Nova sesija Balkanskih dijaloga: Obrazovanje za budućnost regiona

Piše: Ivana Pejčić, Novi magazin

Na Zapadnom Balkanu neophodno je podići kvalitet obrazovanja kako bi se nove generacije pripremile za budućnost. Iako nije na vrhu političke agende zemalja na Zapadnom Balkanu, obrazovanje to mora postati kako bi se uključile i marginalizovane grupe, zajednički je zaključak nove sesije Balkanskog dijaloga pod nazivom Obrazovanje za budućnost regiona, koja je održana 29. septembra.

Upravo u okviru projekta “Balkanski dijalozi” Fondacija BFPE za odgovorno društvo u saradnji sa Atlantskim savetom organizovala je ovu sesiju. Ovaj događaj podržavaju Ambasada Kraljevine Norveške i Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država.

NESENZITIVNO I SIROMAŠNO: Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Aleksandar Baucal kaže da je kad je reč o Zapadnom Balkanu obrazovanje izgubljena poenta na političkoj agendi.

“Ima brojnih razloga za to. Naš obrazovni sistem zahteva veliku reformu u brojnim oblastima. I, naravno, iz perspektive političara to je veliki i haotičan problem i ako se bavite tom problematikom možete biti kritikovani od svih. To nije baš atraktivno za političare u našoj regiji”, ističe Baucal, uz napomenu da u regionu generalno postoji nizak kvalitet obrazovanja.

On navodi da je jedna od karakteristika našeg obrazovanja, što se vidi u slučaju romske dece, to da ono nije senzitivno za bilo koga ko je drugačiji u bilo kom pogledu u odnosu na mejnstrim decu.

“To ne važi samo za romsku decu već i za decu iz siromašnih i ruralnih oblasti. To je isto zajednička karakteristika kada je reč o obrazovanju u ovoj regiji”, objašnjava Baucal. U skladu s tim, dodaje on, ne treba fokus samo da bude na poboljšanju kvaliteta, odnosno implementaciji kvaliteta već ujedno treba da se radi i na etičkom problemu.

Nedostatak budžeta za obrazovanje još je jedna zajednička karakteristika, upozorava Ciprian Necula, predsedavajući izvršnog odbora Romski obrazovni fond (REF).

“U slučaju romske zajednice dodao bih da je evidentna romofobija i segregacija u školama i niži kvalitet obrazovanja. To je evidentno u svim delovima ove regije. To što sam trenutno u crvenoj zoni u Rumuniji za mene je ujedno i signal koji najavljuje promene u budućnosti. Iznenađen sam brzinom transformacije od klasičnog do budućeg – digitalnog obrazovanje. To što se dešava usled kovida po pitanju načina učenja – onlajn nastava je jedan od načina da se uči. Digitalizacija je očigledno trend svuda u svetu i ne može se zaustaviti, tako da pod uticajem kovida biće promenjen način obrazovanja”, ističe Necula.

On smatra da je u slučaju romske zajednice digitalizacija korak unapred u poboljšanju kvaliteta obrazovanja. Objasnio je da trenutno svi koristimo razne uređaje i oni su deo našeg života, tako da će se to sigurno pozitivno odraziti i na obrazovanje.

DISBALANS MOĆI: Viši istraživač na Institutu za društveni razvoj u Hrvatskoj Boris Jokić podseća na efekte reforme u Hrvatskoj u periodu od 2014. do 2016. i napominje da njeni delovi mogu biti delimično iskorišćeni kao model za region: “Tu mislim na demokratizaciju procesa reforme koji se sastoji u disbalansu moći ili snažnom uticaju na piramidu moći u društvu. Pokušali smo da ‘izuzmemo’ deo moći koji imaju političari i akademska elita i prebacimo je na one koji su radnici i sprovode obrazovanje.”

Taj disbalans, dodaje, doveo je do novih društvenih procesa poput protesta.

“Tada smo probali nešto drugačije od onoga što je karakteristično za ovu regiju. Između ostalog, u potpunosti smo se u reformi oslonili na učitelje i ljude sa univerziteta”, naglašava Jokić, uz napomenu da su rezultati toga bili najduži štrajk prosvetnih radnika, odnosno došlo je do jačanja oni koji su obično bez bilo kakve moći po pitanju obrazovanja.

Bivši ministar obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Srđan Verbić smatra da nema dovoljno istraživanja o tome šta je to zajedničko Zapadnom Balkanu po pitanju obrazovanja. Kako kaže, svaki pokušaj reforme suštinski je pokušaj da se promeni status kvo.

“Kaže se da je koren većine problema upravo na univerzitetu jer je najsnažniji otpor promenama upravo u višem obrazovanju”, istakao je Verbić.

O reformi obrazovanja u Albaniji govorio je Arjan Gjonca, docent na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Na osnovu tog iskustva smatra da ako se želi promena jednog dela društva, onda mora da se promeni celo društvo; neće moći da se promeni jedan fragment društva ako se ne promeni i drugi: “Reforma nije u potpunosti implementirana u Albaniji, ali je došlo do promene u balansu moći.”

On smatra da na Zapadnom Balkanu, koji je bio zahvaćen ratnim razaranjima, treba biti realan i fokusirati se na novu generaciju i njihovo obrazovanje i njihovo usvajanje novih vrednosti koje počivaju na znanju. Jedan od njegovih predloga je i uvođenje dvostrukih diploma, ali i formiranje fonda za razmenu studenata.

PROMENE KOJE TRAŽE PROMENU: Futurolog Milan Nikolić zasniva saznanja na naučnom i tehnološkom razvoju; futurolozi, kaže, gledaju šta se dešava u naučnim laboratorijama i nalaze elemente koji će uskoro biti na tržištu i koji mogu da oblikuju naše društvo.

“Postoje pojedini elementi koji su vidljivi i onima koji se ne bave istraživanjima, poput klimatskih promena i promene geostrateškog balansa moći – nalik događaju kada je SAD napustio Avganistan ili usponu Kine. Postoje brojni elementi koje moramo da uzmemo u obzir, ali suštinski većina futurologa manje-više vidi budućnost na isti način. Najpre, 21. vek je vek odluke jer u njemu treba da odlučimo kako ćemo da preživimo i da li ćemo da preživimo. Bitno je i pitanje stavljanja pod kontrolu sile koju nauka donosi svetu, poput veštačke inteligencije. Takođe, moramo da odlučimo i kakvo društvo želimo. Ono što je jasno sada je da neoliberalni kapitalizam neće preživeti ili planeta neće preživeti. To je izbor”, naglašava Nikolić.

Neophodno je radikalno promeniti obrazovanje, odnosno ono treba da bude obrazovanje za budućnost. Dodao je da se očekuje i radikalna promena tržišta rada.

“Ne možemo ni da zamislimo šta će budućnost da donese, pojedine promene već se dešavaju, poput klimatskih. U tom aspektu ne samo da dolazi do pogoršavanja već i do eskalacije”, ističe Nikolić.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu i bivši predsedavajući Saveta ministara i ministar spoljnih poslova BIH Zlatko Lagumdžija podseća da je Stiv Džobs, kada su ga pitali o veštačkoj inteligenciji, rekao kako se boji da to ne postane naš poslednji izum, te da je veštačka inteligencija dobra dok ima iste ciljeve kao i mi.

“To implicira dve stvari – da veštačka inteligencija može da ima drugačije ciljeve od nas, što znači da veštačka inteligencija može da kreira sopstvene ciljeve”, ukazao je Lagumdžija.

U skladu s tim on dodaje da treba razmišljati o formiranju međunarodnog tela koje će se baviti veštačkom energijom, poput Međunarodne agencije za nuklearnu energiju. Kako je objasnio, za formiranje Međunarodne agencije za nuklearnu energiju trebalo je desetak godina i zato već sada treba insistirati da se formira međunarodno telo koje će se baviti veštačkom inteligencijom i koje će regulisati ovu oblast. Političari često donose odluke pod pritiskom, tako da je neophodno da se uradi sve što je potrebno kako bi se povećao pritisak ne bi li obrazovanje bilo na vrhu političke agende.

Liht: Moramo postati proaktivni

Predsednica BFPE Sonja Liht smatra da region može da napreduje samo u slučaju da se uloži zajednički napor u oblasti obrazovanja. Eskalacija, koja je već pomenuta, važan je proces u kojem živimo i da u skladu s tim okolnostima treba iskoristiti postojeći potencijal u obrazovanju.

Kao primer Liht navodi igre “nordic” i dodaje kako veruje da u svim zemljama postoje softverski genijalci koje ne znamo kako da učinimo delom sistema. I zato je neophodno da svi zajedno u regiji rade na tome.

“Svako u svojoj zemlji može da uradi osnovne korake koji će nas spojiti. Moj predlog je da razmisle kako da se dođe do konkretnih predloga, kako kratkoročnih tako i dugoročnih, i potraže se potencijalni partneri”, naglasila je Liht.

Zato Balkanski dijalog i postoji, ekonomsko povezivanje regiona nemoguće je bez njega.

“Mislim da možemo brzo da dođemo do draftova o tome šta su neophodni koraci u budućnosti, a već na osnovu postojećih kapaciteta regiona. Moramo postati proaktivni zbog pritiska vremena”, naglašava Liht i dodaje da su teme poput obrazovanja marginalizovane jer one ne donose brze političke poene.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.