O mladima u dogovoru sa – mladima

Izvor: Novi magazin

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) i Institut za medije i različitosti Zapadni Balkan (MDI) sproveli su analizu dostupnih podataka o diverzitetu i etici medijskih sadržaja za mlade u Srbiji i drugim evropskim zemljama s ciljem da se bliže sagledaju aktuelni trendovi i uvide mogućnosti za unapređenje ovih sadržaja.

Ovaj kratki izveštaj nudi pregled aktuelnih pozicija i otvorenih pitanja, kao i preporuke za bolju praksu.

TELEVIZIJA I RADIO: Udeo sadržaja za mlade u mejnstrim medijima u Srbiji relativno je skroman. Istraživanje „Production and Distribution of Youth Oriented Content in Serbia“ (2021) pokazalo je da su kanali javnih servisa (RTS 1, RTS 2 i RTV) i dve komercijalne TV stanice sa nacionalnom frekvencijom (Prva i B92) emitovali prosečno 2.100 minuta sadržaja za mlade na nedeljnom nivou, odnosno 35 sati. U analizu su bili uključeni i komercijalni emiteri Pink i Happy, ali na njihovim kanalima tokom posmatranog perioda nije uočen ni minut sadržaja za mlade. Najviši udeo ovakvih sadržaja primećen je na kanalu RTS 2 (sedam odsto), a potom na programima Prve (5,2%) i B92 (4%). Međutim, nivo angažmana javnih servisa i komercijalnih stanica drastično se razlikuju: RTS i RTV ulažu vidljive napore u kreiranje originalnih TV formata (Promaja, Čitalište, Rani kadrovi, Akademac…), dok Prva i B92 svoj omladinski program mahom popunjavaju tinejdžerskim serijama. Ukoliko ove rezultate uporedimo s onima do kojih je KOMS došao u istraživanju „Mladi u medijskom ogledalu 2019“ uočićemo porast sadržaja za mlade na kanalima RTS2 (+180%), Prva (+126%) i RTV (+86%), a pad na kanalima RTS1 (-28%) i B92 (-7%). Stanje je na kanalima Pink i Happy ostalo nepromenjeno, budući da te dve stanice ni u jednom od dva istraživačka ciklusa nisu emitovale program za mlade.

Analizu programskog diverziteta i trendova u sferi omladinskog programa otežava činjenica da ni RTS ni RTV nemaju posebnu redakciju za mlade, poput one koju imaju za decu. Uz to, ni Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u okviru svojih analiza programskih šema u izveštajima i analizama o nadzoru emitera ne izdvaja zasebno program za mlade.

Kada je reč o javnim servisima, najznačajniji pomak u kontekstu približavanja mlađoj publici zabeležen je 2014, kada je RTV pokrenula omladinski radio Oradio, s pratećim portalom. Istraživanja KOMS-a iz serijala „Mladi u medijskom ogledalu“ pokazuju da je reč o kvalitetnoj multimedijalnoj platformi sa širokim tematskim diverzitetom. Slični projekti javnih servisa pokrenuti su u nekolicini evropskih zemalja.

Preporuke:

• Televizijske i radio stanice, kako one u okviru javnog servisa tako i one komercijalne, trebalo bi da uspostave interne strategije povećanja udela sadržaja za mlade. Na takav korak ne treba da ih podstakne samo javni interes, već i interes za razvoj sopstvenog medija, jer je ulaganje u mlađu publiku – tržišno gledano – ulaganje u sopstvenu budućnost.
• Javni servisi bi trebalo da nastoje da povećaju udeo sadržaja namenjenog mladima, a kao referentna tačka za dalja poređenja mogu se koristiti rezultati citiranih istraživanja OEBS-a i KOMS-a.
• Javni servisi trebalo bi da ulažu još više napora u realizaciju posebnih tematskih programa za mlade, kakvi se na komercijalnim medijima teško pronalaze. Javni servis jača svoju ulogu i legitimitet proizvodnjom sadržaja kojima se popularizuju poštovanje ljudskih prava, obrazovanje, nauka, umetnost i sport.
• Javni servisi bi trebalo da u daleko većoj meri nego dosad posvete pažnju realizaciji programa za mlade na jezicima nacionalnih manjina.
• Javni servisi treba da nastoje da što više svojih sadržaja prilagode potrebama mladih sa invaliditetom.
• Komercijalne televizije koje su u svojim programskim elaboratima, na osnovu kojih su dobile privilegovani položaj s nacionalnom frekvencijom, najavile proizvodnju / emitovanje sadržaja za mlade, moraju taj koncept da poštuju. Nedopustivo je nizak, ili čak nepostojeći, udeo sadržaja za mlade na televizijama Pink i Happy.
• Televizijske i radio stanice trebalo bi da na različite načine promovišu jačanje medijske, naučne, finansijske, političke i statističke pismenosti mladih.
• Televizijske i radio stanice trebalo bi da razmotre kreiranje sadržaja koje je primarno namenjeno društvenim mrežama – Jutjubu, Instagramu, Tiktoku i Spotifaju – što kao formu za promovisanje osnovnog sadržaja, što kao novi vid direktne komunikacije s publikom.

NOVINE: Uvid u tržište magazina za mlade u Evropi odaje utisak da je ovaj medijski format relikt prošlog vremena. Zlatna era tinejdžerske štampe, započeta osamdesetih godina, jenjava početkom ovog veka, da bi pre desetak godina zbog niskih tiraža došlo do potpunog kolapsa velikog broja izdanja.

Iako se „Politikin zabavnik“ po svom konceptu ne izdvaja kao magazin strogo fokusiran na mlađu publiku (njegov slogan glasi Za sve od 7 do 107), može se pretpostaviti da u kontekstu opšteg pada popularnosti štampe i dalje privlači relativno značajan broj mladih zainteresovanih za nauku, umetnost i stripove. U Srbiji se objavljuje i nekoliko magazina za mlade na jezicima manjina, ali kao mesečni ili povremeni dodaci drugim magazinima: mađarski „Képes Ifjúság“ dolazi uz „Magyar Szó“, hrvatski „Kužiš“ uz „Hrvatsku riječ“, a rusinski „Mak“ uz „Ruske slovo“. Dnevne novine na srpskom jeziku retko štampaju podliske posvećene mladima: uglavnom je reč o specijalnim dodacima koji se tiču upisa na fakultete, ali se po formatu i diskursu tih dodataka može zaključiti da su ciljna grupa takvih sadržaja pre svega roditelji.

Rezultati „Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih“ (2021) pokazuju da 60,4% mladih ne čita štampu. Oni koji je čitaju kao najčešći izbor navode „Blic“ (15%), „Danas“ (11%) i „Kurir“ (8,7%), dok su među nedeljnicima najčitaniji „Nedeljnik“ (9,5%) i NIN (9,4%).

 Preporuke:

• Iako ne postoje naznake da bi negativni trendovi u pogledu zainteresovanosti mladih za štampu mogli da se preokrenu, nesumnjivo je da kvalitetna štampa doprinosi razvoju kulture čitanja, pismenosti, obrazovanja, ali i jačanja koncentracije za savladavanje dužih tekstualnih formi. Zbog toga bi trebalo razmotriti podsticanje opstanka kvalitetnih štampanih izdanja, poput „Politikinog zabavnika“ širokim javnim kampanjama, saradnjom sa obrazovnim ustanovama, ali i projektnim finansiranjem i donacijama.
• Preostali magazini za mlade trebalo bi da pojačaju svoju vidljivost u onlajn sferi, kreiranjem sadržaja za društvene mreže i redovnim održavanjem svojih portala.
• Od posebnog je značaja očuvanje magazina za mlade na jezicima manjina. Dok su mladim pripadnicima nacionalnih manjina sve lakše dostupni inostrani televizijski i radijski programi na njihovom maternjem jeziku (mađarskom, albanskom, slovačkom, hrvatskom, bošnjačkom…), do štampe na svom maternjem jeziku dolaze mnogo teže od pripadnika većinskog naroda.

Iako se u politika u užem smislu u aktuelnom društveno-političkom kontekstu može smatrati nepoželjnom ili tabu temom kada je reč o medijskim sadržajima za mlade, političke teme se ne zaobilaze u omladinskim programima javnih servisa iz zapadne i srednje Evrope.

Preporuke:

• Analize programskih šema i programskih sadržaja pokazuju da javni servisi u programima za mlade najčešće zaobilaze teme koje se mogu smatrati politički kontroverznim. Takav pristup je neophodno promeniti, budući da je informisanje o politici jedan od ključnih elemenata izveštavanja o pitanjima od javnog interesa.
• Neophodno je da javni servisi, a u skladu sa svojim mogućnostima i komercijalni emiteri, razvijaju sadržaje kojima se podstiče razvoj političke i ekonomske pismenosti mladih. U kreiranju takvih sadržaja javni servisi se mogu ugledati na uspešne primere iz drugih zemalja Evrope.
• S obzirom na poljuljan legitimitet javnih servisa kada je reč o nepristrasnom izveštavanju o politici, RTS i RTV bi koncept informativnih emisija za mlade morali da razvijaju izuzetno oprezno, uz konsultacije sa mladima različitih političkih / ideoloških uverenja, ali i uz konsultacije sa politikolozima, ekonomistima, sociolozima i drugim ekspertima.

NOVI MEDIJI: Procenjuje se da je u Srbiji aktivno dvadesetak portala namenjenih mladima. Popularni portali opšteg tipa su Vice (www.vice.com/sr), Noizz (www.noizz.rs), Zoomer (www.zoomer.rs), Oblakoder (www.oblakoder.co.rs), Oradio (www.oradio.rs), Youth vibes (www.youthvibes.rs), Megafon (www.megafon.co), Mingl (www.mingl.rs), Omladinske novine (www.omladinskenovine.rs) i Redakcija (www. redakcija.azbuki.net). Osim njih, aktivan je i niz studentskih portala: Magazin student (www.magazinstudent.rs), Studentski dnevni list (www.studnel.com), Studentski život (www.studentskizivot.com), Univerzitetski odjek (www.univerzitetskiodjek.com), Youth now (www.youthnow.rs) i Žurnalist (www.zurnalist.rs).

Modeli funkcionisanja i finansiranja ovih onlajn medija razlikuju se u znatnoj meri: od portala Vice kao srpske verzije portala popularnog na globalnom nivou, preko portala Oradio – čiji je osnivač javni servis Vojvodine, do niza portala koje su pokrenuli studenti novinarstva ili srednjoškolci.

Skorije analize KOMS-a i OEBS-a pokazuju da se omladinski portali odlikuju visokim nivoom tematskog i žanrovskog diverziteta, kao i da – uz retke izuzetke – poštuju načela Kodeksa novinara Srbije. Omladinski mediji nastoje da budu multimedijalni, pa osim osnovnog teksta nude i bogatu opremu, podkast, vlog, infografike, mimove, kao i ilustrativne primere objava sa Tvitera, Instagrama i Fejsbuka. Nedostaci ovih medija pre svega se ogledaju u niskom geografskom diverzitetu, tj. isključivoj fokusiranosti na grad koji je ujedno i sedište medija. Na određenim portalima postoje problemi sa zastarelim ili nefunkcionalnim dizajnom, kao i sa promocijom pseudonaučnih sadržaja. Uz to, prema podacima sa sajta Saveta za štampu, samo Mingl, Noizz i Megafon priznaju nadležnost ovog tela.

…Iako može delovati da su onlajn portali bezbedni u kontekstu interesovanja publike, samim tim što su – za razliku od televizijskih, radijskih i novinskih sadržaja za mlade – besplatni i lako dostupni, promena u načinu konzumiranja sadržaja i jačanje platformi orijentisanih na vizuelno iskustvo (Jutjub, Instagram, Tiktok) dovodi i portale u nepovoljan položaj. Nekoliko onlajn inicijativa, koje su isprva pokazivale veliki potencijal, danas je neaktivno ili ugašeno. Takav je slučaj sa beogradskim portalima „Vugl“ i „Monopollist“, sa novosadskim „Žurnalistom“ i „Pulsom mladih“, kao i sa čačanskim sajtom „Tramvaj Čačak“.

Preporuke:

• Omladinski portali trebalo bi kontinuirano da rade na jačanju žanrovskog i geografskog diverziteta. Ukoliko je geografski diverzitet nizak, potrebno je jačati ga stvaranjem dopisničke mreže ili razmenom sadržaja sa portalima iz drugih krajeva zemlje i regiona.
• Omladinski portali trebalo bi da nastoje da održavaju kontinuitet u proizvodnji i objavljivanju sadržaja. Ovaj zadatak može biti izazovan u letnjim mesecima kod srednjoškolskih i studentskih medija, ili po okončanju projektnog finansiranja kod omladinskih medija koji dobijaju podršku donatora, ali je kontinuitet u radu neophodan preduslov za izgradnju poverenja publike i naviku čitanja.
• Omladinski portali trebalo bi kontinuirano da jačaju svoje kapacitete za proizvodnju multimedijalnog sadržaja, kao i da prate trendove promocije sadržaja na društvenim mrežama.
• Kvalitetnim omladinskim portalima trebalo bi, kroz programe podrške, obezbediti kvalitetnu SEO optimizaciju sajtova, kako bi njihovi sadržaji lakše dolazili do ciljne grupe.
• Kvalitetnim omladinskim portalima trebalo bi, kroz programe podrške, obezbediti kurseve grafičkog dizajna, provere podataka i storitelinga.
• Omladinski mediji bi trebalo da se strogo pridržavaju odredbi Kodeksa novinara Srbije i da izbegavaju tipične tabloidne trikove za privlačenje publike, poput senzacionalizma i hejtbejt sadržaja.
• Omladinski mediji koji to do sada nisu učinili trebalo bi da postanu članovi Saveta za štampu, tj. da priznaju njegovu nadležnost. Time jačaju sopstveni kredibilitet, ali i doprinose jačanju opšteg medijskog integriteta u Srbiji.

JUTJUB, TIKTOK I PODKASTI: Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih“ (2021) ukazuje na to da je Instagram najpopularnija društvena mreža među mladima u Srbiji (nalog poseduje 91,4% ispitanika), nakon čega slede Fejsbuk (86,9%) i Jutjub (75,1%). Iako Tiktok zaostaje za vodećim društvenim mrežama, broj ispitanika koji ima nalog na Tiktoku porastao je sa 23,3% na 35% za samo godinu dana. Istraživanje „Povezanost upotrebe društvenih mreža i slike o sopstvenom telu“, sprovedeno na uzorku od 1.139 ispitanika iz Srbije uzrasta od 15 do 24 godine, ukazuje na to da nema razlike u vremenu koje na društvenim mrežama provode mladići i devojke, a dolazi se i do sledećih zaključaka: „Što su ispitanici mlađi intenzivnija je upotreba društvenih mreža, značaj izgleda je veći, više investiraju u izgled i nezadovoljniji su izgledom. Upotreba društvenih mreža u značajnoj meri je povezana sa negativnom slikom o sopstvenom telu kod mladih uzrasta 15 do 24 godine.“

Jutjub scena je u Srbiji izuzetno razvijena i raznovrsna, što pokazuju i istraživanja iz ciklusa „Mladi u medijskom ogledalu“ (2019, 2020, 2021). Najpopularniji kanali na srpskom jeziku – Baka Prase i Muđa – imaju oko dva miliona pratilaca, a prema podacima servisa Social Blade iz maja 2022. slede ih Dex Rock (1,77 miliona), Braco Gajić (1,6), Imperator FX (1,48), Serbian Games BL (1,29), Janko (1,23), Djota Freestyle (1,17), Stuberi (1,14) i Čoda (1,06).

Jutjuberke čine manje vidljiv deo domaće Jutjub scene: najpopularniji ženski kanal nalazi se tek na 12. mestu, a devojke vode samo 10 od 50 najpopularnijih kanala u Srbiji. Analiza rodne perspektive domaćeg Jutjuba (KOMS, 2021) ukazuje na to da jutjuberke najčešće snimaju eksperimente, izazove i prenkove, ali da većina njih povremeno koristi svoje platforme kako bi progovorile o temama od šireg društvenog značaja, pre svega o rodnoj ravnopravnosti i mentalnom zdravlju. Takvi videi se snimaju u formi ispovesti ili u dijaloškom formatu, pri čemu važnu ulogu igraju članovi porodice i prijatelji.

Pažnju javnosti često privlače pitanja etike i sajber nasilja na Jutjubu, kao i mogućnosti regulacije ove platforme. Istraživanje 50 najpopularnijih kanala (KOMS, 2019) pokazuje da u izvođenju zaključaka nema mesta generalizacijama, budući da postoji čitav spektar različitih praksi: od kanala koji se trude da zarade senzacionalizmom i provociranjem sukoba, do onih koji poštuju standarde zajednice, služe se primerenim jezikom i učestvuju u humanitarnim akcijama. Analiza jutjub kanala iz 2020. godine, fokusirana na temu pandemije, pokazala je na uzorku od gotovo hiljadu klipova da nisu zabeleženi slučajevi pozivanja na neodgovorno ponašanje, na kršenje karantina i pravila distanciranja, na otpor maskama ili vakcinaciji, na širenje dezinformacija ili pseudonauke. Gotovo svi jutjuberi su barem jednom pozvali svoju publiku da ostane kod kuće i da se ponaša odgovorno.

Analizom prekršaja standarda zajednice na uzorku od 50 najpopularnijih Jutjub kanala u Srbiji (OEBS, 2021) utvrđeno je da se na petini njih koristi vulgaran rečnik; na devet kanala je u posmatranom periodu korišćen toksični i diskriminativni diskurs, na pet kanala uočeno je opasno ponašanje (samopovređivanje, nebezbedna vožnja), na četiri kanala sadržaji za odrasle, a na jednom kanalu otvoreno nasilje. Istraživanje koje su 2020. godine objavili A. G. Himenez i M. M. Vozmedijano ostavlja prostora za optimizam: analizom Jutjub sadržaja o osetljivim temama, kao što su seksualni odnosi, narkotici, nasilje i trudnoća, autori su došli do zaključka kako mladi korisnici pokazuju više interesovanja za konstruktivne, obrazovne sadržaje koji potenciraju prevenciju, nego za nasilni ili humoristički sadržaj posvećen ovim temama.

Još jedan razlog za brigu predstavljaju komentari na Jutjubu, koji se ispod viralnih sadržaja javljaju u tolikom broju da ih je gotovo nemoguće moderirati. Grupa istraživača analizirala je 3.300 komentara ispod 11 najgledanijih Jutjub videa posvećenih ekološkoj aktivistkinji Greti Tunberg, a rezultati su pokazali da je 40% komentara bilo neuljudno. U korpusu takvih, toksičnih komentara, 40% je podsticalo ejdžizam, više od trećine seksizam, a nešto manje od jedne četvrtine ableizam (diskriminaciju osoba sa invaliditetom). Novosadska novinarska škola je 2020. godine analizirala 600 komentara napisanih ispod 12 klipova nastalih u okviru „Jutjub drame“ Bake Praseta i jutjuberke Kike. Ustanovljeno je da 13% komentara sadrži eksplicitne uvrede na račun suparničke strane. Takve uvrede se, potom, posredstvom generalizacije, često preslikavaju na čitavu jednu grupu, kao u komentaru u kojem fan Bake Praseta hvali njegove seksističke istupe rečima „Kralj si! Pogodak, ali ovo vrijedi za svaku trecu curuuu!!!! Trecuuuuuu! Svaku trecu!!!“. Baka Prase je na klipovima u okviru ove drame prikupio oko 15.000.000 pregleda, od čega polovina pripada video-snimcima sa govornim sadržajem, a polovina pesmi uvredljivog sadržaja „Je l’ te nije blam“. Sa druge strane, Kika je u okviru drame objavila samo tri klipa, od kojih nijedan nije imao više od milion pregleda. Njen ukupni domet bio je oko 2.000.000.

Preporuke:

• Osnovni preduslov za poboljšanje standarda u onlajn sferi podrazumeva veću spremnost društvenih mreža da se suprotstave govoru mržnje, promociji diskriminacije i nasilničkog ponašanja, kao i drugim toksičnim sadržajima.
• Neophodno je uključivanje naučne zajednice u analizu sadržaja na društvenim mrežama kako bi se izgradila, testirala i primenila adekvatna tehnička rešenja za suzbijanje toksičnih sadržaja. Takva rešenja bi trebalo da uključe i sisteme za automatsko (softversko) prepoznavanje potencijalno nepoželjnih sadržaja.
• Neophodno je uključivanje istraživačkih timova i relevantnih nevladinih organizacija u monitoring sadržaja na društvenim mrežama, kako bi javnost na vreme bila informisana o pozitivnim i negativnim trendovima u ovoj sferi.
• Društvene mreže moraju biti otvorenije za saradnju sa naučnom zajednicom u okviru projekata od javnog interesa, na način koji neće ugroziti privatnost i privatne podatke vlasnika naloga na društvenim mrežama.
• Influenseri na društvenim mrežama moraju poštovati osnovna etička načela pri stvaranju svojih sadržaja. Neophodna je nulta tolerancija na svaki oblik govora mržnje i diskriminacije. Ovo pravilo ne treba da važi samo za izrazito uticajne influensere, budući da i toksični sadržaji s kanala koji imaju mali broj pratilaca mogu usled različitih faktora postati viralni i uticajni.
• Treba razmotriti mogućnost objavljivanja etičke deklaracije na republičkom, regionalnom, pa i kontinentalnom nivou, s ciljem da je potpiše što veći broj influensera. Svojim potpisom obavezali bi se na poštovanje etičkih standarda, a oglašivači bi prilikom izbora influensera s kojima žele da ostvare saradnju bili ohrabrivani da se opredele za potpisnike deklaracije. Ovakva deklaracija mogla bi da bude početna osnova za široku kampanju o suzbijanju toksičnih sadržaja na internetu.
• Društvene mreže, obrazovne ustanove i institucije za borbu protiv visokotehnološkog kriminala trebalo bi promptno da reaguju na pojave opasnih izazova (čelindža) koji se s vremena na vreme pojavljuju na društvenim mrežama. U takvim prilikama treba razmotriti i blokiranje svih sadržaja s heštegom ili drugom verbalnom oznakom vezanom za opasni izazov.
• Društvene mreže bi trebalo da izgrade sistem brzih odgovora na pritužbe korisnika koje se odnose na najteže povrede standarda zajednice, poput osvetničke pornografije, samopovređivanja, pretnji i nasilničkog ponašanja.
• Relevantne nevladine organizacije trebalo bi da ponude podršku kreatorima sadržaja u pogledu edukacija koje se tiču ljudskih prava, medijske pismenosti i psihologije.
• Relevantne organizacije i državne ustanove trebalo bi da pruže psihološku podršku mladima koji su žrtve onlajn nasilja, uključujući i kreatore sadržaja na društvenim mrežama.
• Mediji ne bi trebalo da podstiču razvijanje „Jutjub drama“ senzacionalističkim izveštavanjem o njima.
• Autori podkasta trebalo bi da rade na kratkoročnim i dugoročnim strategijama proizvodnje sadržaja, kako bi se obezbedili kontinuitet u radu i dobra dinamika.
• Autore podkasta treba ohrabriti da u svojim emisijama otvaraju teme koje su nedovoljno pokrivene u drugim tradicionalnim i novim medijima, poput politike, ekonomije i ljudskih prava.
• Kvalitetne podkast emisije trebalo bi, kroz programe podrške, podstaći na dalji razvoj kroz različite programe obuke, ali i pomoć u nabavci zadovoljavajuće opreme za snimanje.

Medijska konvergencija

Još je u velikom ORF-ovom istraživanju javnih servisa iz 2014. godine naglašeno da je veliki problem medijskih strategija emitera to što očekuju da će mladi gledati TV i radijske sadržaje na isti način kao i njihovi roditelji, a da nije izgledno da će se to ikada ostvariti: „Ako razmotrimo način na koji mladi konzumiraju televizijski program ovih dana, oni ga i dalje gledaju, ali obično ne preko televizora. Oni taj sadržaj prate na mobilnim telefonima, tabletima i računarima, jer im to omogućava da komuniciraju dok gledaju, pri čemu se ta komunikacija može i ne mora odnositi na sadržaj koji se emituje. Mogućnost gledanja televizije u uporednog četovanja s prijateljima mladima deluje veoma atraktivno“. Različiti emiteri imaju različite taktike prilagođavanja ovim promenama. Ketrin Mekalister sa BBC-ja kaže da njena kuća nailazi na određene prepreke dok se „takmiči“ sa striming platformama, Jutjubom i Tiktokom: „Naša strategija je najpre digital (digital-first), što znači da nastojimo da podstaknemo publiku da prati naše digitalne platforme, kao i servis BBC iPlayer, koji omogućava odloženo gledanje“. Robert Fortuijn sa holandskog Zapp-a kaže kako je ta televizija i dalje uspešna u linearnom TV emitovanju, ali da nastoje da jačaju svoje prisustvo na društvenim mrežama.

I RTS i RTV svoje sadržaje za mlade postavljaju na striming platforme i/li Jutjub. Emisije Radio-televizije Srbije, uključujući i određene serije koje tematizuju život mladih, poput Jutro će promeniti sve, moguće je pratiti onlajn putem RTS Planete. Radio-televizija Vojvodine postavlja emisije direktno na svoj sajt, dok je Oradio još na samom početku zamišljen kao onlajn radio, pa u tom formatu i danas funkcioniše.

Preporuke:

• RTS i RTV treba da posvete punu pažnju izradi strategije približavanja mlađoj publici, s kratkoročnim i dugoročnim ciljevima. Takođe, treba nastaviti i dodatno podstaći praksu objavljivanja sadržaja javnih servisa na digitalnim platformama, ali i razmotriti primenu BBC strategije digital-first.
• RTS i RTV treba da razmotre stvaranje multimedijalne platforme za mlade, kakvu ima španski javni servis. Ona bi mogla da funkcioniše kao depozitorijum za TV i radijske emisije, podkaste, ali i sredstvo brzu komunikaciju sa publikom.

Odgovori na pitanja

• Sadržaj posvećen mladima neophodno je kreirati u komunikaciji sa mladima, kako bi taj sadržaj odgovorio na njihove potrebe i kako bi u tematskom, žanrovskom i jezičkom smislu delovao autentično.
• Mladi i omladinske organizacije trebalo bi da aktivnije učestvuju u javnim raspravama o javnim servisima, a javni servisi bi – s druge strane – trebalo i van tog okvira da iniciraju konsultacije s mladima i omladinskim organizacijama.
• Mediji koji kreiraju sadržaje za mlade trebalo bi kontinuirano da prate njihove reakcije, ne samo putem interakcija na društvenim mrežama, već i kroz periodične analize bazirane na anketama ili fokus grupama.
• Pri kreiranju serijskog i filmskog programa za mlade, poslednju ruku scenarija trebalo bi testirati u konsultaciji sa ciljnom grupom, kako bi se eliminisala ili izmenila neadekvatna (neautentična) jezička rešenja. U tom procesu je potrebno naći kompromis, kako bi se – s jedne strane – u što većoj meri očuvali standardni jezik i kultura govora, ali i kako bi – s druge strane – dijalozi delovali spontano i prirodno.
• Javni servisi trebalo bi da uključe mlade i u druge procese: u uređivanje, vođenje, evaluaciju i promociju programa.
• Javni servisi bi trebalo da osmisle sistem brze komunikacije s mladima, po uzoru na danski javni servis. Na sajtovima javnih servisa mogla bi se prikazati lista čestih pitanja i odgovora, uz poziv mladima da šalju svoja pitanja, sugestije i primedbe, uz nastojanje javnih servisa da u što kraćem roku odgovore na njih.
• Regulatorno telo za elektronske medije mora revnosno da prati televizijske i radijske sadržaje, ne samo kako bi sankcionisalo sadržaje koji mogu naškoditi razvoju mladih, već i kako bi se kroz sistem monitoringa pratile promene nivoa posvećenosti medija mladima.
• Regulatorno telo za elektronske medije mora revnosno da prati udeo medijskih sadržaja za mlade na televizijama s nacionalnom frekvencijom koje su tu privilegovanu poziciju dobile na osnovu segmenata programskog elaborata u kojem su, između ostalog, obećale program posvećen ovoj ciljnoj grupi.
• Nevladine organizacije i istraživači trebalo bi da sprovode dodatna, nezavisna istraživanja medijskih sadržaja za mlade i medijskog diskursa o mladima, kako bi se diskusije o pravcima razvoja u što većoj meri zasnivale na preciznim kvantitativnim i kvalitativnim pokazateljima.

Izvor: Novi magazin.