Očuvanje stratišta iz Holokausta u Srbiji hitan zadatak

Piše:Dr Katarina Mejer, izvršna sekretarka Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust

Ove nedelje, tokom posete ambasadora Santera, predsedavajućeg naše Alijanse, Starom Sajmištu i Topovskim šupama, pale su mi na pamet istorijske reči Elija Vizela, nobelovca i preživelog iz Holokausta, koji je jednom prilikom u vezi sa sećanjem na Holokaust rekao: “Zadatak je hitan, pristup je težak, ključna reč je sećanje”. Podsetila sam se tih nezaboravnih reči jer je jasno da moramo razmišljati na isti način kada se radi o sećanju i odavanju počasti žrtvama i preživelima iz Holokausta i iz genocida nad Romima u Srbiji i šire.

Širom Evrope svedoci smo da sećanje na te užasne događaje bledi kako Holokaust tone sve dublje u prošlost. Kao izvršna sekretarka Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA), međuvladinog tela čiji je cilj da ujedini vlade i stručnjake na jačanju, unapređivanju i promovisanju edukacije, sećanja i istraživanja Holokausta, nikada neću prihvatiti da uspomena na žrtve i preživele nestane.

Naša misija u IHRA je da čuvamo užasnu istinu o Holokaustu od onih koji ga poriču. Sve 33 zemlje članice IHRA, a Srbija je važna članica, imaju obavezu da čuvaju sećanje na žrtve Holokausta i da odaju počast onima koji su se protiv njega borili.

NEDOVOLJAN NAPREDAK: STARO SAJMIŠTE I TOPOVSKE ŠUPE: Moram da počnem tako što ću opisati kontekst današnje situacije. Uprkos ranijim obećanjima i izjavama koje je dala srpska vlada, pored naših aktivnosti i ponuda za podršku ministarstvima, nismo videli konkretan napredak na izgradnji spomenika i memorijala na Starom sajmištu ili u Topovskim šupama. Poseta ambasadora Santera ove nedelje treća je poseta predsednika IHRA Srbiji poslednjih godina. Međutim, tokom posete ambasadora nekoliko zvaničnika uverilo je da će memorijalni kompleks biti uspostavljen. Kada je reč o sećanju i poštovanju sećanja na žrtve i preživele iz Holokausta, Srbija, kao i u sve druge zemlje članice, ima dužnost da ispuni svoje domaće i međunarodne obaveze.

Vreme je izuzetno bitan faktor jer Staro sajmište ubrzano propada, a govori se i o tome da će se na Topovskim šupama na Autokomandi graditi tržni centar, što je potpuno neprikladno na lokaciji nekadašnjeg koncentracionog logora, sa istorijom koja se ne može negirati. Zabrinjavajuće je što ne postoji jasan vremenski okvir za restauraciju pomenutih lokacija i njihovo pretvaranje u mesta sećanja i obrazovanja.

Na sastancima ove nedelje predsedavajući je obavešten o nacrtu zakona koji bi trebalo da omogući početak radova na lokacijama. To svakako treba pozdraviti, ali bitno je da nacrt zakona postane zakon i da se brzo utvrdi raspored, sa jasnim datumom za završetak restauracije lokacija i izgradnju memorijala na lokalitetima.

Ambasadoru Santeru u Ministarstvu kulture su rekli da bi sredstva za restauraciju centralne kule na Starom Sajmištu trebalo da budu obezbeđena u januaru 2020. i da će renoviranje otpočeti u junu. Ali ovo može da bude samo prvi korak kako bismo pravilno očuvali oba lokaliteta, očuvali zgrade i uspostavili ih kao lokacije koje mogu da se koriste da podrže obrazovanje, sećanje i istraživanje. IHRA će nastaviti da traži od ministarstava rasporede i poštovanje rokova. Osetili smo političku volju da se stvari konačno pomere napred, ali sam iznenađen da još uvek nismo videli opipljive rezultate koje priželjkujemo.

Sve je manje preživelih iz Holokausta i zato je zadatak očuvanja hitniji nego ikada. Odajemo počast žrtvama i preživelima očuvanjem lokaliteta njihovih stradanja, ali to pomaže i društvu da se priseća zločina i da se izvuku dragocene pouke za budućnost.

CIGLE I MALTER – KLJUČ ZA EDUKACIJU NACIJE: Očuvanje i zaštita lokacija povezanih s Holokaustom i genocidom nad Romima omogućava ljudima da vide i osete gde su se zločini dogodili. Izgradnja spomenika sa jasnim informacijama jedan je od najmoćnijih alata za očuvanje istorijskih činjenica i pokazivanje ljudima šta se i gde desilo. Pored toga, postoji generacija ljudi koji nikada nisu formalno učili o Holokaustu. Ne postoji bolje sredstvo od samih tih mesta kao vizuelnih predstavki prošlosti. Zato njihovo očuvanje objekata mora da bude centralna tačka napora Srbije da poveća svest i unapredi edukaciju.

LOKACIJE SU BITNE, ALI I VASPITANJE: I pored svega navedenog, očuvanje i zaštita moraju biti praćeni i drugim merama. Na primer, IHRA radi na brojnim programima u obrazovanju, istraživanju i borbi protiv izvrtanja činjenica kako bi se sećanje na Holokaust uspešno primenilo i konačno realizovalo. Zato IHRA vodi projekte u različitim oblastima.

Od izuzetne je važnosti da prosvetni radnici i ministarstvo prosvete obezbede da se o Holokaustu uči u okviru nacionalnog plana i programa u školama širom Srbije. Na taj način deca se vaspitavaju uz znanje o Holokaustu i mogu da razumeju šta se dogodilo i, što je još važnije, da shvate da se takvi zločini više ne smeju ponoviti.

DOPUSTITE NAM DA SPROVEDEMO KVALITETNO ISTRAŽIVANJE: IHRA vodi nekoliko istraživačkih projekata na mestima nekadašnjih koncentracionih logora radi boljeg činjeničnog razumevanja šta se zaista desilo. Memorijalni centri mogu se graditi tek kada se utvrde činjenice. Zato je IHRA odlučila da ove godine sufinansira eksterni projekat Centra za primenjenu istoriju u Srbiji. Projekat je upravo počeo i namera je da se sprovedu istraživanja o logoru Topovske šupe i da se napravi trajna zabeleška o toj lokaciji kako bi se sačuvalo sećanje na njega. Prikupiće se arhivska i druga dokumentacija, svedočenja, a biće i kreirana baza podataka o logorašima. Rezultati istraživanja biće objavljeni na internetu.

Otvaranje arhiva je od presudnog značaja kako bi svet mogao da razume činjenice, edukuje ljude i sačuva istorijske činjenice o Holokaustu. Iduće godine Vatikan će otvoriti arhive pape Pija Dvanaestog o Holokaustu, za šta ih zaista pohvaljujemo. Ovo moramo da posmatramo kao početak trenda među zemljama koje još uvek ograničavaju svoje arhive o Holokaustu. Srbija, njeni susedi i čitav region profitirali bi od otvaranja arhiva za istraživanje i obrazovanje. 

BORBA PROTIV IZVRTANJA ČINJENICA: Iako je sećanje na žrtve i preživele od suštinskog značaja za očuvanje istorijskih činjenica i edukovanje društva, uvek moramo razmišljati o budućnosti. U vreme kada smo svedoci ponovnih pokušaja izvrtanja istorije i antisemitizma, IHRA pokušava da zemljama članicama obezbedi alate da se bore protiv tih pošasti, primera radi, radimo na definisanju antisemitizma.

Na primer, mi ćemo iduće godine okupiti zemlje članice i pomoći reafirmaciju Stokholmske deklaracije, našeg osnivačkog dokumenta. Takođe, stajaćemo rame uz rame jedni sa drugima i još jednom ponoviti našu odlučnost da štitimo sećanje na žrtve i preživele, da se borimo protiv negiranja Holokausta i da se uvek trudimo da očuvamo istinu o njemu. Čini se da nema boljeg trenutka da se reafirmiše to opredeljenje nego što je 75. godišnjica oslobođenja Aušvica u januaru 2020.

Naravno, u Srbiji je uloga predsednika Vučića i Vlade da predvode napore na očuvanju stratišta, uspostavljanju memorijala i edukaciji dece o Holokaustu. IHRA je spremna da podrži srpsku vladu u njenim nastojanjima da se izbori sa ovim često veoma kompleksnim pitanjima na putovanju prepunom prepreka. Poseta Ambasadora Santera Beogradu ove nedelje biće uspešna samo ako srpske vlasti preuzmu način razmišljanja Elija Vizela i zaštitu stratišta iz Holokausta u Srbiji vide kao hitan zadatak koji je pred njima.

—

Misija IHRA je da čuva užasnu istinu o Holokaustu od onih koji ga poriču