Ogled – Biljana Mickov

Izvor: Novi magazin

Poseban osvrt je načinjen na odnos između kulture, inovacija i ekonomije kao neophodnog faktora održivosti, ali sa jasnim stavom da kulturni ekosistem sadrži ekonomiju. Inovacije u strategijama kulturnog razvoja gradova treba da osiguraju da se kulturne politike poštuju i da prožimaju sve javne politike. Neophodno je značajno ulaganje u projekte koji istražuju i pomeraju granice u sektoru kulture.

Knjiga Kultura oblikuje budućnost sadrži devetnaest radova koji se bave pretežno aktuelnim temama u sektoru kulture, kao i sadašnjim stanjem ovog sektora u Srbiji. Treba istaći da knjiga uvodi nove pojmove, a tiču se razvoja sektora kulture. Kao što su „Ekologija kulture“ Džona Holdena predstavlja prevod delova izveštaja The Ecology of Culture koji je autor napisao za Savet za umetnost i humanistička istraživanja Ujedinjenog Kraljevstva. Rad je posvećen različitim definicijama ekologije. Autor polazi od ideje da je umetnička i kulturna ekologija kompleksan niz međuzavisnosti i odnosa između različitih aktera koji uslovljavaju tražnju za kulturnim i umetničkim sadržajima i njihovu produkciju. 

Zatim, dr Darko Reba, svoj rad „Planiranje kulture i inovacija u otvorenim prostorima grada“ posvećuje istraživanju, analiziranju i studiranju odnosa između planiranja, kulture i inovacija u otvorenim prostorima gradova. Rad Dr Hristine Mikić „Ka kreativnoj ekonomiji za 21. vek: uravnoteženo balansiranje između ekonomije i kulture“ bavi se demistifikacijom osnovnih termina i koncepata kreativne ekonomije. Autorka daje interesantan kritički pogled na dihotomije kreativne ekonomije kako bi čitaoci bolje razumeli aktuelnu stvarnost i nove izazove usklađivanja ekonomske i kulturne dimenzije. 

Direktorka kreativnog centra u Belfastu Sofi Hejlz u radu „Umetnost, obrazovanje i uloga institucija kulture“ zasniva na iskustvu o istraživanju i razvoju u okviru programa za globalno liderstvo koje je sprovodio Britanski savet, a zatim i istraživanje i obuku u okviru inicijative za razvoj kulturnih politika na teritoriji severne Afrike, Maroka, Egipta, Libana i Sirije. Arhitektice, Dr Miljana Zeković i dr Dragana Konstantinović u radu „Kuriranje arhitekture u digitalnom svetu: stavovi, pristupi i nova publika“ fokusiraju se na jasnu i tačnu terminologiju, dok istovremeno nude polemiku o novim mogućim stavovima i pristupima kustosa arhitekture, koji bi privukli različite kategorije publike. Stavljajući iskustvo publike na sam vrh prioriteta u planiranju i izvođenju arhitektonskih izložbi, one pokazuju da kustoska arhitektura danas naglašava novu vrednost trijadičnog odnosa: arhitektonsko delo/događaj – iskustvo gledalaca – izložbeni prostor, bacajući svetlost upravo na nove oblike prostora u kom izlažemo.

Knjiga Kultura oblikuje budućnost sadrži devetnaest radova koji se bave pretežno aktuelnim temama u sektoru kulture, kao i sadašnjim stanjem ovog sektora u Srbiji. Treba istaći da knjiga uvodi nove pojmove, a tiču se razvoja sektora kulture. Knjiga obrađuje teme inovacija. Inovacije uključuju nove modele upravljanja kroz kulturne politike gradova koje utiču na novi način i model upravljanja sektorom kulture

Dr Marija Jevtić Dajić u radu „Reinterpretacija klasične umetnosti u digitalnom formatu“ digitalizaciju polja umetnosti preispituje sa dva aspekta: klasično i digitalno. Tekst pruža odgovor na to koliko je digitalna umetnost pomogla i olakšala potrošnju umetnosti među širokim masama, s jedne strane, dok je s druge strane osnova svega klasična umetnost. 

Rad Mirjane Blagojev „Skulptura kao odraz društvene klime“ analizira manifestacije savremene memorijalne skulpture na području Evrope kao odrazi društava u kojima nastaje. Studiozno se bavi razvojem savremenog vizuelnog jezika na teritoriji Istočne i Zapadne Evrope kao posledicom društvenih dešavanja na tim područjima, posebno se fokusirajući na umetnost u javnom prostoru i njenoj funkciji u formiranju šireg umetničkog ukusa i mišljenja.

„Javna biblioteka danas: lokalna laboratorija za participaciju građana“ Ivane Jovanović Arsić bavi se javnom bibliotekom, koja kao najdemokratičnija institucija kulture, osim tradicionalne podrške korisnicima u procesima obrazovanja i opismenjavanja, ima priliku da u savremenom trenutku bude mesto okupljanja građana i prostor za dijalog o dobrobiti lokalne sredine. 

„Pozorište kao digitalni hub“ autorke dr Sunčice Milosavljević bavi se primenom digitalnih medija u pozorištu i drugim izvođačkim umetnostima sa ciljem preispitivanja prirode, protokola, tehnologije, estetike i recepcije takvih umetničkih oblika i iskaza. Tekst „Dizajn vremena – višedecenijska dramaturgija“ autora dr Ivana Pravdića posvećen je razmatranju pojma dizajn vremena kao polidisciplinarnоm svesnom uređivanju promena radnji i opažanja – kvantova vremena.

Na kraju vrlo zanimljiva perspektiva Emanuel Marion iz Brisela koja pokušava da razmotri i definiše „Nova normalnost“ te pruži odgovor na pitanje kako veštačka inteligencija može podstaknuti poslovne inovacije u kreativnim i kulturnim industrijama tokom pandemije COVID-19 i nakon nje. Ispitujući promene u komunikaciji u virtuelnom okruženju autor analizira kako pretnje mogu postati mogućnosti, na koji način masovna digitalizacija zajedno sa tehnologijom u nastajanju, poput virtuelne i proširene realnosti, može stvoriti nove oblike kulturnog iskustva, nove forme njihovog širenja i nove poslovne modele sa tržišnim potencijalnom.

Naposletku, knjiga obrađuje teme inovacija. Inovacije uključuju nove modele upravljanja kroz kulturne politike gradova koje utiču na novi način i model upravljanja sektorom kulture.

Biografija

Biljana Mickov je istraživačica u kulturi i profesorka na fakultetu KEDGE u Parizu. Njeni radovi i knjige objavljeni su u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Kini i Srbiji. Urednik je programa u Kulturnom centru Vojvodine u Novom Sadu. Doktorirala je na Univerzitetu Reims Champagne – Ardeen, Francuska. Njeno polje istraživanja obuhvata kulturne politike, umetnost i menadžment u kulturi, sociologiju, društvenu geografiju i kreativnu ekonomiju.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.