Na mom radaru Vladan Sinđić

Izvor: Novi magazin

Vladan Sinđić je rođen u Užicu 1976. godine i izvršni je direktor udruženja Građanska čitaonica Libergraf. Dugogodišnji je građanski aktivista i zaljubljenik u svoj grad. Sa Libergrafom, koji je osnovan 1998. godine, zalaže se za razvoj građanskog društva, kroz javnu edukaciju, zaštitu i promociju ljudskih prava, prava manjina i demokratije.

Stranputice u potrazi za identitetom 

Užice je prestonica kulture Srbije 2024. To je odlična prilika za mali grad da promisli i predstavi sve specifičnosti lokalnog identiteta i afirmiše svoje kulturne vrednosti. Međutim, već radni naslov programa „Nije erski mračiti – kulturu na viđelo“ ukazuje na kontinuitet menjanja kulturnog i istorijskog identiteta. Istorijski revizionizam kojim se namerno briše sećanje na socijalističku prošlost, investitorski urbanizam koji u svakom javnom dobru vidi priliku za poslovnu dobit malog kruga odabranih i koncentracija moći kojom političari na vlasti uskraćuju građanima suvereno pravo da odlučuju o razvoju lokalne zajednice su odlike ovih štetnih procesa. U Libergrafu nastojimo da iskoristimo ovu priliku da otvorimo dijalog o pitanjima: Kako Užičani vide specifičnosti svog lokalnog identiteta i kako misle da bi se one mogle predstaviti u kulturnom razvoju? Da li svi podržavaju sadašnje promene? Koja je uloga (lokalnih) umetnika i stručne javnosti? Da li vidimo prostor za organizovanu kolektivnu inicijativu kako bi se svi glasovi čuli? Otvaranje debate treba da ohrabri lokalni aktivizam kao osnovni preduslov za razvoj gradova po meri građana.

Trg partizana se mora braniti 

Kada bih želeo da opišem Užice jednim simbolom, da ga predstavim jednom slikom, izabrao bih Trg partizana. Kada je ovo delo arhitekte Stanka Mandića izgrađeno 1961. godine, opisano je kao „uspešna, jedinstvena, skoro ekscesno vredna pojava u jugoslovenskoj arhitekturi“. Zbog svoje istorijske, urbanističke, arhitektonske i ambijentalne vrednosti, evidentiran je u avgustu 2023. godine kao nepokretno kulturno dobro pod prethodnom zaštitom. Svako dobronameran bi se ovoj vesti obradovao da Skupština grada Užica nije, u februaru iste godine, usvojila odluku čiji cilj je, kako kažu, „menjanje samog koncepta sadašnjeg izgleda trga“. Trg je ruiniran neadekvatnim korišćenjem i dugogodišnjom nebrigom. Neophodna mu je rekonstrukcija u skladu sa uslovima zaštite. Međutim, koncept Trga partizana projektovan je po meri građana, kako bi odgovorio potrebama urbanog života, i nedopustivo je da se takve promene iniciraju i sprovode bez poštovanja zakonske procedure i bez učešća građana. Posebno se ne sme dozvoliti neskrivena namera udovoljavanja interesima investitora, vlasnika privatnih parcela.

Javna dobra i javnost 

Ako je trg dvorište, klisura Đetinje je rezervat prirode među simbolima Užica. Svojim postupcima vlast je obesmislila učešće građana u postupku donošenja odluke o proglašenju klisure Đetinje prirodnim dobrom. Proces dug 20 godina okončan je izglasavanjem teksta koji je vlast samovoljno izmenila, iako je prethodno usaglašen sa građanima tokom javne rasprave. Uz to, lokalna vlast sprečava sprovođenje građanske inicijative kojom bi se izmene ove odluke vratile na dnevni red. Ovakvi postupci nas u Libergrafu neće pokolebati da odustanemo od odbrane javnog interesa, već ćemo svim oblicima demokratskog organizovanja građana uticati da se klisura Đetinje adekvatno zaštiti, a da simboli Užica ponovo zablistaju.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.