Nišlijke na osvetničkoj mreži

Piše: Ivana Pejčić, Novi magazin

Nedavno otkrivanje grupe “Nišlijke” na mreži za komuniciranje Telegram na kojima su se delile fotografije, snimci, ali i lični podaci prvenstveno bivših devojaka, a zatim i ostalih koje su “nabacivali” jedni drugima, šokiralo je Srbiju, ali i region. Isplivao je i pornografski sadržaj, a policija je najavila borbu i obračun sa onima koja iza ovoga stoje. U toj grupi je bilo 24.000 članova i tokom dva meseca delile su se eksplicitne fotografije i video-snimci devojaka i maloletnica.

Ubrzo nakon toga pripadnici MUP Srbije uhapsili su N. S. (1996) iz Niša zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju. Sumnja se da je on, kao administrator grupa na aplikaciji Telegram, činio dostupnim javnosti fotografije i video-snimke pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnog lica.

BRZO ZABORAVLJENI ŠOK: Javnost se očigledno brzo šokira, ali još brže zaboravi. Veće je iznenađenje da je “niški” slučaj “kopija” onog koji je zabeležen prošle godine u Makedoniji. Tada je, naime, na istoj mreži Telegram formirana grupa “Javna soba” sa više 5.500 članova, koja je omogućila vidljivost i podelu više od 10.000 fotografija i video-snimaka, profila sa drugih društvenih mreža, imena, adresa, telefonskih brojeva i drugih ličnih podataka makedonskih devojaka. Takođe, bilo je i primera da su se pojedini članovi hvalili posedovanjem fotografija i telefona svih devojčica mlađih od 18 godina u pojedinim makedonskim gradovima.

Umesto šokiranja i pitanja kako je to moguće da se desi, javnost treba da stavi akcenat na pravnu regulativu i sankcionisanje odgovornih. Činjenica je da ovakvih slučajeva sve češće ima kako u Srbiji tako i u svetu i da će se taj trend nastaviti, osim ako država ne odluči da radi svoj posao i promeni pravnu regulativu kako bi se zaštitile žrtve. Jedan od razloga za povećanje digitalnog nasilja i osvetničku pornografiju je ograničenje kretanja i strogi karantin u doba pandemije na globalnom nivou.

O tome koliko je veliki ovaj problem govori i podatak da je više od polovine srednjoškolki u Srbiji bilo izloženo onlajn komentarima seksualne sadržine. Takođe, gotovo svaka deseta srednjoškolka je doživela da neko javno objavi njene fotografije ili video-snimke koje je toj osobi privatno poslala, pokazuju rezultati prošlogodišnjeg istraživanja o digitalnom nasilju među mladima Autonomnog ženskog centra.

U praksi je slučajeve digitalnog nasilja jako teško procesuirati, posebno da se poveže da je onaj ko je, na primer, snimio snimak taj ko je i objavio na internetu. Ta zakonska nedorečenost nije karakteristična samo za Srbiju već i u svetu postoje brojni i problemi, kao što je sama definicija pornografski sadržaj ili različitih vidova digitalnog nasilja. Ali to nije opravdanje za nedelovanje.

ZAKONSKA NEDOREČENOST: Uostalom, u srpskom zakonodavstvu nije definisano samo krivično delo “osvetničke pornografije” nego se ono obično podvodi pod krivična dela iznude i ucene – član 214 i član 215 Krivičnog zakona. Međutim, “osvetnička pornografija” može da se podvede i pod član 144: Neovlašćeno fotografisanje, član 145. Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka ukoliko je žrtva punoletna. U slučaju da je žrtva maloletna, onda je reč o dečijoj pornografiji, koja je regulisana članom 185 KZ.

U našoj sudskoj praksi primetno je i da se sve češće u slučajevima pojedinih vrsta digitalnog nasilja “koristi” krivično delo proganjanje iz člana 138a KZ, koje je uvedeno pre tri godine. Problem je što se za ovo delo goni po privatnoj tužbi, a ne po službenoj dužnosti. To znači da žrtva sama vodi postupak, a imajući u vidu stigmatizovanje žrtve osvetničke pornografije, jasno je da većina odustane.

KAO MANIJAK: I slučaj iz Niša je generalno pokazao nemoć države i policije. To je očigledno kad se pogleda kvalifikacija krivičnog dela jer bi policija bila nemoćna da bilo šta uradi po pitanju administratora da nije bilo fotografija maloletnice. To nameće utisak da druge devojke ne zaslužuju zaštitu ovu države. Zato je bitno da se u svakom slučaju kriminalizuje ovaj oblik nasilja i da se promeni zakonska regulativa. To bi bio dobar korak, i to u pravom smeru u borbi protiv ovakvog vida seksualnog uznemiravanja. Tako bi se delimično sprečili i slični slučajevi u budućnosti.

U tom slučaju onaj ko organizuje i uređuje slične grupe na raznim društvenim mrežama ne brani se time da on ništa nije kačio i da se još pita “zašto ga svi napadaju – kao da je neki manijak”. Većina tih momaka koji su i objavljivali te fotografije, video-snimke ili podatke u grupi verovatno se pitaju “za šta su krivi” kad je u njihovoj glavi verovatno “kriva žrtva”.

Policija mora da nastavi sa istragom u ovom slučaju i da procesuira i ostale osobe koje su učestvovale u tome. Ako je problem ograničenje zbog nedostatka pravne regulative, u tom slučaju MUP Srbije ili Ministarstvo pravde treba da pokrenu inicijativu da se to promeni u Skupštini. Za to je potrebna samo politička volja i ništa više. Poruka mora biti jasna – da će svi biti kažnjeni. Nažalost, dosad su slični slučajevi samo pokazali nemoć države, kao i društva da zaštite žrtve.

A posledice osvetničke pornografije su razorne. Posebno su za žrtve teške “prozivke” koje dobijaju na mrežama i optuživanje dela javnosti. Najčešće je fokus javnosti na to da je žrtva nekome poslala slike, a ne na to da se fotografije dele bez njenog pristanka.

Osvetnička pornografija može da naškodi svakom delu života žrtve, ostavljajući ih tako osramoćenim iako nisu krivi. Njome se pre svega ugrožava psihičko i fizičko zdravlja žrtve. Žene koje su iskusile ovaj oblik nasilja žive sa osećanjima ugroženosti, straha, gađenja, odbojnosti, što u nekim slučajevima izaziva i suicidne misli ili činove. Posebno su ranjive mlade devojke. Žrtve opisuju zloupotrebu intimnih fotografija kao osećaj da im je ceo svet potonuo, uz strepnju da je svako video njihove slike.

Ono što žrtvu svakako najviše pogađa jeste to što kada se takva fotografija ili snimak jednom objave, zauvek ostaju u digitalnom svetu. Gugl pruža pomoć žrtvama u smislu da postoji jednostavna procedura da se ukloni link za sajt sa spornim slikama i snimcima iz rezultata pretrage. To, nažalost, znači da materijal uprkos svemu ostaje na sajtu gde je originalno postavljen, ali se do njega ne može doći pretragom na Guglu.

U svakom slučaju, blago i neadekvatno reagovanje Srbije, kao i nedostatak zakonske regulative uticaće na povećanje broja slučajeva digitalnog nasilja i osvetničke pornografije u budućnosti. S tim se treba suočiti i jasno se distancirati. Jer zasad država ne deluje posebno zainteresovano da izmenom kaznene politike preventivno utiče na sprečavanje ovog vida nasilja. Osvetnička pornografija se ne uzima ozbiljno kao oblik seksualnog zlostavljanja i to mora da se promeni. U svakom slučaju, mora se skinuti teret krivice sa osoba koje su napravile fotografije i stavi na onoga ko je podelio sliku.

Promene pod uticajem medija

Pod pritiskom javnosti nakon istraživanja lista Njujork tajms da na sajtu ima snimaka na kojima se zlostavljaju deca i prikazuje silovanje, čelnici jednog od najposećenijih sajtova za odrasle – Pornhaba – uveli su pravilo po kojem odsad korisnici ne mogu da kače snimke. Ova promena dolazi zbog navoda da su na Pornhabu nađeni snimci koji prikazuju protivzakonite radnje. Ali je rečeno i da će korisnici odsad morati da potvrde identitet kako bi postavili video-snimke. Uz to, snimci neće više moći da se preuzimaju sa sajta. Sve to dovelo je i do drastične čistke 80 odsto sadržaja na tom sajtu, i to se odnosi na uklanjanje svih neproverenih izvora.

Od lažne do osvetničke pornografije

Nasilje prema ženama u digitalnom okruženju ima različite oblike i obuhvata prakse poput proganjanja, (seksualnog) uznemiravanja, doksovanja, osvetničke pornografije. Osvetnička pornografija čini svako neovlašćeno snimanje (foto-aparatom ili kamerom), deljenje, kao i pretnje deljenjem snimaka na kojima se osoba nalazi obnažena ili su seksualne prirode. S napretkom softvera za modifikaciju video-snimaka i fotografija osvetnička pornografija sada uključuje i “lažnu pornografiju”, odnosno pornografiju čiji su “učesnici” hiperrealne animacije u formi video i foto montaža nastale korišćenjem različitih programa.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.