zlo)upotrebom VI. Odgovornost, zaštita privatnosti i transparentnost algoritama su ključne komponente tog budućeg regulatornog okvira. 

Odgovornost, zaštita privatnosti i transparentnost algoritama ključne su komponente tog budućeg regulatornog okvira

Potrebno je predvideti i kontinuirani nadzor i evaluacija tog okvira i svih sistema VI za pravovremeno ispravljanje uočenih nedostatka u donošenju odluka i bržem usklađivanju sa propisima i politikama. Potrebna je obuka i trening službenika za nove uloge i veštine koje bi mogle ublažiti negativan uticaj na zaposlenost i socio-ekonomsku sliku društva. 

Integracija VI u javnu upravu nosi ogroman potencijal da u potpunosti promeni način servisiranja javnih usluga i upravljanje, unapređujući efikasnost i transparentnost. 

Dok vlade širom sveta nastavljaju istraživanja i mogućnosti implementacije VI, mora se istovremeno razmišljati o ravnoteži između korišćenja prednosti nove tehnologije i suočavanja sa svim etičkim i društvenim implikacijama koje mogu nastati njenom primenom. Kroz promišljenu strategiju i implementaciju, VI može utrti put ka efikasnijoj i boljoj upravi kao servisu građana.

Srbija je donošenjem nekoliko strategija o digitalnoj transformaciji prepoznala važnost tehnološkog napretka i mora, bez odlaganja, da se uključi u proces primene VI i uključi je u nove strategije razvoja. To zahteva pažljivo planiranje i promišljanje o svim ovim izazovima, zahtevima i rizicima koji su pred nama. 

Potrebno je dalje unapređenje infrastrukture i tehnoloških kapaciteta, kao i obuka kadrova i novih stručnjaka koji mogu da razumeju, razvijaju i održavaju sisteme VI. Stvaranje novog stručnog kadra može biti jedan od ključnih faktora uspešne integracije VI u javnu upravu. Pitanja poput zaštite privatnosti, finansijske podrške ovom procesu i saradnja javnog, privatnog sektora i akademske zajednice moraju biti deo buduće strategije koja će postaviti temelje upotrebe VI.

Iako je još mnogo otvorenih pitanja na ovu temu, evidentno je da smo zakoračili u novo tehnološko doba i da je veštačka inteligencija već tu i samo je pitanje kako će Srbija taj put trasirati, kada i kako će je upotrebiti u javnoj upravi. 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.